Ono što danas zovemo Skupštinom grada i predsedništvom Srbije nekada je bio velelepni kraljevski kompleks, okružen vrtom, malim jezerom, lalama i skulpturama, dok se unutar zidina nalazio raskošni svet kakav smo viđali isprva u crtanim filmovima, a zatim na ekskurzijama, istražujući Versaj ili Šenbrun.

Najstariji član ove grandiozne skupine je Stari dvor, koji je počeo da se gradi početkom 1881. godine, kako bi se u njega uselili kralj Milan Obrenović, njegova supruga Natalija i sin Aleksandar. Bio je ovo dvorac kakav smo naučili da zamišljamo kada su nam čitali prve bajke: okružen ogradom od kitnjastog, kovanog gvožđa, a zatim i uređenim vrtom, sa brojnim statuama, karijatidama i stubovima koji pridržavaju balkone, pozlaćena prozorska okna i ograde na velelepnom stepeništu, stakleno predvorje i sala za balove sa žutim zidovima i velikim lusterima od venecijanskog stakla. Enterijer opremljen stilskim nameštajem u duhu renesanse i rokokoa, muzički paviljon, zimska bašta u staklu, džinovka biblioteka sa preko deset hiljada razičitih naslova. Zanimljivo je da je projekat bio delo Aleksandra Bugarskog, koji je projektovao i Narodno pozorište. U dvorištu se nalazila i mala kapela, koja će sa dolaskom komunizma biti sravnjena sa zemljom.

Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije

Ruševine Majskog prevrata

Uz dvor se nalazio najstariji deo kraljevskog zdanja - kuća Stojana Simića, političara, trgovca i biznismena svog vremena. On ju je podigao tridesetih godina XIX veka, kada je Terazijsko brdo još bilo daleko od gradske vreve i trinaest godina kasnije je prodao kraljevskoj porodici.

Manje pretenciozna i udobnija, ali jednako raskošna kao Stari dvor, vila u engleskom stilu je bila omiljeno prebivalište Milanovog naslednika Aleksandra i njegove supruge Drage. Paradoksalno, par je upravo ovde i ubijen maja 1903. godine, iako je kuća Stojana Simića bila povezana podzemnim prolazima sa ruskim poslanstvom. Saterani u ćošak, Draga i Aleksandar nisu uspeli da pobegnu, već su pronađeni iza jednih skrivenih vrata u spavaćoj sobi, gde su i streljani. Kada je suparnička dinastija Karađorđević preuzela vlast, čitava zgrada je porušena kako ne bi podsećala na tragični događaj.

Foto: Wikimedia

Tako dolazimo do najmlađeg dela slagalice koje će godinama kasnije nostalgičari nazivati "srpskim Versajem". Novi dvor, danas Predsedništvo Srbije, niče 1911. godine kao dvor kralja Petra I Karađorđevića. Kralj Petar je, međutim, prevashodno živeo u vili na Senjaku, dok je dvor, sa svojih 60-tak soba, ostao kao kitnjasti odraz prefinjenog ukusa i moći vladajuće dinastije. U desetine soba spadala su tri velika, glavna salona, devet radnih kabineta, pet kupatila. Impozatan broj prostorija, međutim, nije ono što nas zanima. Uređenje enterijera je poveren najboljim stručnjacima, a zidovi su bili ukrašeni delima Sezana, Van Goga, Gogena, a kasnije i domaćih umetnika, od Petra Lubarde, Save Šumanovića do srednjevekovnih fresaka donetih iz manastira sa Kosova i Metohije, gde preovladavaju likovi iz dinastije Nemanjića. Umetnički radovi na zodovima se nisu gomilali nasumično. Postavka je bola pažljivo osmišljena kako bi pokazala svu raskoš srpske istorije slikarstva. Međutim, i Novi dvor je prošao kroz ratove i prevrate koji su ga ostavili okrnjenog i siromašnijeg za mnoga vredna dela. Nakon atentata na kralja Aleksandra 1934. godine, objekat je zvanično pretvoren u muzej. Iako mu je danas vraćena politička uloga, otvoren je i za turističke posete. To znači da ćete imati prliku da vidite kako zgrada izgleda nakon što je pripadala nekolicini različitih vlada, službi, predsednika, tehnički - i nekolicini država. Što daje implicira da pretrpela nebrojeno mnogo promena i da je malo toga ostalo verno njenom izvornom izgledu.

Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije

Kada se radi o vrtu - on je ponovo nikao tek pre nekoliko godina, kada je između Starog i Novog dvora posađena fontana nalik na onu koja je tu stajala skoro vek ranije. U istom maniru je posađeno i cveće i travnjak sa klupicama na kojima danas možete da odmorite šetajući se potezom Slavija - Trg republike, od skora - sa pogledom na spomenik ruskog cara Nikolaja II.