Jednostavno rečeno, odlično! U “krugu dvojke” već godinama druguju Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i jedna od najstarijih vinovih loza na ovim prostorima. Šta se dešava kada se dve nauke, kultura i vinogradarstvo udruže ili još bolje, naslanjaju jedna na drugu? Tako se čuva sećanje na jednu porodicu, gaji pa gotovo vinograd u srcu Beograda i pruža još jedan doživljaj u Starom Gradu i Beogradu.

Familija Eškenazi

U ulici Rige od Fere, na broju 4 od 1928. raste čokot slankamenke koji je posadila porodica Eškenazi. Porodica je početkom II svetskog rata odvedena u logor na Starom sajmištu. Niko od članova ove dorćolske porodice nije preživeo. Stradali su u strašnom holokaustu kada je, od decembra 1941. do kraja aprila 1942. godine, ubijeno oko 7000 ljudi, mahom žena, dece i starijih. Čokot loze zasađen njihovom rukom, kao simbol svedočanstva o porodici Eškenazi, odoleva vremenu gotovo vek. Skrivena u dvorištu, stara slankamenka raste i grane je pružila do drugog sprata. I rađa. 

Čokot kao kulturno nasleđe i sećanje

Od osnivanja 1964. godine Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka ima posebnu misiju u istraživanju i tumačenju sociologije kulture i kulturne politike. Od početka devedesetih prošlog veka, imaju još jednu rado prihvaćenu važnu “dužnost”- brigu o čokotu vinove loze. Jedinstvenom obeležju koje čuva sećanje na familiju Eškenazi. U isto vreme svedoči o dugovečnosti čokota slankamenke u najstrožem centru Beograda. Oni pesnički raspoloženi prostor dvorišta ove ustanove nazvali bi vinogradom na Dorćolu. A sve je počelo kada je agronom Petar Despotović, prilikom jednog savetovanja koje je organizovao Zavod, u dvorištu ugledao zakržljali izdanak vinove loze. Slučajno ili ne, beše to naučni skup o ekologiji na Dan planete Zemlje. Od tada trs pod njegovim nadzorom i brigom počinje svoj “drugi život”. Despotović iz manastira Uvac donosi još dve vinove loze, koje vode poreklo od grožđa koje se u ovom pribojskom manastiru gaji od 1524.godine. Sada ovaj zasad zovu donja loza i prekrila je jedan zid.

„Četiri E“

Agronom Despotović je znao šta slankamenci treba, tako da je za samo nekoliko “leta” njegove pažnje i negovanja, čokot Eškenazi počeo da rađa i grozdove grožđa. Loza se njegovom nesebičnošću i stručnosti potpuno oporavila, pustila izdanke gotovo do drugog sprata. Korenje uraslo nekoliko metara u dorćolsku zemlju, crpi ono što mu je potrebno. Ni nalik na onaj kržljavi izdanak sa početka ove priče. Sve vreme je tretirano prirodnim, ekološkim sredstvima. I čokot je uzvratio. Urod grožđa biva i do 70 kilograma. A gde je grožđe, tu je i vino. I to specijalno po svemu. Prolazilo je isti process proizvodnje kao i u svim vinarijama: od branja, muljanja, preko previranja i otakanja. Završni korak je točenje u flaše od pola litra i to od 2007.godine. U osnovi proizvodnje je ekologija pa je na etiketama ispisano “Četiri E”, iza kojih se krije ekologija, ekskluzivnost, etika i estetika. Bilo kojim redosledom ovo “E” poređali, kroz gutljaj ovog popijenog vina nepcima se širi prijatna aroma. “Vinu je loza majka, zemlja otac, a vreme – njegova sudbina”. Ovako je znao govoriti agronom Petar Despotović o vinu.

Kako vino može da oplemeni

Stara slankamenka, čokot loze koji je posadila porodica Eškenazi, pored kurioziteta mesta na kome već decenijama raste i daje grozdove, na neki način je savremenik i učesnik raznih dešavanja u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Tako je u sklopu Dana evropske kulturne baštine loza bila u centru pažnje slikarke Slobodanke Rakić Šefer koja je uz izložbu, celi jedan svoj ciklus posvetila ovom čudu od čokota “U slavu vinove loze”. Pod lozom često su i oni najmlađi kroz učešće u raznim glumačkim i likovnim radionicama. To je mesto okupljanja ljubitelja prirode i ekologa, jer je u obnovi čokota i vinograda pomogao Eko-centar koji je, zajedno sa Despotovićem, osmislio kako učiti od prirode kroz “Program eko agronomije”. Na talasu cele istorije i sećanja, kao i današnjice, vina iz ovog dorćolskog vinograda nema na rafovima prodajnih objekata. I ukus i aromu probaju se u specijalnim prilikama, kao što je to slučaj na Cveti, opštinskoj slavi Starog Grada. Jevremova ulica tada postaje otvorena za sve ljude dobre volje kada se degustiralo ovo vino iz “skrivenog vinograda”.

P.S. Ovo nije najstariji čokot vinove loze u prestonici. U Zemunu se nalazi čokot star 140 godina koji isto ima svoju priču.