Srbija, godine 2018.

Krenete li vozom iz Beograda ka nekom drugom gradu, pripremite se na putešestvije od najmanje sat i po vremena.

Uračunajte ovde i neodređenu minutažu čekanja na kompoziciju koja kasni. Zastoji usled kvarova su opcioni, ali ipak vi, za nedajbože, spakujte dovoljno hrane, tečnosti i podužu muzičku plejlistu. Uz prosečnu brzinu vozova od 50 km/h, komotno stižete da izbrojite i koliko stabala ima na potezu od Beograda do, recimo, Novog Sada.

 

Srbija, godine 1936.

Iz Berlina u prestonicu pristiže parna lokomotiva serijskog broja 01-101. Godinu dana kasnije, ova superbrza mašina oborila je sve rekorde dostigavši zaprepašćujućih 146 km/h.

Možete li zamisliti scenario u kome tek što ste zagrizli parče drugog sendviča, a već je vreme da napustite svoj udoban kupe?

I kako je moguće da srpski vozovi danas "jure" brzinom tri puta manjom nego pre 80 godina?

Foto: Wikipedia / Časopis "Pruga" -  Parna lokomotiva JDŽ serije 01 i dizel motorna kola "Ganc" u stanici Niš, 1937. godine, na proputovanju za Bugarsku

Ponekad je teško oteti se utisku da razvoj tehnologije u nas, po pravilu, nekako uvek ide natraške. Takav je, izgleda, slučaj i sa železničkim saobraćajem – te 1937. godine pruge su, po svemu sudeći, bile u boljem stanju nego danas. Jedino tako možemo objasniti činjenicu da čak i brzi vozovi, predviđeni da putuju do 160 km na čas, jedva premašuju brzinu propisanu u naseljenim mestima.

Istorijski podaci nam kazuju da je situacija pre 80-tak godina bila neuporedivo drugačija. Tome svedoči i "čudovište" čiji rekord od pomenutih 146 km/h do dana današnjeg nije oboren. Njegov premijerni defile prugom Beograd-Zagreb beše senzacija koju su, osim naših, ispratili i stručnjaci iz Mađarske i Italije. Ubrzo nakon toga, model JŽ 10-101 nemačke fabrike "Švarckopf" dobio je nadimak po kome je i danas poznat – "Leteći Beograđanin".

Zanimljivo je, međutim, da se ideja o superekspresnoj parnoj lokomotivi javila još 30-tak godina pre no što je "Leteći Beograđanin" digao prašinu na srpskim prugama. Pristigavši oktobra 1936. iz berlinske fabričke hale, model 01-101 doneo je i prvu priliku da se ta zamisao sprovede u delo. Ovdašnji inženjeri iz Jugoslovenskih državnih železnica odmah su zasukali rukave: dodavanjem aerodinamičkog oklopa lokomotivi je potpuno promenjen izgled, a cilj je bio postići veću brzinu od fabrički propisane. Nepunu godinu kasnije, grupa entuzijasta Mašinskog odeljenja Železnica dovršila je započeto pripojivši bazičnom modelu prethodno projektovanu metalnu konstrukciju. Tek tada je ovaj Frankenštajn mogao zajezditi jugoslovenskom prugom, a inženjerski dream team zadovoljno je trljao ruke.

Foto: Železnički muzej / Privatna arhiva - Oklopljeni JŽ 01-101 na svom probnom putovanju

Pretpostavka je, čak, da je brzina lokomotive mogla biti i veća, samo da je tokom probne vožnje korištena kvalitetnija smeša uglja. "Leteći Beograđanin" nastavio je da tutnji i kada mu je priključeno 5 vagona ukupne težine od 128 tona. Razvivši brzinu od 122 km/h, opravdao je svoj naziv i ostao upamćen kao "super ekspresno čudo tehnike" i najbrža lokomotiva svih vremena na ovdašnjim prugama.

Pošteno bi bilo reći da je, za ono vreme, to bio rekord par exelance, a još poštenije ako znamo da je reč o tipu lokomotive koji datira iz davne 1870. Van naših granica zvali su ga "Prairie", a na prelazu vekova redovno je krstario prugama Evrope i Severne Amerike. Po prispeću u Jugoslaviju, pak, lokomotivi je nadenuto i novo, narodsko ime: "Hiljadarka". Njega je zaslužila tadašnjom oznakom serije lokomotiva SDŽ/SHS 1000-1100 koja je, usled promene državnog uređenja i numeracije vozila železnice, naknadno preinačena u JŽ 01.

A nakon SAD i Evrope, "Hiljadarka" – a. k. a. "Leteći Beograđanin" – postaje glavnim junakom beogradske direkcije Železnica. Još 120 primeraka ove serije prevozilo je putnike magistralnom prugom Beograd-Niš u periodu između 2 rata. I ko zna koliko bi još gospodarili prugama da se nije javio problem: naime, "u nedostatku vršenja preciznih dinamometarskih proba i mogućnosti prekoračenja brzine od 80 do 100 km/h na dužim relacijama, dalje probe su obustavljene".

Foto: Wikipedia / Dr. E. Scherer - Lokomotiva serije 01 pod rednim brojem JŽ 01-100 1965. godine u Zagrebu

Ovaj podatak zabeležen je u knjizi "Naše železnice" (1939.), autora i inženjera Dušana Arnautovića. Odlukom o prekidu proba, naglo je prekinuta i legendarna karijera "Letećeg Beograđanina". Dolaskom II svetskog rata, pak, malo ko je razmišljao o (daljem) razvoju železnica, te je i primerak najbrže srpske lokomotive – uz svu slavu koju je nekada uživao – definitivno ostao prepušten stranicama istorije.

Nekolicina svedoka tog zlatnog doba uspelo je, ipak, preživeti do danas. Ukupno 6 modela serije kojoj je "Leteći Beograđanin" pripadao, dočekalo je pozne godine u nekoliko gradova Srbije. Među njima je i onaj pod nadimkom "srpski Orijent ekspres", koga većina pamti po imenu nešto romantičnijeg prizvuka.


U pitanju je, naravno, muzejski voz "Romantika". Vremešna lokomotiva serijske oznake 01-088 i danas će povremeno zakloparati prugom, pružajući tako priliku svim nostalgičnim dušama da ponovo dožive duh nekih prošlih vremena.