Mnoga stanja, poput cerebralne paralize, autizma, razvojnih kašnjenja i drugih, mogu izazvati teškoće i zastoje u razvoju govora i jezika. Neka dece ne razumeju jezik, dok neka, iako razumeju, nisu u mogućnosti efikasno komunicirati zbog poteškoća u govoru. Ponekad se deca suočavaju s izazovima i u drugim oblastima, kao što su gestikulacije rukama ili mišićnom mimikom.
Govorno-jezička terapija predstavlja klinički program usmeren na unapređenje govornih i jezičkih veština, kao i oralnih motornih sposobnosti. Deca koja ne mogu koristiti govor ili jezik mogu zahtevati rad na jasnoći izgovora ili razvoju jezičkih veština, uključujući obogaćivanje rečnika i usvajanje pravila za izgradnju rečeničnih struktura (uvek uz poštovanje kalendarskog i mentalnog uzrasta). Takođe, deca se mogu obučiti kako koristiti asistivne tehnologije poput računara i različitih softvera kako bi posredno izrazila svoje želje, potrebe, misli, osećanja i namere.
Stanja u kojima je potrebna govorno-jezička terapija uključuju oštećenje sluha, kognitivno ili drugo razvojno kašnjenje, slaba oralna muskulatura i nespretni pokreti, rascepe usne i nepca, autizam i drugi pervazivni razvojni poremećaji, teškoće u usvajanju maternjeg jezika receptivnog i ekspresivnog tipa, poremećaje fluentnosti i traumatske povrede mozga.
Preporuka stručnjaka je početak terapije što je pre moguće kako bi se postigao brži i potpuniji napredak u pogođenim oblastima. Vreme trajanja terapije zavisi od specifičnog stanja i potreba svake individue. Defektolog-logoped ima cilj da, u partnerstvu s roditeljima ili starateljima, eliminiše faktore koji uzrokuju teškoće u razvoju govora i jezika, senzomotornom, kognitivnom i socio-emocionalnom razvoju, te da identifikuje i aktivira snage i odgovarajuće izvore podrške za rešavanje problema.
Žensko preduzetništvo
7 ℃
