LOGO CENTAR ZA RAZVOJ I IGRU

1. Kako ste i u kom trenutku došli na ideju da pokrenete svoj biznis?
Od 2002. godine sam bila angažovana kao logoped po vrtićima i s obzirom da me interesovao poremećaj iz autističkog spektra, volontirala sam u Dnevnom boravku “Diljska”, a kasnije počela sa radom u Stacionaru za autizam. Pored toga sam konstantno bila angažovana na stimulaciji ranog govorno jezičkog razvoja i kao posledica tog dugogodišnjeg iskustva 2014. god sam odlučila da osnujem sopstveno Udruženje koje će se baviti podrškom roditeljima dece sa poteškoćama, kao i organizvanjem stimulativnih govorno jezičkih tretmana u cilju rane intervencije koja daje najbolje rezultate i najviše pomaže detetu. Shodno tome sam angažovala tim stručnjaka i započela svoj biznis u februaru 2014. godine.

2. Da li ste oduvek želeli da se bavite trenutnom delatnošću?
Oduvek sam želela da se bavim ovim poslom, jer je za mene rad sa decom bio jedini mogući izbor. Od upisa fakulteta, preko specijalističkih studija do angažovanja po vrtićima moja glavna idjea je bila na koji način da kreiram stimulativno okruženje u kojem će dete učiti. Kao i to kako da motivišem decu da uče, jer sam potupno svesna da učenje ne može nikako biti mučenje.

3. Čime se ponosite u Vašem poslovanju?
Na prvom mestu sam ponosna na tim sa kojim sarađujem u okviru centra, jer su to vrlo stručni i posvećeni ljudi koji vole svoj posao, poput mene, a na drugom mestu sam ponosna na to što sam upravo zajedno sa tim timom napravila i realizovala svoju ideju o besplatnoj aplikaciji “Rani razvoj deteta” koja pomaže roditeljima EX Jugoslavije na koji način da uoče da li njihovo dete kasni u razvoju, kao i na koji način da pomognu svom detetu ukoliko kasni kreiranjem adekvatnog okruženja, ali i davanjem ideja za rad i kreiranje stimulativnog okruženja za decu tipičnog razvoja.

4. Koja je tajna Vašeg uspeha ?(navedite tri osobine, ponašanja ,verovanja ili sposobnosti)
Jasan cilj, jasna strategija kako doći do tog cilja i neodustajanje dok se cilj ne realizuje.
Čvrsto verujem da je podrška u ranom razvoju ključna za dalji napredak svakog deteta, te iz tog razloga sve snage i kapaciteti su usmereni na jasan motiv, jer verujem da radimo dobru stvar tako što edukujemo roditelje i pomažemo deci baš onda kada im je naša pomoć potrebna.

5. Koliko je Vaša okolina imala razumevanja i ko Vam je najveća podrška?
Moja najveća podrška je bila moja bliska saradnica i koleginica Snežana Antičević, jer je ona takođe čvrsto verovala u ovu ideju i podržavala me. Davala mi je vetar u leđa, za svaku ideju koju sam osmislia. Bila je uvek tu da me podrži i da učini da moje ideje zažive.

6. Koja rečenica je Vaša vodilja?
Uvek kada posumnjam u sebe izgovorim rečenicu: “Ma ja to mogu! Znam da mogu!” Ta rečenica me ohrabri da idem dalje.

7. Da li imate uzore koji su Vas motivisali ili motivišu za dalji rad?
Najviše me motiviše vera roditelja i pomaci koji se svakodnevno vide u radu sa decom. Jer kada neko veruje u vas on vam daje vetar u leđa da idete dalje i da date svoj maksimum.

8. Čega ste morali da se odreknete?
13 godina sam se u potpunosti odrekla svog društvenog života i svih zadovoljstava poput treninga, čitanja, druženja, izlazaka. Umesto toga sam potpuno posvećeno i svakodnevno radila na stalnom usavršavanju preko rada sa decom, razgovora sa roditeljima, konstantnog čitanja stručne literature i stalnih edukacija.

9. Šta je to što Vas je vuklo napred i kako ste se motivisali i kada dođu loša vremena?
Loših vremena nije bilo, već sam stalno hodala napred, s obzirom na stalne edukacije, otkrivanja novih informacija koje su me non stop činile živom. Teška vremena su dolazila u smislu gubitka moje snage, odnosno da ne mogu više da izdržim tim tempom. Tako da sam u tim situacijama pravila male predahe u smislu isključenosti na par dana i izbegavanju kontakta sa ljudima koji me okružuju. Samo ćutanje i razmišljanje u tišini. Na taj način sam ponovo pronalazila snagu.

10. Zbog čega je bolje da žena bude preduzetnica nego da bude zaposlena u nekoj firmi?
Ja sam radila u državnoj firmi 12 godina, pored toga sam radila i dalje radim privatno već 20 godina, s tim što od 2014. imam sopstveno osnovano Udruženje. Po meni je bolje da žena bude preduzetnica, nego da radi u državnoj firmi, zato što ima mogućnost da na kreativan način realizuje svoje ideje i unapredi živote drugih ljudi, kao i funkcionisanje zajednice u kojoj se nalazi.

11. Kako biste posavetovali nove preduzetnice ili mlađu Vas da možete?
Mladim preduzetnicama bih rekla da uvek istraju, da nikada ne odustaju kada dođu teškoće, da imaju jasan cilj, da se nikada ne frustrijaju zbog svog neuspeha, je tim upravo on pomaže da se razvijaju dalje. Da imaju viziju koja može da pomogne drugima da bolje funkcionišu, ili zajednici da bolje funkcioniše, jer jedino kada postoji vizija da nešto bolje funkcioniše, od trenutnog stanja, onda su čuda moguća.

12. Na skali od 1-10 koliko je izazovno biti žena preduzetnica u Srbiji? (ili to što ste u “muškoj delatnosti”)
Mislim da su žene preduzetnice dosta sposobnije od muškaraca, zato što imaju izraženu intuiciju, kreativnije su i veštije u načinu komunikacije kada žele da ostvare neki cilj. Tako da, kroz istoriju, žene su se uvek korstile za pregovore tamo gde muškarci nisu uspevali. Mislim da žena preduzetnica koja nema malu decu, već su joj deca odrasla ili ukoliko je jako mlada I ne planira još uvek da ima porodicu, je ključno za uspeh u bilo kojoj delatnosti. Znači ona je ta koja može da učini ovaj svet lepšim mestom. Muškarci su više pragmatični.

13. Kada ste žena u svetu biznisa, koliko su česte nepristojne ponude?
Nikada nisam imala nepristojne ponude.

14. Gde tačno vidite sebe za 5 godina?
Sebe za 5 godina vidim u vođenju čvrste i stabilne organizacije, gde postoji jasno delegiranje zaduženja, jer sam do sada učestvovala u svakom segmentu realizacije aktivnosti u okviru rada mog Udruženja.