Povratak na: Lečenje polnih bolesti
Polno prenosive bolesti (PPB) sve su češća tema među osobama svih starosnih grupa, a rana dijagnoza i adekvatno lečenje ključ su očuvanja zdravlja. Bilo da ste primetili simptome ili želite preventivni pregled, obraćanje dermatovenerologu, ginekologu ili urologu je prvi korak ka sigurnosti. Savremeni dijagnostički testovi omogućavaju brzo prepoznavanje infekcija kao što su hlamidija, gonoreja, sifilis, HPV, HIV i druge, dok terapija u većini slučajeva daje odlične rezultate kada se primeni na vreme. U Beogradu postoji veliki broj dermatoveneroloških ordinacija, laboratorija i klinika specijalizovanih za dijagnostiku i lečenje polnih bolesti a na ovoj stranici pronađite njihov spisak.
Da li se sve polne bolesti mogu izlečiti?
Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na izlečivost – bakterijske infekcije poput hlamidije, sifilisa i gonoreje mogu se uspešno lečiti antibioticima. Virusne bolesti, poput herpesa ili HIV-a, zahtevaju dugoročnu terapiju kojom se infekcija drži pod kontrolom. Važno je znati da mnoge polne bolesti u početku nemaju simptome, pa su redovne kontrole ključne čak i kada nema vidljivih tegoba.
Prenos i zaštita – kako sprečiti infekciju?
Polne bolesti se najčešće prenose seksualnim kontaktom – vaginalnim, oralnim ili analnim – ali neke mogu preći i kontaktom sa zaraženom kožom ili sluzokožom. Kondomi predstavljaju najefikasniji vid zaštite, ali nisu stoprocentni garant, pa je edukacija i odgovorno ponašanje jednako važno. Posebno treba obratiti pažnju na prevenciju kod novih partnerstava ili u slučaju sumnje na infekciju kod partnera.
Šta ako partner ima polnu bolest?
U slučaju da partner ima dijagnostikovanu polnu bolest, veoma je važno da se i vi testirate – i lečite, ako je potrebno. Oboje treba da prođu terapiju istovremeno kako bi se sprečila reinfekcija. Takođe, poželjno je izbegavati seksualni kontakt do potpunog izlečenja, a nakon terapije ponoviti testiranje radi potvrde izlečenja.
Simptomi variraju u zavisnosti od infekcije, ali najčešći su: pojačan sekret, svrab, bol pri mokrenju, rane ili čirevi na genitalijama, crvenilo i neprijatan miris. Neke PPB mogu biti i asimptomatske.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza krvi, briseva (cervikalni, uretralni, vaginalni) i ponekad urina. Važno je da se partneri takođe testiraju.
Trajanje lečenja zavisi od vrste infekcije – nekad je dovoljna jednokratna doza antibiotika, dok virusne infekcije zahtevaju dugoročnu terapiju i redovne kontrole.
Da. Mnoge PPB nemaju simptome, naročito u početnim fazama. Zbog toga su redovni pregledi kod dermatovenerologa ili ginekologa/urologa važni i bez vidljivih tegoba.
Neke PPB se mogu preneti kontaktom sa zaraženim telesnim tečnostima, kožom ili sluzokožom, čak i bez klasičnog seksualnog odnosa (npr. oralnim kontaktom, deljenjem igala)
Filteri
Žensko preduzetništvo
Podkast
10 ℃
Blizu mene
Prikaži na mapi