Simbol prestonice koji se nalazi na svim promo materijalima, prva pametna zgrada u Jugoslaviji, biser brutalizma i ponekad (pogrešno) soc-realizma, zapadna kapija grada ili prosto dobrodušni džin koji vam želi dobrodošlicu, Geneksova kula je pravi podsetnik na vremena s početka osamdesetih godina prošlog veka kada se maštalo o bratstvu i jedinstvu, a Beograd suvereno zauzimao mesto najmodernije prestonice na Balkanu.

Danas, o njoj se tek ponekad provuče priča o čuvenom kružnom restoranu na 35. zgradu, uglavnom u kontekstu ponovnog pokušaja privatizacije ili popravke digitalnog časovnika koji već četiri decenije pokazuje tačno vreme i temperaturu svima koji dolaze ili odlaze iz Beograda.

Prva pametna zgrada na Balkanu

Ponikao na temelji socijalističkog uređenja i planske privrede, "Generaleksport" ili popularno zvan "Geneks", bio je jedan od privrednih giganata bivše Jugoslavije. Nastao 1952. godine, naravno, odlukom i u vlasništvu države svoj gotovo monopolistički položaj na polju spoljne trgovine i reeksporta sirovina, iskoristiće za munjevit rast. Tokom tri decenije, svoju delatnost sem trgovine "Geneks" proširuje i na polje hotelijerstva, turizma, pa čak i civilne avijacije. Vrhunac razvoj doživljava krajem sedamdesetih godina, kada pada i odluka da se na samom ulazu u Novi (i stari) Beograd sazida pravi betonski kolos, podsetnik na to da je godišnji prihod kompanije iznosio danas neverovatnih šest milijardi dolara.

 

Izgradnja poslovnog centra, pak, nije išla tako lako. Plan za izgradnju poveren je još krajem šezdesetih godina XX veka beogradskom arhitekti Mihajlu Mitroviću. Za mesto je odabrana MZ "Sutjeska", a preduzimljivi Mitrović je narudžbinu za poslovnu zgradu od 12 spratova ubrzo prilagodio bujajućim ambicijama matične firme. Tokom naredne decenije, planovi da se umesto 12 izgradi čak 35 spratova, i to u dominantnom brutalističkom stilu, izazvali su pravu buru i previranje kako stručne javnosti, tako i građana, pa i samih političkih struja.

Ipak, Mitrović je istrajao. Posle deceniju gradnje, nad auto-putem "Bratstva i jedinstva", uzdigao se 119 metara visok kolos sastavljen od dve kule povezane pasarelom na 26. spratu. Viša zgrada, predstavlja stambeni deo kompleksa u kome se na svakom spratu (1-30) nalazilo šest stanova jednake strukture: dva jednosobna, dva dvosobna i dva trosobna. Poslovni deo bez restorana broji 26. spratova na kojima su se nalazile poslovne prostorije "Geneksa", dok su prizemlje i mezanin bili predviđeni za izložbeni salon, arhivu i druge prateće prostorije. Sve ovo izgrađeno je od armiranog betona, sa betonskim pločama od 12 cm između spratova.

Pored impresivne spoljašnosti, giganta je imao i više nego impresivnu unutrašnjost o kojoj je brinuo pravi računski centar kroz koji se sve kontrolisalo – od kretanja liftova, grejanja i centralizovanog hlađenja, elektronika. Tako je, a da je to tada malo ko znao, Geneksova kula postala prva pametna zgrada u Beogradu, a verovatno i na Balkanu.  

Rotirajući restoran koji se nikada nije zavrteo

Ono što je ponajviše privlačilo pažnju bio je toranj na samom vrhu poslovne zgrade u kome je bilo predviđeno da bude smešten ekskluzivni restoran za potrebe "Geneksa". Planovi su bili više nego ambiciozni, predviđali su da sem kružnog oblika i istaknute visine, restoran ima ugrađen i uređaj za rotaciju koji bi omogućio da se lagano okreće oko ose i posetiocima priredi nesvakidašnji pogled na Beograd.

Da se uputio u tehniku izgradnje, arhitekta Mitrović putuje čak u Minhen gde zahvaljujući upravi fabrike piva u čijem vlasništvu je bio jedan manji rotirajući restoran dobija tehničke detalje. Zahvaljujući "Radu", koji je bio zadužen za izgradnju čitave zgrade, izvedeni su svi potrebni radovi za rotaciju. Ipak, restoran se nikada nije okrenuo oko svoje ose, a razlog za to je što motor koji bi pokrenuo čitavu konstrukciju nikada nije kupljen i ugrađen.

Bez obzira na ovaj "mali" nedostatak, "Geneksov" restoran na 35. spratu kule bio je stvar prestiža. Zvanično nikada nije bio otvoren za širu javnost, već su su pristup imali samo gosti "Geneksa" i domaći i strani društveni delatnici.

Restoran za elitu je sa pravom opravdao taj naziv, o čemu svedoče oni koji su imali priliku da ga posete u prethodnih nekoliko godina. Dok se na donjim spratovima vodi bitka sa kišnicom, liftovima i  varljivim sistemom grejanja, restoran je potpuno zamrznut u vremenu, još od 1989. godine kada je poslednji put temeljno renoviran. Zvanično je prestao sa radom 1996. godine, a sve do bombardovanja 1999. povremeno su njega odlazili i neki "sasvim obični" građani. Od tada do danas Geneksova kula i sam "Geneks" čekaju neka bolja vremena. 

Za kraj, ono što se ne sme zaboraviti su murali koji se nalaze u podnožju kula. Oslikao ih je još 1979. godine srpski ekspresionista i simbolista Lazar Vujaklija. Ovaj, za to vreme šokantan, umetnički rad preživeo je do danas u manje-više očuvanom stanju. Kasnije je uz njega pridodat još jedan umetnički rad, koji je izazvao buru javnosti, nazvan običnim grafitom, te je uklonjen.