Krajem ’80-ih godina prošlog veka, Beograd nije bio grad koji se suviše stideo raznih škakljivosti. Mladići pogotovo nisu prezali od toga da zavire u časopise za odrasle – iako potonji nisu, u poređenju sa današnjim, bili ni izbliza toliko eksplicitni, i te kako su umeli da zagolicaju maštu.

Pornografija je pronašla put do ovdašnjih medija, najpre štampanih, a onda i „pokretnih“. Uostalom, sve više kuća je moglo da poseduje privatni videorekorder, pa je bilo logično da počnu da kruže i kasete sa lascivnim sadržajem.

I dalje se to, ipak, čuvalo za polutajne prilike: što dalje od tuđih očiju, bez da još neko dozna da ste gvirnuli u ono što rečnikom eufemizma zovemo filmovima za odrasle. Ali, jedno je kada takve filmove pogledate u privatnosti svoje sobe. Bilo je nečuveno da se, osim vas, u publici nađe jođ stotinak drugih ljudi.

A onda je i to prestalo da bude nečuveno – u trenutku kada je prvi film za odrasle stigao u bioskop „Zvezda“.

Rekli, pa porekli – beogradska premijera porno bioskopa

Čak je i dan-danas tako nešto teško zamislivo. Jedan od najpoznatijih bioskopa u prestonici, a da prikazuje – porno film! I to ne u nekakvoj tajnoj, zabačenoj sali, već tako da svi mogu da vide kada se i šta prikazuje.

Doduše, „Zvezda porno filma“ nije imala premijeru samo u Beogradu. Godine 1988., prvi porno bioskop je otvoren u Ljubljani, a vest je o tome, naravno, stigla i do ljudi u „Beograd filmu“. Međutim, Munir Lazić, tadašnji njegov direktor, bio je uveren da takav eksperiment u glavnom gradu ne bi mogao da prođe.

Razlog je manje bio u tome što je Beograd bio pun čistunaca. Malo više veze je imao sa time da je pornografija diljem Srbije bila zakonom zabranjena.

Avaj, samo par meseci kasnije – iznenađenje. Stvari su se očito menjale mnogo brže no što se očekivalo.

Domaće i ine radoznale oči

Glavna uloga u ovom eksperimentu je pripala upravo instituciji čiji direktor je bio uveren u njegov debakl. U martu 1988. godine, program bioskopa „Zvezda“ je postao bogatiji za, do tada, neuobičajen naslov.

Naime, iza distribucije „Zvezde porno filma“ je stajala upravo firma direktora Lazića. Samim tim, dugometražni uradak je uvršten u redovan repertoar, i to jednog od najvećih beogradskih bioskopa.

Nije trebalo potceniti ni radoznalost domaće publike. Znatiželjni su, razume se, želeli da vide o čemu se radi, a među njima i vojnici koji su čekali da cena karte padne pred početak projekcije.

Zatekla se tu i grupa turista iz Sovjetskog Saveza – nije imala mnogo sreće, jer je itinerer u njihovoj domovini predviđao razgledanje znamenitosti Beograda i posetu bioskopu, mada niko nije mogao da planira baš ovakav susret sa Beogradom.

A u „Zvezdi“ - muk

Atraktivnost same projekcije je, pak, učinila svoje. Beograđani su, dakako, hteli da vide nešto što je sa repertoara zvanično bilo sklonjeno, a moglo je da se meri sa senzacijom. Jedan od tadašnjih izveštaja u štampi beleži da je sala pred početak filma „zvonila“ gotovo neprijatnom tišinom.

Bioskopsko platno je, takođe, učinilo svoje. Ono što je na VHS-u izgledalo „malo“, odjednom je delovalo ogromno. Mada je većina posmatrača ćutala kao zalivena, povremeno se kroz muk prolomio i pokoji izolovani komentar.

Interesantno, ali „Zvezda porno filma“ nije bila sasvim izolovan događaj. Jedan od ondašnjih fenomena je stigao u vidu „Kaligule“ – ostvarenja koje je podiglo mnogo prašine upravo zbog eksplicitnih scena. Štampa je, osim toga, pominjala kako su kućni videorekorderi omogućili da lascivni sadržaji zaobiđu ustaljenu bioskopsku distribuciju. A ako nešto nije smelo da se pojavi u bioskopu, moglo je da se gleda na kaseti.

Profesionalci sa malo drugačijim CV-jem

Nije teško pretpostaviti, čak ni danas, zbog čega je jedna projekcija izazvala baš toliko pažnje.

  1. godine su stvari ipak bile umnogome drugačije. Bioskopi su slovili za javni prostor, pa ako se u njima nešto prikaže, mogli ste da kažete da to nešto ima i pripadajući mu legitimitet. Sve i da su se izvesni sadržaji graničili sa skandaloznim, društvo – samim tim što taj skandal nalazi mesto na velikom platnu – lagano je počinjalo da se prema tome odnosi malo drugačije.

S te strane, „Zvezda porno filma“ je, možemo reći, razbijala ustaljene tabue. Sama projekcija je okupila i tada čuvene profesionalce iz sveta filmova za odrasle. Među „izvođačima“ su se našla poznata imena evropske i američke porno scene – tako je, sa dozom ironije, izveštavala štampa.

Beogradska publika je, pak, imala drugačije prioritete. Iskustvo gledanja porno filma na bioskopskom platnu bilo je neuporedivo sa ostalim, „uobičajenim“ projekcijama.

Jer, eksplicitni sadržaji su se mahom gledali sa kaseta koje ste (krišom) pozajmili od drugara. I sada ste taj isti „repertoar“ mogli da gledate sa još stotinak mahom nepoznatih očiju, sa kojima ste delili, priznaćete, identičnu radoznalost.

Tanka je granica između privatnog i javnog

Interesantno je bilo videti i kako su ostvarenja poput „Zvezde porno filma“ nestala gotovo istom brzinom kojom su se pojavila.

Beograd, kao i cela Srbija, bili su na pragu devedesetih. Samo nekoliko godina kasnije, sve je izgledalo potpuno drugačije: politička, ratna i ekonomska kriza su, opravdano, zaokupile društvo, pa je ono što se gledalo koliko ’88. godine sada delovalo kao daleka prošlost.

Jedna činjenica, ipak, nije mogla da se porekne. Granica između privatnog i javnog dobrano se stanjila, a eksplicitni sadržaji, čak i na bioskopskom platnu, su pretili da ostanu – možda samo u ponešto prihvatljivijoj formi.

Sa sadašnje tačke gledišta, „Zvezda porno filma“ stoga može da izgleda kao jedna od bizarnijih epizoda u istoriji beogradskih bioskopa. Ali, čak i tako sporadična, najavila je nešto što će se (i to vrlo brzo) u popularnu kulturu useliti – na izvol’te.