Pravopis: nedoumice oko premene reči

Predčas, prečas ili pretčas?
Odgovor: Pravilno je pretčas zbog jednačenja po zvučnosti.

Otkud ili Odkud?
Pravilno je “otkud”.

Podsmevati ili potsmevati?
Pravilno je podsmevati – ovo je izuzetak od pravila jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Prethodni ili predhodni?
Pravilno je prethodni, zbog jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Izuzeci ili izuzetci?
Pravilno je izuzeci. Reči koje imaju nepostojano a u nominativu jednine i genitivu množine gube t i d u svom nominativu množine. Još primera: dodaci, počeci, preci, zadaci...

Potpisati ili podpisati?
Pravilno je potpisati – jednačenje po zvučnosti.

Potsetiti ili podsetiti?
Piše se podsetiti.

Odštampati ili otštampati?
Pravilno je odštampati i to je izuzetak od pravila jednačenja po zvučnosti.

Greški ili grešci?
Pravilno je grešci.

Trenuci ili trenutci?
Pravilno je trenuci.

Potpredsednik, podpretsednik, potpretsednik?
Pravilno je potpredsednik.

Odprilike ili otprilike?
Pravilno je otprilike.

Telefonistkinja ili telefoniskinja?
Pravilno je telefonistkinja.

Umesan ili umestan?
Pravilno je umestan.

Absolutno ili apsolutno?
Pravilno je apsolutno. Iako u svom latinskom obliku reč glasi absolutum, kod nas se vrši jednačenje po zvučnosti te “b” prelazi u “p”.

Apsorpcija ili absorpcija?
Pravilno je apsorpcija. Jednačenje po zvučnosti.

Bajki ili bajci?
Pravilno je bajci, slično kao i majci.

Daski ili dasci?
Pravilno je dasci.

Korišćen ili korišten?
Oba su pravilna.

Majkin ili majčin?
Oba su pravilna.

Odbranbeni ili odbrambeni?
Pravilno je odbrambeni.

Osvetlenje ili osvetljenje?
Pravilno je osvetljenje.

Pejzaž ili pejsaž
Pravilno je pejzaž.

Plomba ili blomba?
Pravilno je plomba.

Želuci ili želudci?
Pravilno je želuci.

Završeci ili završetci?
Pravilno je završeci.

Abstraktno ili apstraktno?
Pravilno je apstraktno. Vrši se jednačenje po zvučnosti.

Bacil ili bakcil?
Pravilno je bacil, po latinskoj reči bacillus.

Beskorisna ili bezkoristna?
Pravilno je beskorisna. T se gubi u suglasničkoj grupi “stn” u najvećem broju slučajeva.

Beskontaktno ili bezkontaktno?
Pravilno je beskontaktno, zbog jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Bezvučni ili bezzvučni?
Pravilno je bezvučni. Kada se u našem jeziku dva ista suglasnika nađu zajedno, najčešće se jedan od njih ispušta. Izuzeci su reči u superlativu sa udvojenim “j” (najjači) i mimo toga reči gde je oba suglasnika moraju sačuvati da se ne bi izgubilo značenje (vannastavne aktivnosti).

Besmrtan ili bezsmrtan?
Pravilno je besmrtan. Vrši se jednačenje po zvučnosti pa “z” prelazi u “s”, dajući nam duplirano “s” te jedno od njih ispuštamo.

Bivolčić ili bivočić?
Pravilno je bivolčić.

Vašington ili Vašinkton?
Pravilno je Vašington. Ne vrši se jednačenje po zvučnosti jer je reč stranog porekla.

Stanbeni ili stambeni?
Pravilno je stambeni – “n” prelazi u “m” zbog jednačenja po mestu izgovora.

Sretan ili srećan?
Pravilna su oba.

Sredstvo ili sretstvo?
Pravilno je sredstvo i ovo je izuzetak od pravila jednačenja po zvučnosti.

Peku/Peču, peci/peči i slično?
Pravilno je peku i peci.

Ovlašćenje ili ovlaštenje?
Pravilna su oba.

Podstanar ili potstanar?
Pravilno je podstanar.

Podelak ili podeljak?
Pravilna su oba, ali ne i podeok.

Opredeljenje ili opredelenje?
Pravilno je opredeljenje.

Odpadak ili otpadak?
Pravilno je otpadak.

Odprilike ili otprilike?
Pravilno je otprilike.

Neuporedljivo ili neuporedivo?
Koriste se oba.

Neizvesan ili neizvestan?
Pravilno je neizvestan.

Žnjela ili žela?
Koriste se oba.

Nezamenjiv ili nezamenljiv?
Oba su prihvatljiva.

Maskembal ili maskenbal?
Pravilno je maskenbal. Ovu složenicu smo preuzeli iz nemačkog jezika, a kako se “n” u njoj našlo na granici reči od kojih se sastoji, ostaje nepromenjeno.

Mislilac ili mislioc? Prevodilac ili prevodioc?
Sve imenice koje se završavaju na –lac pišu se sa “l” u nominativu jednine i genitivu mnogžine, dok u ostalim padežima ono prelazi u “o”. Recimo piše se “mislilac”, ali onda “misliocu”, “misliočev” i slično.

Neizvestan ili neizvesan?
Pravilno je neizvestan.

Stonjak, stolnjak ili stoljnjak?
Pravilno je stolnjak.

Potsetiti ili podsetiti?
Piše se podsetiti.

Poljupci ili poljubci?
Pravilno je poljupci, zato što je “b” iz “poljubac” došlo u kontakt sa “c” te je izvršeno jednačenje po zvučnosti.

Odkad ili otkad?
Pravilno je otkad zbog jednačenja po zvučnosti.

Greški ili grešci?
Pravilno je grešci.

Marketinški ili marketiški?
Pravilno je marketinški.

Majci ili majki?
Koriste se oba.

Ljutstvo ili ljudstvo?
Pravilno je ljudstvo.

Lizi ili ligi?
Pravilno je ligi.

Lenkin ili Lenčin?
Pravilno je Lenkin.

Lenci ili Lenki?
Pravilno je Lenki.

Obrasci ili obrazci?
Pravilno je obrasci.

Obestan ili obesan?
Pravilno je obestan.

Pariški ili pariski?
Pravilno je pariski.

Rasformirati ili razformirati?
Pravilno je rasformirati.

Ravnodnevnica ili ravnodnevica?
Koriste se oba.

Knjizi ili knjigi?
pravilno je knjizi.

Tešnji ili tesniji?
Pravilno je tešnji.

Televiziski ili televizijski?
Pravilno je televizijski.

Cušpajz ili ćušpajz?
Pravilno je cušpajz.

Daski ili dasci?
Pravilno je dasci.

Dečji ili dečiji?
Oba su pravilna, mada pravopisi preporučuju dečji kao pravilniji.

Dijagnostikovan ili dijagnostifikovan?
Pravilno je dijagnostikovan.

Lezbejka ili lezbijka?
Pravilno je lezbijka.

Nokdaun ili nogdaun?
Pravilno je nokdaun – ovo je izuzetak od pravila jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Živeti ili živiti.
Pravilno je živeti.

Bezžični ili bežični?
Pravilno je bežični. Pošto zbog jednačenja po mestu izgovora “z” prelazi u “ž”, dolazi do toga da imamo dva ista suglasnika jedan pored drugog zbog čega se jedan od njih ispušta.

Blicem ili blicom?
Pravilno je blicem. Uopšteno imenice muškog roda koje se završavaju na “c” u instrumentalu imaju završetak “em”.

Brisela ili Brisla?
Pravilno je Brisela.

Vašington ili Vašinkton?
Pravilno je Vašington. Ne vrši se jednačenje po zvučnosti jer je reč stranog porekla.

Uputstvo ili upustvo?
Pravilno je uputstvo. Obično se “t” gubi kad se nađe ispred suglasničke grupe koja sadrži još jedno “t” ali ovo je izuzetak od pravila.

Podrški ili podršci?
Pravilno je podršci.

Velington ili Velinkton?
Pravilno je Velington. Ovo je izuzetak od pravila jednačenja po zvučnosti pošto je reč ujedno i o vlastitom imenu i o reči stranog porekla.

Varilac ili varioc?
Pravilno je varilac.

Tužilac ili tužioc?
Pravilno je tužilac.

Primetba ili primedba?
Pravilno je primedba.

Babski ili bapski?
Pravilno je bapski, zbog jednačenja po zvučnosti.

Baki ili baci?
Pravilno je baki. Pošto je u pitanju reč od milja, ne primenjuje se glasovna promena. Isto kao i deki, zeki, seki i sličnim.

Banci ili banki?
Pravilno je banci, ako koristimo dativ jednine. “Sve sam otplatio banci.” Kao genitiv množine može se koristiti banki i banaka. “Tamo nije bilo mnogo banki (banaka).”

Žurci ili žurki?
Pravilno je žurki. Izuzetak od sibilarizacije.

Zvučao ili zvučio?
Ovo su radni glagolski pridevi reči zvučati i zvučiti koje se ravnopravno koriste i oba su ispravna.

Akcent ili akcenat?
Koriste se oba, s tim što je genitiv množine uvek “akcenata”.

Bubnjarem ili bubnjarom?
Koriste se oba.

Britkiji ili briđi?
Pravilno je britkiji.

Čarli Čaplina ili Čarlija Čaplina?
Pravilno je Čarlija Čaplina. U stranim imenima menjaju se svi delovi imena osim pomoćnih reči.

Češki ili Češkoj?
Pravilno je Češkoj.

Čistiji ili čišći
Pravilno je čistiji.

Činilac ili činioc?
Pravilno je činilac.

Čitaoca ili čitalaca?
Oba se koriste, čitalaca u genitivu množine a čitaoca u genitivu i akuzativu jednine. “Eno jednog čitaoca u nizu čitalaca.”

Čestitki ili čestitci?
Oba su pravilna, čestitki je nešto učestaliji izraz.

Zbirki ili zbirci?
Pravilno je zbirci.

Zaspim ili zaspem?
Ovo su različite reči i obe se koriste u svom značenju. Zaspem je oblik reči zasuti, dok je zaspim od zaspati.

Zaseok ili zaselak?
Pravilno je zaselak.

Vrući ili vrućiji?
Pravilno je vrući.

Vrabca ili vrapca?
Pravilno je vrapca.

Vozim avensis ili vozim avensisa?
Pravilno je vozim avensis.

Volu ili vole?
Kao vokativ reči “vo” piše se “vole”. Kao drugo lice množine reči “volim” piše se takođe “vole”.

Vojin ili Voin?
Pravilno je Vojin.

Voćki ili voćci?
Pravilno je voćki.

Vladikin ili vladičin?
Pravilno je vladičin.

Zarij ili zari.
Pravilno je zarij.

Zaposlen ili zapošljen?
Koriste se oba.

Zanemaruju ili zanemarivaju?
Pravilno je zanemaruju.

Zabrinuo ili zabrino?
Pravilno je zabrinuo.

Za Marka Petrovića ili za Marka Petrović?
Pravilno je za Marka Petrovića.

Alki ili alci?
Pravilno je alci.

Ambasadoru ili ambasadore?
Koriste se oba, preporučuje se ambasadore.

Anđeoski ili anđelski?
Za ono što se odnosi na anđele koristi se anđelski (anđelska krila, na primer), dok se anđeoski više koristi u prenesenom značenju: anđeoska lepota, anđeoski glas i slično.

Anketa ili anketi?
Za genitiv množine koristi se anketa (“Od svih anketa...”), dok se za dativ i lokativ jednine koristi anketi. (U anketi, toj anketi...)

Andreju ili Andrej?
Pravilno je Andrej.

Batka ili bataka?
Pravilno je bataka.

Bdio ili bdeo?
Koriste se oba.

Bankin ili bančin?
Koriste se oba.

Basamaci ili basamci?
Pravilno je basamaci.

Baštenski ili baštanski?
Pravilno je baštenski.

Batinjanje ili batinanje?
Pravilno je batinanje.

Begstvo ili bekstvo?
Pravilno je bekstvo.

Beleg ili belega?
U muškom rodu je beleg, a u ženskom belega.

Belanca ili belanceta?
Koriste se oba.

Belog ili Belov?
Pravilno je Belog.

Benzinski ili benziski?
Pravilno je benzinski.

Aspekta ili aspekata?
Pravilno je aspekata.

Apoteki ili apoteci?
Pravilno je apoteci.

Auta ili auti?
Za muški rod nominativ množine je auti, a za srednji auta. Preporučuje se upotreba punog naziva automobili.

Autobusem ili autobusom?
Pravilno je autobusom.

Avion kojeg vozi pilot ili avion koji vozi pilot?
Pravilno je avion koji vozi.

Bezcenje ili bescenje?
Pravilno je bescenje, zbog jednačenja po zvučnosti.

Beškoj ili Beški?
Pravilno je Beški.

Bezkonačno ili beskonačno?
Pravilno je beskonačno, zbog jednačenja po zvučnosti.

Bezkompromisna ili beskompromisna?
Pravilno je beskompromisna, zbog jednačenja po zvučnosti.

Bezskrupulozan ili beskrupulozan?
Pravilno je beskrupulozan, zbog jednačenja po zvučnosti.

Bezbprekoran ili besprekoran?
Pravilno je besprekoran, zbog jednačenja po zvučnosti.

Besniji ili bešnji?
Pravilno je bešnji.

Bezbedonosan ili bezbednosan?
Pravilno je bezbednosan.

Bezbednosti ili bezbednošću.
Koriste se oba sa blagim varijacijama (slično kao i smrti-smrću). Bez atributa obično se koristi „bezbednošću“ (On upravlja bezbednošću) a sa atributom se koristi „bezbednosti“ (Ovo je povezano sa našom bezbednosti na radu).

Bescarinski ili bezcarinski?
Pravilno je bescarinski, zbog jednačenja po zvučnosti.

Beskičmenjak ili bezkičmenjak?
Pravilno je beskičmenjak zbog jednačenja po zvučnosti.

Bespovratno ili bezpovratno.
Pravilno je bespovratno zbog jednačenja po zvučnosti.

Beživotno ili bezživotno?
Pravilno je beživotno. Dolazi prvo do jednačenja po zvučnosti a zatim i do ispuštanja jednog od udvojenih „ž“.

Bibliotekarski ili bibliotečki?
Koriste se oba sa različitim značenjem. Bibliotekarski se odnosi na profesiju bibliotekara (recimo „Bibliotekarski smer“) dok se bibliotečki odnosi na ustanovu (bibliotečka klupa).

Bejaše ili bijaše?
Koriste se oba.

Bliži ili bliskiji?
Koriste se oba sa različitim značenjem. Bliži se koristi u prostornom smislu – „Ova čaša je bliža nego ona druga“ – dok se bliskiji koristi za odnose sa drugima – „Bliskiji je sa sestrom nego sa bratom“.

Bogastvo ili bogatstvo?
Pravilno je bogatstvo. Ovo je jedan od izuzetaka gde se „t“ ne gubi u ispred suglasničke grupe „stvo“. (Slično: bratstvo, sudstvo...)

Bojanje ili bojenje?
Koriste se oba, sa različitim značenjem. Bojanje je oblik od „bojati se“ dok je bojenje oblik od „bojiti“.

Bolestan ili bolesan?
Pravilno je bolestan.

Bombona ili bonbona?
Pravilno je bonbona.

Branilac ili branioc?
Pravilno je branilac.

Bratovo ili bratovljevo?
Koriste se oba.

Bretela ili bratela?
Pravilno je bretela.

Crći ili crknuti?
Koriste se oba.

Crnji ili crniji?
Pravilno je crnji.

Crto ili crtao?
Pravilno je crtao.

Crpim ili crpem?
Koriste se oba.

Ćerci ili ćerki?
Koriste se oba.

Dobićete ili ćete dobiti?
Koriste se oba.

Ćevabdžinica ili ćevapdžinica?
Pravilno je ćevabdžinica, vrši se jednačenje po zvučnosti.

Da, dade ili dadne.
Koriste se sva tri.

Dajite ili dajte?
Koriste se oba. Dajte je od glagola dati a dajite od glagola davati.

Da l' ili dal'
Pravilno je da l'.

Davalac ili davaoc?
Pravilno je davalac.

Austrougari ili Austrougri?
Odgovor: Austrougrin, Austrougri, Austougara.

Deprecijacija ili depresijacija?
Pravilno je deprecijacija.

Zdravo kneže ili zdravo knezu?
Pravilno je zdravo kneže.

Zdravo Lave ili zdravo Lavu?
Pravilno je zdravo Lave.

Zdravo Sara ili zdravo Saro?
Pravilno je zdravo Saro.

Zdravo Lave ili zdravo Lavu?
Pravilno je zdravo Lave.

Zdravo Sara ili zdravo Saro?
Pravilno je zdravo Saro.

Zdravo Marta ili zdravo Marto?
Pravilno je zdravo Marta.

Hitca ili hica?
Pravilno je hica.

Idem kod zubara ili idem zubaru?
Koriste se oba.

Đorđeta ili Đorđa?
Pravilno je Đorđa.

Đubretom ili đubrem?
Pravilno je đubretom.

Đurađa ili Đurđa?
Pravilno je Đurđa.

Gledo ili gledao?
Pravilno je gledao.

Glumila ili glumela?
Pravilno je glumila.

Gluši ili gluvlji?
Komparativ reči gluh je gluši, a komparativ reči gluv je gluvlji.

Iščekivati ili isčekivati?
Pravilno je iščekivati.

Izkopirati ili iskopirati.
Pravilno je iskopirati, zbog jednačenja po zvučnosti.

Iscrpiti ili iscrpeti?
Pravilno je iscrpiti.

Iščupati ili isčupati?
Pravilno je iščupati, zbog jednačenja po zvučnosti.

Iscelenje ili isceljenje?
Pravilno je isceljenje.

Iskorišten ili iskorišćen?
Koriste se oba.

Iskrsnulo ili iskrslo?
Koriste se oba.

Iskristalizovati, iskristalisati ili iskristalizirati?
Koriste se sva tri.

Ispležen ili isplažen?
Pravilno je isplažen.

Izpoštovati ili ispoštovati?
Pravilno je ispoštovati.

Izporučiti ili isporučiti?
Pravilno je isporučiti.

Istoriski ili istorijski?
Pravilno je istorijski.

Ja bi ili ja bih?
Pravilno je ja bih.

Jedan/neki dobri čovek ili jedan/neki dobar čovek?
Pravilno je jedan/neki dobar čovek.

Kiseo kupus ili kiseli kupus?
Pravilno je kiseli kupus.