BEO ZOO VRT

Zoološki vrt Beograd

Adresa: Mali Kalemegdan 8
Beograd Telefon: 011/26-245-26
Sajt: www.beozoovrt.izlog.org

4/ 5stars

Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić. Svečano je otvoren na Petrovdan - 12.jula.

Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.

Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.

Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana Kalemegdanska terasa i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.

Po kazivanju Dane Savković - Gligorić, čiji je otac, Milorad Savković, bio direktor Vrta u to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobelge iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.

Od osnivanja Zoološkog vrta pa, najverovatnije, do početka Drugog svetskog rata, na mestu direktora vrta se nalazio inženjer Aleksandar Krstić. Tu funkciju je zatim preuzeo i do 1944. godine obavljao Miodrag Savković. Prvi posleratni direktor je bio Ante Tadić. Posle njega na toj funkciji našli su se redom, Milorad Lazarević, Milorad Medenica i Radivoje Tričković, a od 1. maja 1986. godine direktor Beogradskog zoološkog vrta je Vuk Bojović.

Beogradski zoološki vrt radi svih 365 dana u godini.

U zimskom periodu blagajna je otvorena od 08.00 do 17.00
U letnjem periodu blagajna je otvorena od 08.00 - 20.00
Zoološki vrt se zatvara trideset minuta po prestanku rada blagajne.

Cena ulaznica:
- odrasli (stariji od 15 godina) 400 dinara po osobi
- deca (starosti od 3 do 15 godina) 300 dinara po osobi
- đačke ekskurzije (više od 15 lica) 250 dinara po osobi

Cena godišnjih ulaznica (važe do kraja kalendarske godine)
- Pojedinačna ulaznica za odrasle osobe 4000 dinara
- Pojedinačna ulaznica za decu 3000 dinara
- Porodična ulaznica 6000 dinara

Pravo na besplatan ulazak u Beogradski zoološki vrt imaju:
- deca mlađa od 3 godine
- studenti biologije, veterine i filmskih, likovnih, vajarskih i dizajnerskih akademija, uz važeći indeks