Milioni muškaraca poželeli su da se makar na trenutak nađu u njegovoj koži. Markantan i uglađen čovek po imenu Bond – Džejms Bond, postao je uzor mnogima čije oči behu prikovane uz male ekrane. Ekranizovane verzije njegovih avantura, doduše, dozvoljavale su pomalo iskrivljenu i ulepšanu sliku, pa i intrigantne detalje koji bi gledaocima održali pažnju. A reditelj Ijan Fleming učinio je to prikazavši agenta 007 kao beskompromisnog zavodnika, ljubitelja života na visokoj nozi i čoveka besprekornog, istančanog stila.

Ipak, znamo da su holivudska ostvarenja nezamisliva bez obaveznog dodatka fantastike. Uz to, znamo i da doživljaji (uglavnom) izmišljenih likova baš i nemaju mnogo veze sa realnošću. Uostalom, kakav je to tajni agent koji se razmeće bogatstvom i luksuzom, čineći tako od sebe laku metu i iznova stavljajući svoj život na kocku? Nije li logičnije da živi tihim, povučenim životom – onakvim kakav mu, shodno špijunskom opredeljenju, i dolikuje?

Foto: Wikipedia / Boris Popov - Popov iz mlađih dana

U tome se upravo krije i momenat koji priču o Bondu čini toliko autentičnom. Za nju je Fleming inspiraciju našao u stvarnom životu, tačnije u liku i delu gospodina koga je lično poznavao. Džejms Bond je tako postao slika i prilika jednog od najpoznatijih svetskih tajnih agenata, a njegovo ime je – Popov, Dušan Popov.

A gospodin Popov, baš kao i junak Flemingovih romana, bio je sve što ne biste očekivali od jednog obaveštajca. Šarmantan i slatkorečiv, sa neskrivenom potrebom da bude primećen – ali isto toliko snalažljiv i domišljat, tako da niko ne posumnja u njegove namere. Možda je u tome i tajna njegovog uspeha: budući da je uvek bio u centru pažnje, teško je bilo zamisliti da je reč osobi koja zna sve male i velike tajne vodećih učesnika Drugog svetskog rata. Međutim, otkud to da je baš „naš“ čovek poneo titulu jednog od vrhunskih tajnih agenata?

Foto: Privatna arhiva - Tricikl u društvu lepih dama

Jedan čovek – tri identiteta

S početka XX veka, Dubrovnik je bio kosmopolitski, slobodarski grad, idealan za život bogate porodice iz kakve je potekao i Popov. Iako je rođen u Titelu, porodica se ubrzo seli na primorje, a Dušana šalju na školovanje u Englesku, Francusku i Nemačku. Biće da su upravo slobodarski duh Dubrovnika, a potom i boravak u svetskim metropolama, zaslužni za njegov kosmopolitizam i sklonost boemskom životu.

Do 1940. godine, Drugi svetski rat već se uveliko rasplamsava, zatičući Popova u britanskoj prestonici. Ovde se Dušanu ukazuje prilika da postane agent obaveštajne službe MI6, srpski Džejms Bond, započevši tako sa prikupljanjem poverljivih informacija o namerama neprijateljske Nemačke. Nakon okupacije Jugoslavije, Britanci 1941. šalju Popova u Beograd, gde ga jedan od prijatelja uspeva vrbovati za rad u nemačkoj kontraobaveštajnoj organizaciji u Abveru. Nedugo potom, Dušan se prijavljuje i jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu, postajući tako njenim službenikom za specijalne zadatke.

Foto: Dušan Sević -  Zgrada porordice Popov u Francuskoj 5 u kojoj je živeo čuveni agent

Tako je za nepune dve godine Popov sebi „prikačio“ čak 3 različita identiteta. Za britansku tajnu službu bio je agent Tricikl, u Abveru je dobio ime Ivan, a u jugoslovenskoj vladi – Duško.

 

Za pobedu nad Trećim Rajhom, zahvalite jugoslovenskom 007

Odmah po pristupanju nemačkim kontraobaveštajcima, Popov dobija i novo prebivalište. Portugal je tokom rata uspeo zadržati neutralnost, a mondensko odmaralište Estoril, nedaleko od Lisabona, beše idealno mesto za gospodina naviknutog na ekstravaganciju i luksuz. Ovde se Popov sastajao sa nemačkim agentima, dobijajući od njih ključne informacije o planovima Trećeg Rajha. Potom bi se vraćao u London i sva svoja saznanja otkrivao britanskom MI6. Istovremeno, od Britanaca je dobijao uputstva o tome koje informacije – što istinite, što lažne – će dalje prenositi Nemcima, sa sve unapred pripremljenim odgovorima na eventualna „nezgodna” pitanja.

Tokom boravka u Lisabonu, Popova je nadgledalo budno oko kolege iz MI6 – i to istog onog koji je kasnije zabeležio sve njegove avanture. Naime, Ijan Fleming, u to vreme i sam tajni agent, lično je bio zadužen za praćenje trostrukog obaveštajca. I nemačka i britanska strana, doduše, predočile su Dušanu da se u ovu avanturu upliće na sopstvenu odgovornost, što je značilo da, ukoliko se desi da bude otkriven, ne bi mogao računati ni na nemačku ni na britansku podršku.

Po svemu sudeći, trostruki agent se zbog toga ni malo nije uzbuđivao. Štaviše, bio je dovoljno siguran u sebe da bi smatrao kako njegov boemski život ne mora trpeti zarad špijunske dužnosti. Tako se, naposletku, i vladao: uprkos svim rizicima, nemilice je trošio novac, uživao u društvu lepih dama, a bio je i često viđen gost u elitnim kazinima Lisabona.

Foto: Privatna arhiva

I zaista, teško da bi iko posumnjao da tog trenutka sedi u društvu tajnog agenta. Jer, njih je lako zamisliti kao diskretne i povučene likove, koji nipošto ne bi rizikovali da na sebe privuku previše pažnje. Dušan Popov, pak, bio je sve samo ne diskretan i povučen. Na ekstravagantnom životu pak, imao je zahvaliti svojim poslodavcima, budući da mu je uloga obaveštajca donosila poprilično lepu zaradu.

Ni to, naposletku, nije bilo za čuđenje. Pored konstantnog rizika, informacije do kojih je Popov stizao umnogome su doprinele uspehu saveznika i osujećivanju nemačkih snaga u nameri da odnesu konačnu pobedu.

Tako je Popov u Abveru imao već uhodanu mrežu tzv. fiktivnih špijuna. Njihov zadatak bio je da nemačkom Generalštabu šalju unapred pripremljene lažne podatke o planovima vezanim za francusku invaziju. Jedna od brojnih uspešnih operacija, poznata pod nazivom Fortitjud, imala je za cilj da obmane Hitlerovu komandu. Naime, Popov je „upozorio“ Nemce da će se savezničke snage, kako bi oslobodile Evropu, iskrcati u francuskom Pa de Kaleu. Plan je, naravno, bio potpuno drugačiji – saveznici su u to vreme već uveliko planirali iskrcavanje na Normandiji.

Ipak, Popov je uspeo ubediti Nemce da je reč o lukavo smišljenom mamcu koji je trebalo da osujeti njihove planove. Jedan od tadašnjih savezničkih pukovnika kasnije je priznao kako je Dušan „lično zaslužan za zadržavanje sedam nemačkih divizija u Pa de Kaleu, tri nedelje nakon iskrcavanja u Normandiji“.

Bitka za Normandiju, naposletku, odlučila je i krajnji ishod Drugog svetskog rata. Popov i britanski MI6 uspeli su da, prevarom, sačuvaju veliki broj nedužnih života.

Foto: Newsweek - Plan operacije "Bodigard"

Dosije koji briše granicu između stvarnosti i fikcije

Nisu, doduše, baš svi Dušanovi tajni zadaci bili uspešni. Iako je prvi obavestio Amerikance o japanskoj invaziji na Perl Harbor, tadašnji načelnik FBI-ja Edgar Džej Huver diskvalifikovao je Popova kao nepoverljiv izvor. Huverovoj proceni umnogome je kumovala Dušanova sklonost boemskom i rasipničkom životu. FBI stoga odlučuje da ovaj podatak zataška, što beše greška koju je američka vojska naposletku skupo platila. Dušanova predviđanja su se, nažalost, i ostvarila, čineći tako napad na Perl Harbor tragedijom koja se lako mogla izbeći.

Po završetku rata, Popov za svoje zasluge dobija priznanja i sa britanske i sa nemačke strane. Iako se nakon toga više nije bavio špijunažom, nastavio je uživati u lagodnom životu sve do smrti 1981. godine.

Sve podatke o Dušanovim aktivnostima nakon rata je preuzeo američki Federalni istražni biro. Tek početkom XXI veka, jedan od njegovih sinova, Marko Popov, uspeo od službe MI6 dobiti pristup očevom dosijeu.

Listajući biografiju od impozantnih 2.870 stranica, uverio se u to da su sve priče o njegovom ocu istinite. To znači da je i nekadašnji Dušanov kolega Fleming imao sasvim pouzdane izvore kada je avanture agenta 007 ovekovečio u svojim romanima. Štaviše, o legendi svetske špijunaže do sada je napisano 36 knjiga, a u prilog Dušanovim zaslugama ide i podatak da se njegovo ime našlo na listi 10 najvećih britanskih agenata svih vremena.