Beograd je poznat po svoje dve reke, četrdesetak rečica i potoka, jednoj planini i 31 brdu. Da, baš tako, trideset i jednom. Ovaj put predstavljamo vam prvih pet (od bezbroj) uzvišenja sa kojih možete „baciti pogled“ na sve četiri strane sveta i osmotri Beograd iz svih uglova.

Breg za razmišljanje nad Titovim bunkerom

Kalemegdan je skoro stotinjak godina poznat kao lepo uređen park, prepun zelenila i ravnih, dugih staza za šetnju. I to bi bilo potpuno tačno da uživanje brojnim posmatračima ušća Save u Dunav ne kvari jedan breg, smešten na pola puta između platoa sa Pobednikom i Česme Mehmed-paše Sokolovića.

Foto: Milena Arsenić

Iako izgleda kao prirodno uzvišenje na nezgodnom mestu, u pitanju je vrh vojnog bunkera koji je 1948. godine izgrađen na zahtev Josipa Broza Tita, kako sklonište za najviše državne službenike u slučaju rata između sovjetskog bloka i Jugoslavije. Zanimljivo je da je za vreme i još pola veka posle završetka gradnje, njegovo postojanje čuvano u najvećoj tajnosti. Tek od 2008. godine bunker je povremeno otvoren za posetioce, koji mogu da saznaju kako je građen i u kakvim uslovima je tokom pet godina njegovog postojanja (1948-1953) živelo 28 članova stalne posade.

Ispada da su Beograđani i gosti našeg grada više od pedeset godina hodali po vojnoj tajni, a da to nisu znali. Ipak, mora se priznati da je Stari imao dobar ukus i za pogled iz atomskog skloništa.

Velike stepenice

Nastavljamo pored Pobednika, pratimo Kalemegdansku terasu, penjemo se uz jedne i spuštamo niz druge stepenice i dolazimo do Pariske ulice. A tačno preko puta, uokviren kao ramom zgradama bivšeg hotela i drvene zgrade kojoj kao tu da mesto nije, nalazi se pogled sa vrha Velikih stepenica na Novi Beograd.

Foto: Pavle Kaplanec

Priča o Velikim stepenicama je pričao o tome kako je Beograd uhvatio korak sa Evropom, i kako je obala Save nekada bila centar trgovačkog i društvenog života varoši. Danas, sa svakog od 108 stepenika možete videti iz sasvim drugačijeg ugla novi grad koji svakim danom sve više raste u visinu ili posmatrati kao Sava lagano teče ka svom kraju. Ili da nastavite šenju Kosnačićevim vencem, pa uz Topličin venac do Knez Mihailove i naše sledeće odrednice.

Terazijska terasa

Malo ispod Terazijske česme, pa pored sata koji odbrojava vreme proteklo od Olimpijade u Londonu, nalazi se možda najdraži vidikovac mnogih Beograđana – Terazijska terasa.

Foto: Milena Arsenić

Zanimljivo je da je ovo mesto oduvek bilo poštovano od strane žitelja i urbanista Beograda, koji su u više navrata pokušali da padine terase urede u moderni park. Šta više, još početkom 20. veka graditelji Beograda nastojali su da terazijske zgrade grade tako da uokvire i usmere pogled Beograđana niz padinu.

A kako i ne bi. Odavde se pruža pogled na šarene krovove Zelenog venca, pa niz predratne zgrade Savamale, preko Save i opet do širokog Srema. Ako se malo izvijete, videćete i poslednje ostatke Abadžijske četvrti, i po lepom vremenu obrise Čukarice.

Vidikovac na Bežanijskoj kosi

Ostavljamo stari deo grada i prelazimo na drugu stranu, onu koji smo već tri puta osmotrili iz raznih uglova. Jedno dobro skriveno mesto sa koga se pogled pruža od Gardoša do Čukarice nalazi se u parku na Bežanijskoj kosi. Iako je uzvišenje tu već milenijumima, park i vidikovac nastali su sa izgradnjom naselja u Bloku 49, predviđenog za potrebe smeštaja sportista na Olimpijskim igarama 1992. godine za koje se Beograd kandidovao. Pošto od OI nije bilo ništa, naselje je nastavilo svoj život, a lepo uređeni park sa pogledom od koga zastaje dah dugo je bio brižljivo čuvana tajna. Bar do vremena društvenih mreža.

Foto: Nikolina Radovanović

Do vidikovca možete doći sa nekoliko strana: peške stepenicama koje vode od Železničke stanice Tošin bunar, automobilom ulicama Partizanske avijacije, pa Stojana Aralice ili gradskim prevozom koji vodi do Bežanijske kose. Ukoliko se odlučite za gsp-pešačku avanturu, imaćete priliku da vidite neki od brojnih murala koji su proteklih godina osvanuli u ovom kvartu.

Najlepši pogled se pruža iz dela parka najbližeg autoputu.  Tu se nalazi i nekoliko kafića u kojima možete popiti kafu, sok ili potražiti neko drugo osveženje.

Gardoš

Upućujemo se Tošinim bunarom ka centru Zemuna, pa uz strminu do samog vrha. Da nema Gardoša i Milenijumske kule, verovatno ne bismo znali koliko su Zemun i Beograd lepi, a Dunav širok i brz. Kula koja se vidi iz skoro svakog dela Beograda, otvorena je 1896. godine na mestu gde se i ranije nalazilo uzvišenje zemunske tvrđave oko koga se formirao najstariji deo grada.

Foto: Pavle Kaplanec

Tokom letnjih meseci postoji mogućnost posmatranja grada i iz same kule, uz izvesnu naknadu. Takođe, tu je pogled sa obližnje letnje pozornice. Ako ste, pak, avanturističkog duha, zaputite se Visokom, pa skrenite u Grobljansku i niz stepenice do Dušanove ulice. Pogled vas duž ove šetnje vas sigurno neće razočarati.