Beogradska gitarijada je muzički festival koji je održan u Beogradu, u to vreme u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Svoje prvo izdanje je doživeo 1966. godine, a drugi i poslednji put je održan 1967. godine. Iako se serija koncerata Parada ritma smatra prvi jugoslovenskim rok festivalom, Beogradska gitarijada (ili Gitarijada) je označila prodor rok muzike u tada prilično konzervativne jugoslovenske medije. 

Pre samog početka Gitarijade, rok muzika je već uživala veliku popularnost kod jugoslovenske omladine i našla put do jugoslovenskih medija. Uprkos protivljenju vlasti, več početkom 60-ih godina 20. veka, na scenu su stupili neki od prvih rok sastava kao što su Crvenih Koralja, Iskre i Elipse, a neki od njih su objavili i prve ploče, što je u to vreme bio veliki uspeh. Uspehu zapadnjačke muzike, doprino je i početak emitovanja radio emisija Sastanak u 9 i 5, koju je od 1961. do 1968. godine vodio uticajni Nikola Karakljajić, kao i početak izlaženja muzičkog časopisa Ritam 1962. godine, koji je bio posvećen džezu i savremenoj popularnoj muzici. 

Foto: Wikipedia - Nastup Silueta na Gitarijadi

TV novosti daju šansu električarima

Prvo izdanje festivala organizovao je časopis TV novosti, Večernje novosti i izdavač PGP-RTB. Slogan festivala je bio "TV novosti daju šansu električarima". Festival je bio takmičarskog karaktera. Najave za festival počele su u decembru 1965. godine a prijave za učešće je poslalo više od 100 bendova iz svih krajeva, od kojih je 56 odabrano da nastupa na Gitarijadi. Festival je održan na Beogradskom sajmu i tajao je tri dana. Prvo polufinalno veče bilo je 6. januara, drugo polufinalno veče 9. januara, a finalno veče 13. februara.

Iako rok muzika nije nailazila na (potpuno) odobravanje vladajuće elite, (setimo se samo histerije i neodobravanja zbog farbane plave kose "preko ušiju" Zorana Miščevića, pevača Silueta), kompleten "krem" beogradske i jugoslovenske kulturne scene sjatio se na ovo mestu. Da ste se tih večeri zatekli pod najvećom kupolom Beogradskog sajma, mogli bi da vidite Dobricu Ćosića, potpredsednik gradske skupštine Mileta Žegarac, kompozitor Mihaila Vukdragovića, glumce Petara Slovenskog, Radmilu Đuričin, Milenu Dravić, tadašnju mega-zvezdu Đorđa Marjanovića, kontroverznog reditelja Dušana Makavejeva, i druge. Te tri večeri, bile su rodno mesto jednog novog omladinskog i kulturnog pokreta koji će potpuno izmeniti socijalističku Jugoslaviju.

Prvih osam polufinalista, po mišljenju žirija, bili su: Bele Višnje, Siluete, Indeksi, Rubinsi, Iskre, Beduini, Dinamiti i Tomi Sovilj i Njegove Siluete. Prvoj večeri festivala prisustvovalo je više od 5.000 ljudi. Veliki deo njih je nosio transparente sa porukama podrške za svoje omiljene bendove. Na drugoj polufinalnoj večeri, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada gledalaca, po izboru žirija nastupalo je i osam drugih polufinalista: Elipse, Bomiko, Veseli Dečaci, Idoli, Plavi Dečaci, Smeli, Plamenih 5, Kristali. U finalu, na kojem je prisustvovalo oko 15.000 ljudi, najbolje plasirani su bili, po sledećem redosledu: Elipse, Siluete, Plamene 5, Indeksi, Iskre, Smeli, Bele Višnje, Plavi Dečaci, Veseli Dečaci, Rubinsi.

Pobednici prve beogradske Gitarijade

Finalno veče je bilo posebno burno. Najbolji polufinalisti su dizali temperaturu najzagriženijim pristalicama rok and rola. Pa, ipak, glavni okršaj je bio izmešu "beogradskih Bitlsa" - benda Elipse, prigodno obučenih u tamna odela, i "beogradskih Rolingstonsa" - buntovnog benda Siluete. Za pobednike prve beogradske Gitarijade su na kraju proglašene Elipse, koji su zahvaljujući odluci žirija, ostvarili 25 poena više od Silueta. Mišljenje publike je, pak, bilo drugačije. Uplašeni zbog mogućih nemira zbog vatrenih navijača Silueta, organizator je najavio da će i pubilka imati svoju reč glasanjem za najbolji bend. Očekivano, ultra popularne Siluete su u glasanju publike za najbolji bend odnele pobedu nad svojim najvećim rivalom. Zvaničnici pobednici, Elipse, dobili su priliku da krenu na veliku jugoslovensku turneju, a sigurno najznačajnija stavka u to vreme je bila i prilika da sviraju za Jovanku i Tita, na otvaranju Doma omladine, maja te godine. 

Burne reakcije javnosti

Kao jedan od prvih rok festivala i jedan od prvih velikih rok koncerata u Jugoslaviji, Gitarijada je izazvala razne reakcije javnosti, čemu je doprinela činjenica da su TV stanice emitovale snimke sa Gitarijade. Novinski naslovi bili su puni pohvala, ali i kritika upućenih ovom festivalu.  

List Politika je objavio članak informativnog karaktera, navodeći da su "Ljubitelji električne muzike izrazili svoje zadovoljstvo vrištanjem, bacanjem trubi, sirena, kaputa, kapa, torbica i bilo čega drugog što je bilo u njihovim rukama".

Dr Aleksandar Kostić, u tekstu "Naši domaći Bitlsi", objavljen u NIN-u, kritikovao je novi oblik zabave navodeći da je ovakav festival proizvod Zapada, po ugledu na pojavljivanje Bitlsa, i kao takav da je štetan i beskoristan proizvod, čiji bi uvoz trebalo zaustaviti. Po njegovom mišljenju, potrebno je obezbediti  drugi, zdraviji oblik zabave za mlade. Opisao je Gitarijadu i kao deset uzaludnih sati slušanja monotone muzike i osudio ponašanje mladih kao masovnu histeriju neumornog klimanja glavom, beskrajnog izvijanja tela, vikanja, vrištanja i bespotrebnog padanja u trans.

Književni časopis Književne novine kritikovao je Večernje novosti kao organizatora festivala. S druge strane, novinski list Borba, zvanični list Saveza komunista Jugoslavije, odbranio je mlade rokere u članku pod naslovom "Savremene babaroge": "Žalosno je da se negativan pogled kreira posmatranjem marginalnih detalja, obično odeću i način zabave, tako da se stiče utisak da su kosa i odeća mera dovoljna za procenu mladosti, ignorišući istovremeno njihove životne težnje. Nakon stvari koje su stigle do javnosti nakon "Guitar Festa", kontakt sa "kosmičkim" koji su anatematizovani kao društveni čudovišta obećao je puno stvari – osim onoga što je stvarno doneo. Međutim, postalo je jasno da u tesnim pantalonama i kratkim čizmama žive mladići koji stoje čvrsto na nogama i da njihova duga kosa ne pokriva samo prazne glave."

Mladost, zvanični list Saveza komunističkih mladih Jugoslavije, objavio je članak sa sličnim stavom: "Možemo li, u samoupravnom društvu, koji odbacuje nametanje, određuje lepotu i zabavu i lepotu zabave? Da našu svest pomirimo površnim kritikama mladih za sve ono što mi nismo uspeli da učinimo… Da li je takva vrsta kritike loša navika iza kojih sakrivamo našu slabost i naš nedostatak zabrinutosti za stvarne težnje i sposobnosti mladih, na kraju naša slabost i naš nedostatak brige za zabavu mladih i zabavu?"

Magazin Duga je sprovela upitnik pod nazivom "Gitarijada: da ili ne". Ljudi koji su tražili mišljenje uključili su stručnjake iz različitih oblasti: univerzitetskie profesore, neuropsihijatre, sudije, većina njih odbijajući ideju o rok muzici koja šteti mladima i društvu. Samo mali broj reakcija odnosio se na stvarni kvalitet performansi bendova. Muzički magazin Džuboks kritikovao je pevanje većine bendova, navodeći da su članovi samo nekoliko bendova pevali savršeno.

Foto: Yugopapir - Pobednici Druge beogradske Gitarijade, Crni Biseri

Druga beogradska Gitarijada

Sama Gitarijada, iako za mnoge problematična, pokrenula je seriju festivala po manjim i većim mestima širom Jugoslavije. Drugo izdanje beogradske Gitarijada održano je na Beogradskom sajmu godinu dana kasnije, 23. januara 1967. godine, ali su organizatori morali prethodno da dobiju saglasnost Gradskog komiteta KPJ. Kao i prethodnog puta, prijave je poslalo više od stotinu bendova, dok je samo trideset odabrao za nastup. Za sam događaj je prodato oko 13.000 ulaznica. Pobednici su po oceni žirija bili Crni Biseri, dok su Delfini i Siluete osvojili druga dva mesta. Publika je proglasila Plave Dečake, Džentlmene i Vesnike kao najbolje. U revijalnom delu su nastupali, Elipse, Siluete i Plamenih 5, kao najbolje plasirani prethodne Gitarijade. 

 

Iako kratkog veka, beogradska Gitarijada je bila prekretnica u razvoju beogradske i jugoslovenske muzičke scene. Pored brojnih festivala i događaja koji su usledili, njena zaostavština je i Zaječarska Gitarijada koja je ove godine održana po 52. put.