Žensko preduzetništvo
0606/988-011
9 ℃
Foto: Wikipedia
Milunka Savić: Velika heroina Velikog rata
Milunka Savić, za mnoge srpska Jovanka Orleanka, najodlikovanija je žena u istoriji ratovanja. U vojsku je stupila tokom Balkanskih ratova, 1912. godine kao Milun Savić. Pretvarajući se da je muškarac zaštitila je brata od mobilizacije. Nakon što je ranjena u Bregalničkoj bici 1913. godine – prvi od ukupno devet puta – Milunkin stvarni pol je otkriven, ali nije izbačena iz službe, te se tokom Prvog svetskog rata borila pod svojim pravim imenom.
Rođena je 1889. godine u selu Koprivnica, u blizini Raške. Bila je obrazovana, govorila je francuski i nemački i uživala je svetsko priznanje za svoje podvige. Međutim, u Srbiji Milunku Savić nikad nisu posebno cenili.
Iako je godinu dana nakon što je stupila u službu otkriveno da je žena, zbog hrabrosti koju je pokazala u borbi tokom balkanskih ratova, dobila je čin kaplara. Zatim je došao Prvi svetski rat i Milunka je raspoređena u čuveni "Gvozdeni puk", najelitniji Drugi puk srpske vojske "Knjaz Mihailo". Borila se u mnogim bitkama, a za junaštvo demonstrirano u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".
Foto: Wikipedia
U jesen 1915. godine u Makedoniji, Milunka je zadobila teške povrede glave i tako povređena povlačila se preko Albanije. Nakon nekoliko meseci lečenja na Krfu vratila se na Solunski front gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine.
Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a ubrzo potom stiglo je i priznanje francuske vojske – Legija časti V stepena. Kasnije je dobila i francuski Ratni krst i oficirsku Legiju časti. Milunka Savić je prva žena ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst. Nosilac je i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Takođe je ponela britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca.
Odlikovanja nedostižna mnogim vojnicima dobila je jer je bila izuzetno precizan bombaš i uspešan jurišnik – a kasnije i komandant. U bici na Crnoj reci zarobila je 23 bugarska vojnika, ali ih nije ubijala, jer se, kako je govorila, borila za život, a ne za ubijanje neprijatelja.
Ova hrabra i pravična žena izazivala je divljenje savezničkih vojnika u čijim redovima nije bilo žena. 1918. godine Vrhovna komanda svih vojski Antante pismeno je pohvalila junaštvo narednice Milunke Savić. Pohvale su stizale i od prijatelja Arčibalda Rajsa, švajcarskog forenzičara, zatim admirala Emila Geprata, komadanta Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnika Tunisa, kao i generala Franša d’Eperea, komadanta Solunskog fronta.
Foto: YouTube Screenshot / RTS
Posle Velikog rata, Milunka Savić radila je u Bosni i Hercegovini različite poslove – bila je kuvarica, zatim bolničarka, a radila je i kao fabrički radnik na pregledanju vojnih uniformi. 1923. godine udala se u Beogradu za Veljka Gligorovića, koga je upoznala u Mostaru, gde je bila predložena za počasnog direktora mostarskog zatvora. Sa Gligorovićem je dobila kćerku Milenu. Pored Milene, imala je još tri ćerke – Višnju, Radmilu i Zorku – koje je usvojila i sama ih podigla, s obzirom da je brak sa Gligorovićem bio kratkog veka. Zahvaljujući pomoći saboraca, 1929. godine uspela je da se zaposli kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo radnog veka. Osam godina kasnije je unapređena – postala je čistačica kancelarije direktora banke. Iako nikada nije previše dobro živela, pored svoje dece, Milunka Savić je uspela da iškoluje još oko 30 dece iz sela Koprivnica.
Za vreme Drugog svetskog rata Milunka je u Beogradu vodila malu bolnicu za ratne ranjenike, a priča se da je 1942. odbila poziv nacističkog kolaboracioniste Milana Nedića da prisustvuje banketu koji je organizovan za nemačke oficire i generale.
Nakon Drugog svetskog rata radila je kao čistačica u beogradskim kafanama. 1945. godine konačno je dobila penziju, a 1972. od grada Beograda, a na inicijativu Peka Dapčevića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, dobija i mali stan na četvrtom spratu u zgradi koja nije imala lift. U ovom stanu je naredne godine i umrla, u 84. godini. Iako je bilo najavljeno da će Milunka Savić biti sahranjena u Aleji velikana, to se nije dogodilo. Sahranjena je u porodičnom grobu na Novom groblju.
S obzirom da nijedan istoričar nije napisao biografiju Milunke Savić, retko se pominjala u udžbenicima istorije, a dugo je nije bilo ni u srpskim muzejima. Podignut joj je samo jedan spomenik, u Jošaničkoj Banji.
Foto: Youtube Screenshot / RTS - Milunka Savić sa ćerkom
Francuzi su je, sa druge strane, uvek više cenili. Tako su i 2011. godine, u muzeju otvorenom sa idejom da se sačuva sećanje na heroje Prvog svetskog rata, izložili i fotografije i ordenje Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, kako su je nazivali. Ubrzo potom je, čini se, i srpsko društvo počelo da prepoznaje veličinu ove hrabre žene i počelo da ispravlja višedecenijsku nepravdu koja joj je naneta. 2012. godine Radio Televizija Srbije je u emisiji "Kvadratura kruga" emitovala priču o Milunki Savić, a naredne godine pripremila je i emitovala i dokumentarno-igrani film "Milunka Savić – heroina Velikog rata". Ovaj film je snimljen povodom 40 godina od njene smrti, a za epilog imao je to da danas Milunka Savić počiva u Aleji velikana, gde i pripada. U međuvremenu je završena i obnova njene rodne kuće, u kojoj su prošle godine prvi put organizovani "Dani Milunke Savić". Takođe, danas ulica u Beogradu u kojoj je Milunka živela nosi njeno ime.
Milunka Savić nije jedina žena dobrovoljac na Balkanu tokom Prvog svetskog rata. Bilo ih je još dvadesetak, što iz Srbije, što iz drugih zemalja – susedne Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Grčke, ali i iz Engleske, Austrije, Švajcarske, Holandije, pa čak i Amerike. Većina njih su bile bolničarke, ali bilo je i žena vojnika, poput Milunke Savić, što je bilo revolucionarno. Engleskinja Flora Sanders, bila je sa Milunkom u elitnom "Gvozdenom odredu", a na Solunskom frontu istakla se kao komandir u borbama kod Gornićeva i Kajmakčalana. "Crnogorska vila" Vasilija Vukotić, ćerka čuvenog serdara Janka Vukotića, bila je jedina žena koja se borila u Mojkovačkoj bici. U ratu je srpskim vojnicima pomagala i naša poznata slikarka Nadežda Petrović, radeći kao bolničarka.
Sve su ove žene, u kojoj god da su ulozi bile u ratu, zaboravljene – setimo ih se tek ponekad, kad zalutamo na pozorišnu predstavu u kojoj se pominju ili naletimo na dokumentarni film o njima na nekom manje gledanom kanalu, u manje popularnom terminu. Sve su ove žene zaboravljene od strane društva u čije su ratove ulagale nadljudske napore.
FAQ
Čuvena Milunka Savić koja je pokazala neviđenu hrabrost tokom velikog rata je rođena 1889. godine u selu Koprivnica, u blizini Raške. Ona je bila vrlo obrazovana, inteligentna, snalažljiva, ali ne i dovoljno cenjena i poštovana.
Milunka Savić, za mnoge srpska Jovanka Orleanka je htela da sačuva svog brata od mobilizacije, te se pretvarala da je muško ne bi li ušla u vojsku. Što joj je i pošlo za rukom. Nakon godinu dana u vojsci oni otkrivaju njen pravi identitet ali zbog njene velike hrabrosti u bitkama odlučuju da je zadrže i dozvole da nastavi da se bori za svoju zemlju.
Nakon završetka velikog rata Milunka nije mogla da sedi skrštenih ruku, te je gledala da svoje vreme potroši tako što će pomagati drugima na koje god načine je mogla. U Bosni i Hercegovini je isprva radila kao kuvar, te kao bolničarka, a zatim kao radnik koji je pregledavao Vojničke uniforme. Tu se naravno Milunka nije zaustavila, tokom drugog svetskog rata, ova ratna herioina je vodila malu bolnicu za vojnike ranjene u ratu. Nakon što se rat zavšrio radila je kao čistačica u kafanama, gde je i dočekala svoju penziju 1945. godine.
Iako se najviše pominju njena ratna dostignuća Milunka je imala i svoju porodicu koju isto treba spomenuti. 1923 godine Milunka se udaje za Veljka Gligorovića u Beogradu. Svog muža je upoznala u Mostaru. Milunka i Veljko su imali 4 ćerke, 3 od njih su bile usvojene od strane Milunke gde ih je i podigla ko svoje. Njihova imena su Milena, Višnja, Radmila i Zorka. Pored školovanja svoje dece, Milunka je za života iškolovala još tridesetoro dece.
