Bila bi odlična investicija iznajmljivanje očiju, da ne kažem utisaka, od stranaca koji prvi put dolaze u Beograd. Čisto da ga opet zaista vidimo i doživimo, bez ustaljenih šema koje imamo u glavama. Kako bi nam izgledale njegove ulice, pre svega, njegov duh?

Foto: Youtube screenshot - Priča o Beogradu od jutra

Srećom, postoji još jedna senzacija koju je ipak moguće izazvati, možda čak i bolja od upoznavanja novog grada i lutanja nepoznatim ulicama. Prepoznavati obrise svog voljenog grada, tako udobnog i poznatog, u njegovim danima mnogo pre spostvenog rođenja. Postoji ograničen, ali lep niz fotografija koje nam mogu pomoći da zamislimo kako je Beograd nekada izgledao, ali treba nam još informacija da bismo se uživeli u vremeplov. Kako se živelo? Šta se jelo? Šta se oblačilo? Ko je šetao ulicama? Da li je Beograd ista "osoba" koja je bio pre ratova?.

Foto: Youtube screenshot

Delić slagalice krije devetominutni dokumetarac, jedan od najstarijih filmova koji beleži kadrove života na ulicama Grada. Poetičan naziv, Priča jednog dana: Nedovršna simfonija jednog grada, verno oslikava njegov crno-beli sadržaj. Režiser filma, Maks Kalmić, se rodio i umro u Beogradu, tek nekoliko meseci nakon premijere filma, sa nepunih 36 godina. Da ironija bude ogromna, sve se odigrava 1941. godine, kada mlađani Maks biva ubijen u užasima nacizma nad Jevrejima. Ipak, pre toga je uspeo da nam sačuva delić vremena kome nismo prisustvovali. Grad se budi uz praporce konja koji vuku fijakere, mlaz iz creva perača ulica, podizanje šalona zanatskih radnji, zveketanje staklenih boca za mleko, čistače cipela koji postavljaju svoje male štandove i spremaju se za radni dan. Možemo da pokušamo da zamislimo koliko je film bio inovativan za svoje vreme, s obzirom da nam je i danas ovaj koncept izuzetno zanimljiv i neuobičajen za domaću kinematografiju. Njegova ideja, estetika i kadrovi doprinose i činjenici da je ovo bio jedan od prvih zvučih filmova na našim prostorima.

Foto: Youtube screenshot - ... do večeri.

U glavnim ulogama su sedam neposlušnih olovaka, par lakovanih cipela, jedan nilski konj, jedna balerina, napušteni buket ruža… i Beograd, koji se budi uz mlekadžiju i pada u san posle pogledivanja u kafanici, uz šlagere. I to ne bilo kakve: pevač koji pred kraj filma izvodi "Majestic melody" prepevanu kao "Svi vi što maštate u sreći" koju ste mogli da prepoznate i decenijama kasnije u filmu "Maratonci trče počasni krug" je svojevremeni prvi glas Kraljevske opere, a diplomirani pravnik - Milan Bata Timotić.

Uživajte.