Po okončanju Drugog svetskog rata u Beogradu su radile 4 tramvajske i 3 autobuske linije sa, sve zajedno, 58 vozila. Prestonica je bila u ruševinama, ali je na krilima posleratnog optimizma 1947. godine, tokom Prvomajske parade, prikazan prvi trolejbus koji je, 22. juna iste godine, počeo da vozi na potezu Kalemegdan - Slavija.

Pravi oporavak osetio se 50-ih i 60-ih godina. Kako je renoviran grad, obnavljan je i javni prevoz. Tako je 1955. godine na osam linija vozilo čak 162 tramvaja, na tri trolejbuske rute išle su 42 trole, a 14 linija pokrivalo je 148 autobusa.

Foto: Youtube screenshot - Prvomajska parada 1947, prvi jugoslovenski trolejbus

Obnova voznog parka i ukidanje trola

Industrijski zamah tadašnje Jugoslavije doveo je do proizvodnje domaćeg trolejbusa u fabrici "Goša", koji je odmah, na liniji "14", iskorišćen kao veza Beograda i Zemuna. Do 1960. vozni park gradskog saobraćaja brojao je čak 467 vozila.

Šezdesete su bile obeležene tramvajima koje je narod zvao "Belgijanci", a u kojima je pod bio asfaltiran. Tako su putnici imali jedinstven osećaj kao da stoje na ulici, a zapravo se voze. Ovi tramvaji bili su u upotrebi sve do 80-tih kada su zamenjeni češki ČKD tramvaji.

Uz "Belgijance", gradom su brodili i čuveni, ultraluksuzni "Lejland" autobusi, inače originalno predviđeni za afričko tržište, te nisu imali sistem za grejanje. Zimi je bilo nemoguće startovati njihove motore tako da su vozači ključ okretali u novembru i puštali da "Lejlandi", njih 160, neprekidno rade sve do marta.

Foto: Wikipedia / Srđan Popović - Autobus "Lejland", garažni broj 477

Inače, koliko se zna, na svetu je danas ostao samo jedan "Lejland" i on se nalazi u garaži GSP Beograd.

Sedamdesetih Beograđani su se vozili modelima "Ansaldo", "Reno" i, naravno, "Goša". Trole su imale podove ofarbane u crveno.

Međutim, ukidanje trola bila je odluka koja je obeležila ovaj period. Do 1973. ostala je da vozi samo trola na liniji "11". Razlog ukidanja bio je ekonomske prirode. Naime cena nafte bila je manja od cene kilovata, te nije bilo isplativo trošiti struju za gradski prevoz. Međutim, `73 je započela naftna kriza, pa se, dve godine kasnije, počelo sa planiranjem vraćanja trola u saobraćaj i one su ostale do danas, kada se vozimo trolejbusima marke "Belkomunmaš" koji su plaćeni 216.000 evra po komadu.

Kad će taj metro?

Tokom 1970-ih pojavili su se planovi da se u Beogradu izgradi metro sistem, ali su 1982. godine odbijeni jer je donesena odluka kako će se proširiti već postojeća tramvajska mreža. Prema poslednjim najavama i master planu saobraćajne infrastrukture do 2033. godine, prestonica će završen metro dobiti 2027.

 

Od devedesetih na ovamo

Period 1990 - 1991. godina predstavlja vrhunac beogradskog javnog saobraćaja. Sa 1.393 vozila, prosečne starosti od 4,5 godine, dnevno se vozilo oko 2,5 miliona putnika.

Uspeh je bio kratkog veka. Kriza u bivšoj SFRJ koja je eskalirala u drugoj polovini 1991. godine, sankcije, izbeglice, nemaština... doveli su do urušavanja javnog prevoza koji je radio na minimalnom nivou. Pored toga, u ovom periodu počelo je povlačenje vozila proizvedenih tokom šezdesetih.

Foto: Wikipedia / Srđan Popović 

Tokom 1994. i 1995. godine Beograd malo podiže nivo prevoza i obnavlja vozni park, a početkom 1998. u javni prevoz su uključeni privatni prevoznici.

Početka napada snaga NATO zemalja na SRJ 24. marta 1999. godine označio je prelazak gradskog saobraćaja na režim rada u ratnim uslovima. To je podrazumevalo gašenje ili skraćivanje linija, tako da je prevoz bilo, skoro nemoguće uhvatiti.

Po završetku bombardovanja problem nedostatka vozila i dalje je ostao. Zastareo vozni park, niska tehnička ispravnost vozila, nedostatak rezervnih delova, česte redukcije saobraćaja zbog nedostatka goriva bile su uobičajena stvar.

U ovom periodu stiže veći broj MAN autobusa kao donacija Japana i Duewag Be4/6 tramvaja (popularni "Švajcarci") kao poklon švajcarskog grada Bazela. Nabavljen je određeni broj novih čeških tramvaja Tatra ČKD T4 (zvanih Katica), kao i 30 španskih tramvaja CAF Urbos 3, a trolejbusi su potpuno obnovljeni spomenutim "Belkommunmaš" vozilima.

Od 1. februara 2012. u Beogradu je počeo sa radom "BusPlus" elektronski sistem za upravljanje vozilima i naplatu karata za prevoz u jednom pravcu.