Kada je teško  odlučiti se između dve naizgled različite profesije, neki ljudi će pokušati da se posvete obema. Da su pozorište i lekarska ordinacija sličniji nego što bi se pomislilo, pokazao je lekar i i reditelj koji je među njima napravio savršen spoj. Hugo Klajn se, doduše, nije bavio samo time: bio je i pedagog, kritičar i šekspirolog, a u pojedinim životnim trenucima i veoma dobar glumac.

Da je Frojd bio Balkanac, zvao bi se Hugo Klajn

Generacijama unazad, porodica Huga Klajna živela je u Vukovaru u Hrvatskoj. Rođenog 1894. godine, Huga je iz rodnog grada odvela njegova prva, lekarska profesija. Na studijama medicine u Beču otvorio mu se i put ka jednoj, u to vreme relativno novoj oblasti nauke. Upoznao je najpre jednog od psihoanalitičara iz Frojdovih krugova, a kao učeniku samog Frojda i po ugledu na oca psihoanalize, psihijatrija i psihoanaliza su bile najlogičniji izbor.

Posle doktorata 1919. godine, dr Klajn je period između dva rata proveo u Beogradu. Uporedo sa terapijskim radom u psihijatrijskoj bolnici, pisao je autorske i prevodio strane radove iz svoje oblasti, koja se u Jugoslaviji tek rađala kao potpuno nova grana nauke. To je i njega naposletku učinilo pionirom svoje profesije, s tim da je dr Klajn, za razliku od Sigmunda Frojda, postao jugislovenski otac psihoanalize.

Postavljajući temelje psihoterapije na ovim prostorima, dr Klajn se našao i među jednim od istaknutih članova Psihoanalitičkog društva Beograda. Međutim, pored interesovanja za nauku, Dr Klajna je zainteresovala i jedna lepa gospođica iz ugledne trgovačke porodice.

Svoju suprugu, Stanu Đurić, upoznao je u to vreme na jednoj gradskoj zabavi. Do 1937. godine postao je i otac dečaka Ivana, a porodica se tada skućila u ulici Tadeuša Košćuška. Jedino što ga je primoralo da se odvoji od supruge i sina bilo je jevrejsko poreklo.

Režiser vlastitih identiteta u službi spašavanja golog života

U to vreme već dobar poznavalac ljudskog karaktera, dr Klajn je bio prinuđen da svoje psihoanalitičke veštine primeni ne bi li spasao sebe samog. Čim je Beograd u Drugom svetskom ratu pao u ruke Nemaca, kuća Klajnovih je zaplenjena. Doktor je sina i suprugu sklonio na sigurno, u kuću Staninog oca, a on je potražio sigurnost tako što je najpre iscenirao samoubistvo.

Zatim je uzeo novi identitet, u nadi da ga sa dugom kosom i bradom, te pod lažnim imenom Uroš Kljajić, niko u Beogradu neće prepoznati. Kao silom prilika „glumac“ sačuvao je i sopstveni život, ostavši u svojoj porodici jedini koji je preživeo rat.

Stana Đurić-Klajn je za to vreme brinula da njihovom sinu nadomesti odsustvo oca. Govorila je Ivanu da je otac na službenom putu u Veneciji, dok su Klajna prijatelji krili od nacista u tadašnjem beogradskom predgrađu Lion.

Misleći pritom na sina, doktor se dosetio da mu svako malo šalje razglednice iz „Venecije“. Najzad, dovitljivost i pomoć prijatelja su bile zaslužne za to što je cela porodica živa dočekala oslobođenje. Kraj rata jedino nije dočekala porodična kuća, koju su Nemci po odlasku iz Beograda ostavili sravnjenu sa zemljom.

 

Nastaviće se...