Jednom prilikom je "Njujork Tajms" napisao za nju da je najbolja žena trener na svetu i ta svoj talenat nikada nije unovčila.

Za nju su govorili i da je žena koja je simbolizovala nekadašnji duh Beograda. I ako je teško da u dve rečenice stane opis bilo koje ličnosti, jedne osobe, verujem da ste prepoznali o kome je reč. Da, o Jeleni Genčić!

Noviji naraštaji pri pomena Jelene, odmah pomisle na Novaka Đokovića, dugogodišnjeg "No. 1" na svetskoj ATP listi. Oni koji su "malo u godinama", Noletu će pridodati i  Moniku Seleš, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Gorana Ivaniševića…, imena koja su obeležila tenis u regionu i svetu. A kada je sredinom prošlog veka uzela reket u ruke i počela da trenira na teniskim terenima JNA u Beogradu, Jelena Genčić nije ni sanjala da će jednog dana imati osvojene 32 titule najbolje teniserke Jugoslavije.

Foto: Rukometni savez Srbije/Promo  - Jelena Genčić (druga s leva) kao reprezentativka SFRJ u rukometu

Sportiskinja u svetu televizije i umetnosti

Rođena je 9. oktobra 1936. u Beogradu. Jelena je bila jedno od sedmoro dece u bogatoj porodici Genčića. Njen deda Lazar bio je prvi hirurg u Srbiji, a njegov brat ministar unutrašnjih poslova u Vladi Nikole Pašića. U njegovoj porodičnoj kući smešten je danas Muzej Nikole Tesle.

Početkom 20. veka, na obodu Beograda, okružena kukurizištima, nikla je velika kuća s prelepom i velikom okućnicom. U njoj je rođena Jelena Genčić. Kuća je na istom mestu, kukuruza nema ni u tragovima. Tu su odavno "iznikle" luksuzne vile, a kraj je nazvan Dedinje.

Uz sport, najviše je volela rad na televiziji na kojoj je provela 45 godina. Na Televiziji Beograd je radila od njenog osnivanja, a u nju je stigla kao član Kino kluba "Beograd". Na televiziji je radila kao asistent režije i režiser i to na svim emisijama, od Dnevnika do dokumentaraca. Radila je i u školskoj redakciji, ali nikada u sportskoj.

Iako je bila sportista do srži, sport nije bio jedino polje njenog interesovanja. Završila je i srednju muzičku školu na odseku za klavir, po obrazovanju je istoričar umetnosti, a diplomirala je, kako je govorila, "iz inata". Svoje interesovanje za filozofiju objašnjavala je rečima da "nije želela da joj neko nešto objašnjava".

Prvi trener nesvakidašnjih talenata

Za Jelenu Genčić tenis je bio veoma ozbiljna stvar i ona to nikada nije krila. Od onih koje je trenirala zahtevala je maksimum. Kao savezni kapiten Jugoslavije svih ženskih teniskih reprezentacija, osvojila je četvrto mesto na Federejšn kupu u Sao Paulu,Bila je potpredsednica Teniskog saveza Jugoslavije i Teniskog kluba Partizan. Kasnije je postala i predsednik Kraljevskog teniskog kluba pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića. Uvod za trenersku karijeru bila je njena teniserska karijera u kojoj je ostvarila do sada nenadmašen uspeh - 32 titule najbolje teniserke Jugosavije (i Srbije).

Pored tenisa, bavila se i rukometom. Bila je golman reprezentacije u "velikom rukometu" koji se igrao na fudbalskom terenu, a kao reprezentativka Jugoslavije na prvom svetskom prvenstvu u "malom rukometu", koje je 1957. godine održano na Tašmajdanu, osvojila je bronzanu medalju. Nacionalnu penziju dobila je upravo kao rukometašica.

Ono po čemu je postala poznata u svetu, bila je, pak, njena sposobnost da prepozna talenat. "Retki su oni koji imaju potencijal da budu šampioni, ja sam samo za Moniku Seleš i za Novaka Đokovića mogla da kažem da će biti u vrhu. Treba da imate nešto u sebi, a to se oseti" znala je Jelena da kaže. Monika Seleš bila je velika Jelenina teniska nada. Otišla je bez pozdrava i bez zbogom, napustila svoju zemlju i nikada se više nije javila.  

Priča o Jeleni i Novaku

Đoković je teniski reket prvi put uzeo u ruke kada je imao šest godina u kampu Jelene Genčić, koja je pričala kasnije da je Novakov talenat za tenis odmah prepoznala.  Zato je ova priča ujedno i "priča" o Noletu, a preciznije – o Jeleni i Noletu. Za porodicu Đokovići kaže da su sportska porodica, koja je spojila posao i zadovoljstvo kako bi mogli što više vremena da provede na planini.  Razgovorajući sa Noletovim roditeljima o prvim njegovim teniskim koracima, Jelena je bila iskrena: "Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu. Bili su začuđeni mojim tvrdnjama, a sada kad razmislim, mora da su mislili i da nisam normalna". A Jelena je bila i pedagog i motivator. "Dok je bio mali zajedno smo sanjali kako podiže pehar na Vimbldonu, jer je to Meka tenisa. I zato mi je najveća želja da ga vidim sa tim peharom". Želja im se ispunila. U junu 2011. godine Đoković je podigao svoj prvi Vimbldonski trofej. "Znala sam da će biti šampion. Bilo mi je potpuno jasno. Bio je ozbiljan, savestan i nadasve talentovan. Radili smo krvnički, ali smo se i igrali. Njegov idol bio je Pit Sampras, hteo je i Edbergov servis i volej, kao i Agasijev agresivni forhend. Mislim da njegove imitacije načina igre drugih tenisera, koje danas publika toliko voli, potiču iz tog doba", prisetila se jednom prilikom za "Vreme".

Ipak, njoj je mnogo više od toga što je bila u pravu, značilo što je Novak u svojim intervjuima isticao da bez nje on ne bi postao najbolji teniser na svetu. Srpska sklonost ka tabloidnosti ali i zavist dolazi do izražaja kroz natpise u medijima, nakon Đokovićevog osvajanja Vimbldona, da Novak nije došao do nje da joj se zahvali. Jelena je sigurna da će on doći do nje, i da je sasvim normalno, da se posle Vimbldona prvo odmori. I bila je u pravu.

Đoković je doneo Vimbldonski pehar u kuću Jelene Genčić, treneru koji je od njega stvorio ono što i jeste bio – najbolji teniser na planeti.

Jelena Genčić preminula je 2013. godine, u Beogradu u 77. godini života. Tri godine kasnije pokrenuta je inicijativa da se Stadion "Tašmajdan" nazove po njoj. 

Na komemoraciji, pismo Novaka Đokovića svom prvom teniskom učitelju pročitala je njegova majka. "Ostavila si neizbrisav trag u našem tenisu. Dužni smo ti svi koji smo danas sa reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na buduće generacije i da tvoj duh večno bude prisutan na teniskim terenima. Preminula je Jelena Genčić, ali njen duh je uvek prisutan. Njena mudrost i dalje odzvanja u mojoj glavi i zahvalan sam joj beskrajno na svemu što je uradila za mene i moju familiju. Volim te Jeco" - napisao je Novak u komentaru uz fotografiju.

Možda Jelenu  najbolje opisuje s početka pominjani "Njujork Tajms" koji joj dodeli titulu jednog od najuspešnijih teniskih trenera na svetu i pridoda činjenicu da je jedna od retkih koja se od toga nije obogatila. Zašto? Zato što nikada nije naplaćivala svoje treninge. Ona je uživala u radu sa mladima i  slobodno može reći, da je njen životni stav bio da svoje iskustvo prenese na mlade. Da, to je Jelena Genčić, za koju su govorili i da je žena koja je simbolizovala nekadašnji duh Beograda.