Povratak na: Prečšćavanje dimnih gasova
Prečišćavanje dimnih gasova predstavlja jedan od najvažnijih tehnoloških i ekoloških izazova današnjice, kako za velike industrijske sisteme, tako i za ugostiteljske objekte i moderne stambene komplekse. Dimni gasovi koji nastaju sagorevanjem različitih vrsta goriva (uglja, mazuta, biomase, gasa), kao i radom industrijskih peći i ugostiteljskih roštilja, sadrže visok procenat štetnih materija.
Ako su i vama potrebni profesionalni sistemi za prečišćavanje dimnih gasova, na ovoj stranici možete pronaći spisak inženjerskih firmi i distributera opreme u Beogradu.
U zavisnosti od izvora zagađenja, sistemi za prečišćavanje se projektuju tako da ciljano eliminišu specifične ekološke i operativne probleme.
U ugostiteljstvu (restorani, pizzerije, roštiljnice): Glavni izazov su masne pare, čađ od ćumura i jak miris koji smetaju stanarima u okolini. Efikasna filtracija sprečava taloženje zapaljivih masti u ventilacionim kanalima, čime se rizik od požara svodi na minimum.
U industriji i energetici (toplane, fabrike, proizvodni pogoni): Fokus je na eliminaciji toksičnih gasova i finih PM10 i PM2.5 čestica kako bi se ispunile stroge zakonske norme o graničnim vrednostima emisije (GVE).
Savremeni inženjering koristi nekoliko visokofunkcionalnih metoda za prečišćavanje vazduha i dimnih gasova, koje se često kombinuju u višestepene sisteme.
Elektrofilteri (Elektrostatički taložnici): Izuzetno efikasni uređaji koji koriste princip naelektrisanja. Čestice dima i čađi prolaze kroz jako električno polje gde se jonizuju, a zatim se lepe za uzemljene sabirne ploče. Uspešno uklanjaju i do 99% čvrstih čestica iz dimnog gasa.
Vlažni filteri (Skruberi): Sistemi koji koriste tečnost (najčešće vodu sa aditivima) za "pranje" dimnih gasova. Gas prolazi kroz vodenu maglu koja vezuje krupne čestice, neutrališe kisele gasove (poput sumpora) i istovremeno hladi vreo dim pre izlaska u atmosferu.
Filteri sa aktivnim ugljem: Poslednja reč tehnike kada je u pitanju eliminacija neprijatnih mirisa i organskih jedinjenja. Aktivni ugalj ima ogromnu specifičnu površinu koja procesom adsorpcije trajno zarobljava molekule mirisa.
Mehanički filteri (poput mrežica ili vreća) fizički zaustavljaju čestice, brzo se zapušavaju i zahtevaju stalnu zamenu. Elektrofilter koristi elektrostatičku silu – čestice čađi se naelektrišu i lepe za metalne ploče. On ne pruža otpor protoku vazduha i ne menja se, već se ploče jednostavno operu i koriste ponovo.
Kombinacijom elektrostatičkog taložnika (koji uklanja čađ i masnoću) i završnog stepena sa visokokvalitetnim aktivnim ugljem (koji adsorbuje molekule mirisa), procenat eliminacije neprijatnih mirisa dostiže preko 95%.
To su suspendovane čestice (sitna prašina i čađ) prečnika manjeg od 2.5 i 10 mikrometara. Zbog svoje mikroskopske veličine, ove čestice ne ostaju u nosu, već prodiru duboko u pluća i krvotok, zbog čega je njihovo filtriranje iz dimnih gasova primarni cilj ekoloških zakona.
U ugostiteljskim objektima sa velikim obimom posla (npr. roštilj na ćumur), aktivni ugalj se obično menja na svakih 3 do 6 meseci. U sistemima gde se ugalj koristi samo za prečišćavanje vazduha bez masnih para, vek trajanja može biti i do godinu dana.
Za velike industrijske pogone i javne objekte izrada mašinskog i tehnološkog projekta je zakonska obaveza. Za ugostiteljske objekte, komunalna i ekološka inspekcija zahtevaju ateste o efikasnosti filtracije i merenja nivoa buke i emisije štetnih materija nakon ugradnje.
Filteri
Žensko preduzetništvo
Podkast
Preporuke iz Srbije
23 ℃
Blizu mene
Prikaži na mapi