Taksi vozila i službe poseduju ovlašćenje da stanu u toku saobraćaja i pokupe putnike sa ulica u bilo kom trenutku, dok privatno unajmljeni prevoznici smeju isključivo poslati vozilo na određenu lokaciju koju je klijent zatražio kada ih je kontaktirao u tu svrhu.

Po zakonu, vozači taksija dužni su da u vozilo prime svakog putnika u granicama rapoloživih sedišta. Međutim, taksista može da odbije zahtev za vožnju u par slučajeva: ako se destinacija ne nalazi na teritoriji lokalne samouprave za koju taksista ima odobrenje, kao i ako oceni da prtljag putnika može na neki način da ošteti ili uprlja vozilo i prtljažni prostor ili u slučaju kabastog ili teškog prtljaga koji ne može stati u prtljažni prostor ili može preopteretiti vozilo.

Iako je u svetu beskontaktno plaćanje postalo standard, kod nas je ta praksa i dalje u razvoju tako da je najbolje raspitati se pri pozivu ili pre ulaska u taksi koje metode plaćanja podržavaju.

U pitanju je kombinacija oba faktora, u smislu da se taksimetar uključuje onda kada vožnja započne i otkucava čitavo vreme dok se ne stigne na destinaciju. To uključuje i čekanje na semaforu ili druge zastoje u saobraćaju, s tim što se taksimetar tada automatski prebacuje u mod u kome otkucava tarifu za stajanje što se označava uključivanjem crvene lampice na uređaju

Cenu taksi prevoza određuje sekretarijat za saobraćaj grada Beograda i ona ne sme da odstupa od propisane, ni kroz uvećane naplate ni kroz popuste i sniženja. Izuceci su međugradska vožnja, kada se cena dogovara između taksi službe i korisnika, i vožnja od i do aerodroma koju taksi službe mogu ponuditi po fiksiranoj ceni.