Njegove bravure na fudbalskom terenu pamtiće se zauvek uz uzdah "ovakve više ne prave". Tresao je protivničke mreže i činio da srca navijača poskoče i zalupaju jače. Vladimir Petrović Pižon, virutuoz sa Marakane koji je nadimak dobio po golubu, svojim umećem i sportskim duhom zaslužio je počasnu titulu "Zvezdina zvezda" upisujući se, za navek, u istoriju najvažnije sporedne stvari na svetu.

Kad je golub bio ptić

Kao i mnogi velikani, Vladimir Petrović imao je veoma skroman početak. Njegovi roditelji razveli su se dok je Pižon još bio dečak, pa je mali Vlada najveći deo detinjstva provodio sa društvom na ulici.

Kada je imao 11 godina dogodilo se da je Pižon sa drugom iz razreda otišao na trening Hajduka sa Liona i, po prvi put, istrči na teren. A onda je počela da se piše istorija.

Veoma brzo Vladimir je zapao za oko svojim trenerima. Napredovao je neverovatnom brzinom nadilazeći, ne samo vršnjake, već i znatno starije igrače. Sve to učinilo ga je nezamenjivim članom tima koji je, iako po uzrastu pionir, sa falsifikovanim dokumentima, "prodavao" finte omladincima.

Ovaj sportski "bezobrazluk" stariji saigrači kluba sa Liona nisu mu opraštali. Posmetrali su ga kao nadobudnog klinca koga je trebalo "vratiti na svoje mesto". I to su pokušavali da urade oštrim startovima i udarcima zbog kojih je Petrović treninge znao da završi u suzama.

Umesto da ga malo poštede, drugi dečaci su mu se dodatno podsmevali zbog suza i prozvali ga Piždra.

Malom Vladimiru nije bilo pravo zbog ovakvog nadimka, ali nije posustajao. Trudio se još više. Sa 13 godina prelazi u Crvenu zvezdu gde počinje da igra u mlađim kategorijama. Bila je ovo velika i značajna promena za Petrovića. Njegov novi trener Žarko Nedeljković od samog starta zaštitnički se postavio prema mladom igraču. Na prvom treningu, kada ga je upoznao sa ostatkom tima, svima je zabranio da ga zovu Piždra dajući mu novi nadimak - Pižon (golub). Naime, kako je Nedeljković objasnio, Pižon na francuskom znači golub, a ova ptica se nalazi na grbu Hajduka iz kog je Vladimir došao.

U novom okruženju, od 1968. pa do 1972. godine, Pižon je zaista mogao da razvije krila i počne da leti. Sa 16 godina debitovao je u prvom timu Zvezde sanjajući da, jednoga dana, postane "kao Džaja" koji je nosio odelo i mašnu.

 

Prvi ugovor i velika tekma

Sa svojih 17 godina, 1972, Pižon potpisuje prvi ugovor sa Zvezdom i to na 10 godina, a pod svoje krilo uzima ga trener prvog tima Miljan Miljanić.

Iako je, isprva, bio presrećan jer mu je ovaj ugovor obezbedio, koliko-toliko pristojan život, sa finansijske strane Pižon nije profitirao.

Naime, iako je postao kapiten i važio za najboljeg igrača tima, njegova plata je, i posle 10 godina, bila ista kao i prvog dana, a uprava kluba je, u nekoliko navrata, odbijala da cifru poveća.

Ipak, Pižon je, kako je i sam izjavljivao, toliko voleo Zvezdu da bi "igrao i džabe".

Vatreno krštenje sa Zvezom imao je 15. avgusta 1972. u prijateljskoj utakmici protiv velikog Real Madrida.

Pižon nije verovao da će izaći na teren, tim pre što ga je trener poslao da razgovara sa novinarima dok je trajao trening. Pomalo snuždenog Petrovića je tada po ramenu lupio saigrač Miroslav Pavlović Pavika rekavši mu da ne brine i da će se naći u prvoj postavi.

Tako i bi. A onda je lopta stavljena na centar, sudija je dunuo u pištaljku i meč je poče.

U jednom trenutku Pižon je primio loptu na boku između šesnaesterca i kornera. Krenuo je ka golu.

Jedan za drugim dočekala su ga trojica odbrambenih igrača Reala. Svaki je prošao isto, Pižon im je lagano proterao "bubamaru" kroz noge, a zatim je opalio levom nogom i poslao u mrežu.

Nastala je ludnica među navijačima.

Fanove je Pižon obradovao još jednom na ovom meču kada je, sa 25 metara zatresao mrežu Madriđana.

Krajnji rezultat bio je 4-1 za Crveno bele, a Pižon je proglašen za igrača utakmice i nagrađen zlatnim satom "Darvin".

Pižon kao internacionalac

Do 1982. godine Pižon je za Zvezdu odigrao 497 utakmica tokom kojih je postigao 117 golova. Sa svojim klubom je osvojio 4 šampionske titule i 1979. stigao do finala Kupa UEFA gde je Zvezda izgubila od Borusije.

Te godine isticao mu je ugovor sa crveno-belima pa Pižon, sada kao igrač prve klase, odlučuje da se oproba u inostranim klubovima.

Plan je bio da pređe u Arsenal za sumu od, tada ogromnih 750 hiljada funti. Međutim, iako je potpisao ugovor i počeo da trenira sa novim timom, Pižon nije mogao i da zaigra za britanski klub.

Naime, Fudbalski savez Jugoslavije rekao je "Stop" transferu jer je mladi Petrović imao 27, a ne 28 godina koliko je nalagalo pravilo za odlazak u inostranstvo. Izbora nije bilo, stvar je morala a čeka, pa Pižon na zimu za 70.000 funti potpisuje ugovor na 6. meseci i postaje igrač Arsenala.

U ovom klubu odigrao je 22 utakmice shvatajući da engleski fudbal nije po meri jednog umetnika s loptom. Ipak, njegov takmičarski duh ni u jednom trenutku nije se predavao, a borbenost je stavljao ispred svega. Ovakvo zalaganje bilo je nagrađeno i time što je na jednoj utakmici poneo kapitensku traku.

Ipak, već u narednoj sezoni Pižon odlučuje da ode sa ostrva "Gordog Albiona" i prelazi u belgijski Antverp, a kasnije igra u Brestu i Standardu da bi karijeru okončao 1988. godine kao igrač Nansija.

 

U trenerskim cipelama

Još kao mladog igrača u Zvezdi Vladimira Petrovića mnogi su videli kao budućeg trenera. Njegova percepcija igre, način razmišljanja i postavljanje taktike na terenu nedvosmisleno su ukazivali na to.

Dok se nalazio na služenju vojske 1976. kontaktirao ga je Tomislav Milićević, tadašnji prvi trener fudbalske akademije Crvene zvezde i potaknuo ga da upiše trenersku školu.

Spremajući se, praktično tokom čitave profesionalne karijere, za ulogu trenera, Pižon je, tokom igranja u Engleskoj, Francuskoj i Belgiji, sve vreme hvatao beleške i "krao" cake svojim trenerima.

Tako, godinu dana nakon što je kopačke "okačio o klin", Pižon postaje pomoćni trener Dragoslavu Šekularcu u Zvezdi.

Glavni trener postaje po odlasku Ljupka Petrovića i, u Kupu pobednika kupova, predvodi Pericu Ognjanovića, Dejana Stankovića i Zvonka Milojevića u Kupu pobednika kupova kada je Zvezda eliminisala škotski Harts i nemački Kajzerslautern, ali nije uspela da nadigra Barselonu.

Pre kraja sezone 1995.-1996. Pižon odlazi iz Zvezde, u koju će se vratiti još jednom 2009. godine, i menja nekoliko klubova - Bor, Atromitos, Vojvodinu, Slaviju Mozer i kineski Dalijan sa kojim je bio šampion. Nakon ovog uspeha bio je selektor kineske selekcije. Potom je 2010. stao na čelo reprezentacije Srbije, a bio je i selektor Iraka i Jemena.

*Naslovna fotografija: Biser Todorov