Kralj makaza, ikona jugoslovenske mode, čovek koji je kreirao najupečatljivije komade na ovim prostorima, ličnost u koju je gledao ceo svet, začetnik visoke mode u Jugoslaviji upravo je Aleksandar Joksimović.

Kako je sve počelo

Inspiraciju za svoja dela pronalazi u tradiciji, a svoje korene vuče sa prostora Kosova. Aleksandar je rođen u Prištini 1933. godine u trgovačkoj porodici i sa desetak godina se seli u Kragujevac gde završava osnovnu školu i gimanziju. Njegov blistavi put kreiranja započinje upisom na Višu školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Dve godine provodi na smeru scenografija a potom prelazi na smer tekstil gde pravi temelje za konstruktivnu obradu tekstila po kojoj će ga ceo svet pamtiti.

Od školske uniforme do visoke mode i kolekcije „Simonida“

Početkom 60ih godina stav prema modi u SFRJ se menja i. u tom trenutku na scenu dolazi mladi Aleksandar Joksimović. Poboljšanje životnog standarda i uspon srednje socijalističke klase otvara prostor za kreacije mladih staralaca.  Zastarele i daleko od aktuelnih modela zamenjuju kolekcije sa potencijalom. Prvo zapaženo ostvarenje bile su školske unifrome koje Aleksandar dizajnirao za Centortekstil.  U okviru ovog preduzeća dobija zadatak da kreira robu namenjenu za izvoz i tako 1965. godine predstavlja svetu svoju prvu kolekciju na otvaranju Nacionalnog salona. Već tada privlači pažnju Njujork tajmsa a to je samo bio početak. Prvu kolekciju visoke mode predstavlja 1967. godine. Kolekcija pod nazivom „Simonida“ odisala je glamurom. Serija venčanica inspirisanih tradicijom uokvirenih u jednostavne linije sa šlepom, biserima plenile su lepotom. Kolekcija je te godine bila prikazivana širom sveta zajedno sa delima Koko Šanel, Kristijana Diora i Pjera Kardena. 

Kolekcije iskrojene od narodnih verovanja

Tokom svoje karijere Joksimović je imao više grandioznih kolekcija pred kojima je svet oduševljeno stajao. Tako je kolekcija „Pejzaž“ predstavljena na izložbi u hali Beogradskog sajma bila inspirisana enterijerom seoskih kuća a kolekcija „Vitraž“ je imala notu bojenih stakala hrišćanskih bogomolja. Inspiracija je dolazila iz narodnih predanja pa je tako nastala i kolekcija „Prokleta Jerina“ inspirisana pričama o izgradnji Smedereva. Svaka kolekcija odisala je pariskom modnom avangardom i bila na svetkom nivou. U svom dizajnerskom opusu ima preko 15 kolekcija.

Kreacije za prvu damu SFRJ

Vrtoglavi uspon mladog kreatora privukao je i pažnju prve dame SFRJ Jovanke Broz koja je ubrzo angažovala mladog Joksimovića za kreiranje svog modnog izraza. Aleksandar je za Jovanku tokom godina iskreirao na desetine modnih kombinacija, svakodnevnih ali i za svečane prilike. Aleksandrov model iz kolekcije Ptice (1972) izrađenu u pačvork tehnici nosila je u poseti Kraljice Elizabete druge. Pored Jovanke ostvario je i saradnju sa mnogim javnim ličnostima poput Đorđa Marjanovića, Tereze Kesovije, Josipe Lisac, Branke Petrić i Bekima Fehmiu.

„Ne“ Dioru

Na vrhuncu svoje popularnosti Aleksandar je dobio poziv sa saradnju sa modnom kućom Dior. Iako je veoma cenio modna rešenja Dior modne kuće, usledilo je istorijsko ne. Aleksadar je odbio da svoje kreacije  predstavlja pod imanom Dior i nastavio da kreira dela inspirisana tradicijom pod svojom imenom. Ikona jugoslovenske mode uživao je poštovanje svetskih stilista, odbio je sve pozive najpoznatijih modni kuća i odlučio da ostane u Jugoslaviji i kreira pod svojim imenom i za svoju zemlju.

Nesvakidašnji hobi

Pored istančanog ukusa za modu Aleksandar je imao i veoma razvijen osećaj za starine. Sa mnogobrojnih putovanja nije se vraćao praznih ruku. Njegova velika pasija su antikviteti, tako se u njegovom posedu skupljenih sa svih strana sveta nalaze retki i vredni primerci baroka i secesije. U svom stanu Joksimović je čuvao na desetina svećnjaka, slika, predmeta od bakra i mnoštvo figurica skupljenih širom sveta, a u njegovom domu izloženih kao u galeriji.

 

Sa modne scene povukao se 1997. godine otišavši u penziju. Karijera sa toliko stvaralačkih izazva, mnoštvo fascinantnih modnih rešenja obeležila je čitavu SFRJ epohu. Dela modne industrije koja zaslužuju da budu uvršćena u muzejske eksponate ostala su u kolektivnom sećanju. Rad Aleksandra Joksimovića utemeljio je modni izraz epohe u kojoj je živeo. Ovaj jedinstveni um, inspirisan tradicijom, kreirao je dela koja su ušla u svetsku istoriju mode.

 *Naslovna fotografija: kolekcija Simonida - Muzej primenjene umetnosti u Beogradu