Kneževski par sačinjen od Aleksandra i Perside Karađorđević imao je čak desetoro dece. Najznamenitije od njih biće kralj Petar Prvi, a inicijalni razlog tome leži u činjenici da su njegova dva starija brata umrla još u detinjstvu. Još manje poznata činjenica jeste da je Petar imao dve starije sestre, 11 godina stariju Poleksiju i 9 godina stariju Kleopatru.

Kleopatra Karađorđević. Ime koje izgleda i zvuči prilično upečatljivo, a o čijem nosiocu tako malo znamo. Ispostavlja se da je sudbina srpske kneginje Kleopatre jednako interesantna koliko i njeno ime.

Bila je 1835. godina kada je kneginja Persida na svet donela drugu ćerku o kojoj danas govorimo. Kleopatra se rodila u Krajovi u Vlaškoj, da bi se sa čitavom porodicom preselila na dvor u Beogradu kada joj je bilo 10 godina. Iste godine postavljeno je pitanje obrazovanja mladih kneginja, na šta su roditelji imali spreman odgovor - na preporuku Ilije Garašanina, pozvan je Matija Ban, Dubrovčanin koji je do poziva vladajućeg para živeo u Carigradu. U leto iste godine se preselio u Beograd kako bi bio privatni učitelj na dvoru.

Grafika: Litografija Josef Kriehuber; foto Peter Geymayer - Knez Mihailo u mladosti (1843)

Romantična poema Kneza Mihaila

Priča kaže da je Kleopatra bila izuzetno tiha i povučena, pametna i posvećena učenju. Lepa i talentovana, takođe. Uporedo sa klasičnom nastavom, uzimala je redovne časove klavira kod češkog pijaniste i kompozitora Alojza Kalauza. Tako polako dolazimo do kneginjinog petnaestog rođendana, kada na površinu isplivava tanka nit koja je jednom, zamalo, vezala dve porodice - Karađorđeviće i Obrenoviće. Naime, dvanaest godina stariji Mihailo Obrenović joj je za tu priliku napisao i poklonio pesmu za koju ste zasigurno čuli: "Što se bore misli moje".

Po nekim izvorima, koje nikada nećemo moći da potvrdimo, između naslednika dve porodice su postojale velike simpatije (ili je to, pak, bilo jednosmerno). U svakom slučaju, ova romantična sumnja je potvrđena dokumentom sa posvetom od Mihaila Kleopatri. Pesma je prvi put odšampana u Beču, na francuskom jeziku, sa sledećim strofama koje prate notni zapis:

Što se bore misli moje

Iskustvo mi ćutat` veli,

Bež`te sada vi oboje

Nek mi srce govori.

 

Prvi pogled oka tvoga

sjajnom suncu podoban

plenio je srce moje,

učinio robom ga.

 

Da te ljubim, ah, jedina

celom svetu kazaću,

sam` od tebe, ah, premila,

ovu tajnu sakriću.

 

Bilo je raznih izvođača, a mi danas najpre prepoznajemo glas Zvonka Bogdana uz tamburicu ili kompoziciju Kornelija Stankovića napisanu sredinom XIX veka.

Preuranjeni kraj

Ljubav, postojeća ili ne, između Mihaila i Kleopatre se nikada nije ozvaničila. Obrenović, u tom trenutku živeći kao izgnanik u Beču, se oženio Julijom Hunjadi a Kleopatra je sa svojih 19 godina udata za Milana, sina političara Avrama Petronijevića. Ovaj brak je potrajao svega 5 meseci, jer se na putu isprečila bolest mlade neveste. Ne postoje tačni zapisi o tome šta je napalo Kleopatru, ali simptomi ukazuju na to da se verovatno radilo o tuberkulozi zbog čega je odvedena u banju Glajhenberg u Štajerskoj na terapiju i lečenje. Međutim, ovde i umire 1855. godine i postaje prva od nekoliko dece koje će Persida i Aleksandar izgubiti za života.

U Beogradu ćete teško naći dokaz njenog postojanja (osim što ćete je se možda setiti kad začujete pomenutu romansu negde u Skadarliji). Ako, pak, živite u blizini Kosmaja, možda znate za Crkvu svetih aspostola Petra i Pavla. Uz nju se nalazi Kleopatrina spomen česma, koju su njeni roditelji podigli nedugo nakon njene smrti, ostavivši meštane da veruju da je voda koja teče iz nje čudotvorna.