Na Novom Beogradu nalazi se ulica koja je naziv dobila po jednoj od najpametnijih Srpkinja čiji su lik i delo, nažalost, pali u senku njenog čuvenog muža Alberta Ajnštajna. U naučnim krugovima dosta se spekuliše koliki doprinos je ova učena žena imala u radu svog proslavljenog supruga i da li bi on dostigao slavu koju je imao da nije bilo nje. Njena ljubav bila je velika, gotovo koliko i njena propast.

Devojka u muškoj školi

Mileva Marić rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, koji je u tom trenutku pripadao Austrougarskoj monarhiji, kao najstarije dete Miloša i Marije Marić. Detinjstvo je provela u rodnom gradu. Put njenog srednjoškolskog obrazovanja bio je veoma neobičan za tadašnje vreme, a naročito za devojčice. Naime, gimnaziju je započela u Novom Sadu da bi, potom, prešla u čuvenu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, pa zatim u gimnaziju u Šapcu.

Godine 1891. njen otac dobio je posebno odobrenje da se mlada Mileva školuje kao privatni učenik muške gimnazije u Zagrebu. U tom trenutku bilo je gotovo nezamislivo da se devojčica nađe u ekskluzivnoj školi za mladiće. Ovo je delom bilo usled njenog obimnog znanja iz matematike i fizike, a delom zbog samofinansirajućeg statusa.

Nažalost, Mileva se tokom gimnazijskih dana teško razbolela. Njena porodica odlučila je da je pošalje na lečenje u Švajcarsku. Nakon što su zdravstveni problemi mlade matematičarke postali prošlost, ona se vratila u školu. Delovalo je da je ništa ne može zaustaviti na putu znanja i to iz najzahtevnijih oblasti – matematike i fizike. Ovaj put upisala se u Žensku gimnaziju u Cirihu u kojoj je marljivo učila od 1895 do 1896. godine.

Odmah po završetku srednjoškolskog obrazovanja, Mileva polaže maturski ispit (koji je u Švajcarskoj bio i ostao veoma težak) i upisuje se na medicinski fakultet ciriškog univerziteta. Na kraju 19. veka, devojke su uglavnom studirale medicinu. Tuda su imale otvoren i utaban put, za razliku od drugih „muških“ nauka.

Međutim, mladu Mileva Marić srce je vuklo na drugu stranu – ka njenoj voljenoj fizici i matematici te se iste godine prebacuje na Politehnički fakultet koji je posle postao Univerzitet za tehnologiju i prirodne nauke ETH – jedna od najelitnijih visokoškolskih institucija u svetu.

U to vreme, Švajcarska je bila veoma slobodoumna zemlja i jedna od retkih koja je dozvoljavala ženama da studiraju. Mileva je sa lakoćom položila prijemni ispit i pratila vrlo zahtevna predavanja. Bila je jedina devojka u svojoj grupi od 6 studenata i jedina koja se prijavila da dobije VIA diplomu koja bi joj omogućila da predaje fiziku i matematiku u srednjim školama.

Iste godine, jedan mladić krupnih crnih očiju i čupave kose takođe se upisao na ovaj smer. Mladi Albert Ajnštajn zagledao se u dvadesetogodišnju Milevu. Među njima odmah su sevnule varnice, a elektroni, protoni i neutroni prštali su na sve strane.

Mileva i Albert – pogledi preko jednačina

Na prvoj godini Univerziteta za tehnologiju i prirodne nauke Mileva je imala 20 godina kada je upoznala Alberta – sedamnaestogodišnjeg matematičkog genija. Zbližilo ih je čitanje literature o novim idejama u fizici, a koje nisu bile deo programa nastave. Ajnštajn je smatrao da fakultet koji pohađaju nije dovoljno napredan po pitanju fizike. Ubrzo je u mladoj Srpkinji našao istomišljenika. Narednih nekoliko godina ovo dvoje studenata očijukali su preko knjiga i zajedničkih trenutaka provedenog u društvu drugih studenata.

Za razliku od Alberta koji je bio izrazito popularan i voleo da bude okružen ljudima, Mileva je bila povučena i prizemna. Možda i delom jer je u patrijarhalnom svetu bila jedna od retkih devojaka koje studiraju, naročito matematiku.

Na početku druge godine studija, Mileva prelazi na Univerzitet u Hajdelbergu kod čuvenog profesora Filipa Lenarda (koji će 1905. godine dobiti Nobelovu nagradu). Bila je oduševljena njegovim predavanjima o kojima je opširno pisala Albertu. Nažalost, zbog svog pola, Mileva je mogla samo da prisustvuje ovim predavanjima, ne i da polaže ispite. Godine 1898. srpska genijalka vratila se u Cirih na matični fakultet. Ajnštajn ju je dočekao željan svih detalja njenog boravka u Hajdelbergu i predavanja kojima je prisustvovala. Ovi dugi razgovori dodatno su ih zbližili i, malo-pomalo, ovo dvoje mladih postalo je nerazdvojno. 

Šovinizam na akademski način 

Mileva je slušala eksperimentalnu, primenjenu i teorijsku fiziku, mehaniku, geometriju i astronomiju. Te godine Ajnštajn je položio završne ispite kao najbolji u generaciji. Iste godine i Mileva polaže ispite iako, usled boravka u Hajdelbergu, zaostaje godinu dana za svojom generacijom. Za razliku od svog budućeg supruga, Mileva nije prošla toliko dobro na ispitima. Međutim, veoma je zanimljivo da je iz fizike dobila istu ocenu kao i Ajnštajn.

U oktobru 1899. godine Mileva i Albert Ajnštajn postali su više od prijatelja. Nisu delili samo knjige, duge sadržajne razgovore već i postelju.

Uskoro je dvoje zaljubljenih prijavilo diplomske radove na kojima su radili zajedničkim snagama. Spremala im se svetla budućnost. Njihova prijateljica, Helena Kaufler, pisala je svojoj majci da je plan da Albert ostane na ciriškom ETH univerzitetu kao asistent, a Mileva je dobila ponudu sa Politehničkog univerziteta, takođe za poziciju asistenta.

Profesor Veber, iako je bio mentor i Milevi i Albertu nije blagonaklono gledao na njihove diplomske radove te im je dao najnižu ocenu. Međutim, iako je Ajnštajn dobio ovako lošu ocenu, ukupni prosek mu je bio takav da mu je omogućio da diplomira. Nažalost, Milevin nije bio toliko visok. Imala je jako nisku ocenu iz matematičkih komponenti teorije funkcija..

Kada se pogleda malo šira slika može se uvideti da su sve Milevine muške kolege, iz geometrije koja je sadržana u predmetu teorije funkcija, dobile skoro najviše ocene (najmanje 5,5). Jedino je Mileva dobila toliko nisku ocenu (2,5). Predavanja iz ovog predmeta držao je član Pruske akademije nauka –  Vilhelm Fidler koji je, zajedno sa mnogim kolegama iz Akademije, smatrao da za ženu nema mesta u nauci, a naročito ne u oblasti fizike.

Mileva je, nažalost, skupo platila ove šovinističke stavove svog profesora.

 

 Nastavak u nedelju...