Čovek naše gore list koji je glumio u 120 filova, od čega 90 glavnih rola. Zamislite scenu: 40 000 razdraganih obožavalaca na ulicama sa željom da se što više približe svom idolu. Iz mase dopire samo jedan snažan “huk”. Policija s mukom drži masu da ne “proguta” svog miljenika! Ne, u Beogradu nisu bili ni Bitlsi, ni Madona, nikoja druga planetarna ni domaća mega zvezda. Opisana scena je stvarna, a čovek oko koga se sjatila prestonica je bio Svetislav Ivan Petrović. Čuli ste za Ivana? A čovek, naše gore list, glumio je u 120 filmova, od čega 90 glavnih rola! „Niko ne gleda Valentina, svi se okreću za našim Svetislavom”- glasio je izveštaj iz mondeske Nice!  

 

Petrović je bio superzvezda svetskog i evropskog filma, prvi Srbin koji se ovenčao planetarnom slavom. Osim nespornog dara za glumu, imao je i sve fizičke atribute. Bio je lep, visok, zgodan, jednom rečju - privlačan muškarac, ne samo po tadašnjim već i sadašnjim standardima. Njegovi savremenici zabeležili su euforiju tadašnjih zaljubljenih nemačkih plemkinja, berlinskih frajlica, ludo zaljubljenih pariških dama i beogradskih lepotica pri pojavi Petrovića. Rodio se prvog januara 1894. godine u Budimpešti, iako je uvek govorio da mu je rodni grad Novi Sad. Detinjstvo je proveo u “Srpskoj Atini”, a u Pešti završio politehniku.

Posle Velikog rata upoznaje mađarskog reditelja Mihalja Kerteza koji u njemu prepoznaje ono što će Petrović i postati – megazvezdu filmske umetnosti. Uz neosporan talenat, krasila ga je svojevrsna harizma. Markantan, visok, lepog lica i zvonkog glasa, bio je idealan tumač aristokratskih likova, plemića, oficira, sveštenika, fatalnih ljubavnika, koje je predstavljao sa neskrivenim slovenskim šarmom. Sa Kertezom snima prvi film “Natčovek” i još dva ostvarenja u periodu od 1918. do 1920. godine, od kojih je najpoznatiji “Dama sa Suncokretom”. Petrović je bio svestan da je krupnim koracima “zakoračio” prema zvezdanim filmskim visinama, i svom imenu, kažu radi lakšeg izgovaranja, dodaje još jedno ime - Ivan. Od tog trenutka počinje vrtoglava karijera Svetozara Ivana Petrovića koja je trajala gotovo 40 godina tokom kojih je snimio 120 filmova. U njima je odigrao 90 naslovnih uloga, što ga i dan danas stavlja na prvo mesto najuspešnijeg glumca sa ovih prostora u svetu filma. Reditelj sa kojim je napravio prve filmske kadrove Mihalj Kertes, u Holivudu će napraviti uspešnu karijeru pod imenom Majkl Kertiz.

Mogao je da zaseni Rudolfa Valentina

Ivan je govorio pet jezika, i to tečno. Nemački, mađarski, francuski, engleski i srpski. U svakoj prilici isticao je svoje srpsko poreklo. Ostao je upamćen i po tome što se zvanično potpisivao ćirilicom. Ćiriličnim pismom potpisivao se deleći i autograme svojim obožavaocima širom sveta. Posle smrti Rudolfa Valentina 1926. godine, svi su u Ivanu videli njegovog naslednika, i više od toga. Petrović je bio privlačniji, viši rastom, intelektualac, prototip slovenskog filmskog zavodnika. Kažu da je bio i talentovan pevač, svirao je violinu, bio je izvrstan plivač i učesnik Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine. Zadatak da planeti predstavi novog Valentina u “liku i delu” Svetislava Ivana Petrovića, dobio je reditelj koji je i stvorio Rudolfa Valentina, znameniti Reks Ingram.

Sa Ingramom je snimio tri filma. Pošto je to bilo vreme kada je zvučni film ubrzano osvajao bioskopske sale, njegov engleski sa jakim neameričkim akcentom, teško je mogao proći. Tako da pokušaj osvajanja Holivuda nije bio tako uspešan. Zato je Evropu “bacio pod noge”. Postoje fotografije u našoj, a svetskoj kući filma, Jugoslovenskoj kinoteci, iz Berlina sa Filmskog kongresa održanog 1935. godine. Na njima je Ivan sa gomilom pisama obožavateljki. Inače, na sva pisma Perović je lično odgovarao. Snimao je pored američkih, i u španskim, francuskim, nemačkim, mađarskim, austrijskim i jugoslovenskim produkcijama.

Između dva svetska rata, bio je, uz Itu Rinu, jedina superstar filmska zvezda sa ovih prostora, i najverovatnije ostao sve do današnjih dana. U to vreme partnerke su mu bile filmske dive i najlepše glumice, kao što su bile: Lijan Hajd, Kler Loto, Pola Negri, majka Magda i ćerka Romi Šnajder i mnoge druge. Posebno se izdvajaju filmovi rađeni u Francuskoj: “Umetnička duša”, “Gola žena”, ”Sirena Morgana”, te oni snimljeni sa  Majklom Kertizom režiserom kultne “Kazablanke”.

Sa druge strane kamere bila su imena reditelja Luj Mal, Mihalj Kertes, Georg Vilhelm Pabst, Paul Vegener. Tridesete i početak četrdesetih su takođe bile njegovo vreme, i radi u najboljim evropskim produkcijama. Na ogromno njegovo zalaganje 1937. godine u okolini Splita i Šibenika, te na ostrvu Zlarin snima „Princezu korala“. On je igrao oficira Marka Vukovića, dok su mu partnerke bile  nemačka glumica Hilde Sesek i naša Ita Rina. Ovu koprodukciju Nemačke i Kraljevine Jugoslavije režirao je Viktor Janson. To je u isto vreme bio pokušaj Ite Rine i njega, da svetu predstave Jugoslaviju kao poželjnu destinaciju za strane produkcije.

 

Nastaviće se...