Imala je prestonica i u te sitne sate šta da ponudi. Za one kojima je san teško dolazio na oči, beogradske ulice nikada nisu bile suviše tihe. Oduvek se stoga činilo da ni one nisu spavale. I ne samo ulice, već i trgovi, sportski tereni i tramvaji (kafane su se po pravilu podrazumevale), pa i pijace na kojima se i u „noćnoj smeni“ moglo nešto sitno zaraditi.

Ponekoj od noćnih ptica, celonoćno špartanje je katkad pripadalo po službenoj dužnosti. Da bi se okusilo kako je Beograd živeo od sumraka do zore, nije se moglo drugačije nego iz prve ruke. Takvu je reportažu donela „Ilustrovana Politika“ na izmaku ’50-ih godina, rasvetljavajući prestoničke ulice u direktnom prenosu sa terena. Doduše, provod nije diktirala samo (sitna) satnica. Da je svakome bio merak – i nije, već shodno tome ko je i zbog čega ostajao budan.

Mladima je to najmanje smetalo, naročito kada se rasane uz zvuke rock’n’rolla. Jedan sportski teren je te večeri postao poput Vudstoka u najavi, makar i po cenu da prve stradaju bubne opne.

Igranka do poslednjeg tramvaja

Za devojke i mladiće, njih nekoliko stotina, veče je počelo i završilo se uz živahni rock’n’roll ples. Takav prizor u prestonici na pragu ’60-ih još nije bio sasvim uobičajen. Razigrani plesači za to očito nisu marili – za dobar provod im je bila dovoljna glasna muzika, a našlo se i onih voljnih da improvizuju. Zanesen ritmom i žamorom, jedan mladić je svoj ples nastavio spustivši se u horizontalu. Dok je plesne pokrete izvodio iz ležećeg položaja, grupica rokera ga je bodrila uzvikivajući mu ime. I on se potom ponovo obreo u vertikali, ne prekidajući ni u jednom trenutku svoje živahno đuskanje.

Osim nesvakidašnjih koreografija, rock’n’roll je doneo i drugačiju modu. Naročito su se devojke usudile da skrate šarene suknje, što je tih godina već opasno pomeralo „krajnje granice pristojnosti“. Sem toga, strogih pravila očito više nije bilo ni u plesu: gromoglasne ovacije su dobili mladići koji su na leđima izneli svoje devojke sa terena.

Ipak, jedna stvar se i dalje imala poštovati. Bar što se mladih dama tiče, o fajrontu su odlučivali roditelji, što nije ostavljalo mnogo prostora za improvizaciju spram proizvoljne rock’n’roll koreografije. Međutim, žurci se i pored toga još nije nazirao kraj, jer se sa plesnog podijuma preselila – na točkove.

Za razliku od veselih cura i mladića načičkanih u prepunom tramvaju, kondukter po svemu sudeći i nije delio njihovo raspoloženje. Razleglo se iza njega i smeha i suza, a nekima se nakon žurke pod gasom – pa još u kombinaciji sa noćnom vožnjom – „pobunio“ i želudac. Pobunio se potom i kondukter zapretivši milicionerom. Na tome je i ostalo, uz opasku da će od sada voziti samo „trezvenjake“.


Nastaviće se...