Davne 1863. godine, Beograd je svedočio otvaranju jedne od najznačajnijih ustanova tog vremena. Za grad koji će tih decenija iznedriti neke od najučenijih ljudi – i to ne samo u Srbiji već i van njenih granica – mnogi od njih su svoja znanja iz oblasti nauke sticali u beogradskoj Velikoj školi.

Od te godine, donošenjem Zakona o ustrojstvu Velike škole (akademije), u prestonici se počela školovati prva generacija mladog, naučnog kadra. Međutim, ista ova škola postojala je već dve i po decenije unazad. Iz nje je do tada izašlo preko 1.200 pitomaca, a za katedrama su stajali i neki od najcenjenijih profesora u Srbiji.

Postojala je, doduše, i značajna razlika – isti ti profesori su, spram naučnog kadra, podučavali visoke činovnike. Pre nego što će od nje nastati visokoškolska ustanova, budući učenjaci ovde su završavali srednjojškolsko, odnosno gimnazijsko školovanje, a škola je nosila naziv Beogradski Liceum.

Prva srednja škola u dve srpske prestonice

Sve do kraja ’30-tih godina pretprošlog veka, beogradski đaci nisu imali mnogo prilika za sticanje šireg obrazovanja. U glavnom gradu postojale su tek jedna ili dve osnovne škole, a obrazovanje van zemlje po pravilu su mogli da priušte samo đaci (i to mahom dečaci) iz imućnijih porodica.

Donošenje Hatišerifa 1830. godine napokon je Srbiji dozvolilo veću samostalnost u uređenju državnih službi – pa tako i institucija u kojima bi se školovala buduća intelektualna elita. 8 godina kasnije, knez Miloš Obrenović donosi Ukaz kojim se 1. jula 1838. u Srbiji osniva prva viša škola.

Novoustanovljeni Licej, ili Liceum Knjažestva serbskog, bio je pandan današnjem gimnazijskom školovanju. Istim Ukazom knez je odredio da se viša škola, umesto četiri, pohađa šest godina. Ministarstvo prosvete odredilo je i da će se prve godine na Liceju slušati 6 predmeta: opšta istorija i filozofija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Ovaj predlog je 18. septembra odobrio i knez Miloš, a od 1. oktobra Licej počinje sa redovnom nastavom.

Iako će tek narednih godina postati beogradski, Liceum je zapravo otvoren u tadašnjoj srpskoj prestonici, Kragujevcu. Otuda su i prvi predavači bili profesori Kragujevačke gimnazije: Atanasije Todorović i Petar Radovanović. Oktobra 1839. Licej dobija i prvog rektora, Atanasija Nikolića. Naredne tri godine profesor Nikolić je predavao matematiku, a iz njegovog pera su za to vreme izašli i prvi udžbenici namenjeni pitomcima Liceja: na temu algebre (1839) i elementarne geometrije (1841). Atanasije Nikolić bio je za katedrom do 1842. godine, kada na srpskom prestolu dolazi do smene dinastija.

Učilište iz koga su izašli budući filozofi i pravnici

Otkako je počeo sa radom, Licej je isprva imao samo jedan, Opšti smer. Drugi je uveden već godinu dana kasnije – smer Filozofije, dok je druga generacija đaka slušala još tri nova predmeta: praktičnu geometriju, fiziku i francuski jezik. Tada Licej dobija i pravoslavno odelenje, a zaslugom Ignjata Stanimirovića, jednog od prvih predavača, iste godine je otvoreno i pravno odelenje. Njega su, međutim, đaci upisivali tek po završenom odseku filozofije. Otuda se pravno odelenje ujedno smatra i prvom pravnom školom u Srbiji.

Ignjat Stanimirović kasnije je odmenio i svog prethodnika na mestu rektora. Bio je jedan od prvih predavača Liceja koji su važili za ugledne pedagoge, pravnike, istoričare i kulturne delatnike. Među njima su se tada našli i Jovan Sterija Popović, Đorđe Mušicki, Isidor Stojanović, Jovan Rajić, Antonije Arnot i Konstantin Branković.

Uvaženi profesori ubrzo su uputili molbu da se Licej iz Kragujevca preseli u Beograd. To je učinjeno 1941. godine, a škola je isprva bila smeštena u jednoj privatnoj kući, tačnije –"Gostinskom konaku" Gospodara Jevrema. Tri godine kasnije, Licej dobija i nove prostorije: preseljen je u Konak knjeginje Ljubice, gde će ostati naredne dve decenije.

 

O zlatnom dobu Beogradskog Liceja u sledećem nastavku...