"Vojvodo, ti nisi kriv. Hajduci ne znaju za Boga."

Podno nekadašnje Abadžijske čaršije nalazi se Lomina ulica koja je generacijama studenata bila poznata po fotokopirnici u kojoj su za male pare mogle da se kupe skripte za fakultet, a onim nešto starijim po prvoj veletrgovini plastične robe. Bez obzira kojoj kategoriji Beograđana pripadali, verovatno se tek površno sećate zbrzanih lekcija iz osnovne škole u kojima se spominje junak neobičnog imena – Arsenije Loma, za koga mnogi smatraju da je čovek koji je podigao Drugi srpski ustanak.

Hajduk sa Rudnika 

Arsenije Knežević rođen je oko 1770. godine u selu Dragolj ispod Rudnika. O njegovoj porodice se malo toga zna, osim da su se negde sredinom 18. veka doselili iz sliva Pive u Crnoj Gori u Šumadiju.  Ime oca bilo je Joksim, a ime majke je ostalo nepoznato istoriji. Kažu da je bio "visokog stasa, krupne snage, smeđ, dugih, a retkih brkova, niz leđa mu je visila pletenica kose, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu", pa se smatra da je zbog njegove krupne građe dobio neobični nadimak – Lomo ili Loma, što znači krupan ili snažan. Bio je oženjen Božanom od Čarapića, sa kojom je imao dve ćerke, Mirosavu i Peruniku. 

Iz predanja koje se s kolena na koleno prenosilo u njegovoj porodici, saznajemo da se u mladosti bavio zemljoradnjom, a među hajduke je pobegao kad je ubio kmeta Teodora koji je bio pristalica Turaka. Hajdučke dane proveo je u družini Stanoja Glavaša, sa kojim se februara 1804. godine uputio put Orašca, jer se već neko vreme u narodu pričalo o velikoj pobuni protiv Turaka. Zapamćeno je da je bio jedan od prvih ustanika koji su tog 14. februara položili orašačku ustaničku zakletvu.

Ustanički vođa

Kao iskusni borac i hajduk, već 18. februara upustio se sa saborcima u borbu koja će postati prva velika ustanička pobeda. Te večeri Karađorđeva vojska opkolila je grad Rudnik i pozvala Turke na predaju. Pošto nije bilo zadovoljavajućeg odgovora, u zoru 20. februara ustanici su napali utvrđeni grad. Avaj, posle dve nedelje opsade zloglasni rudnički starešina Sali-aga Đevrić, "herojskim" begom ka Čačku izbegao je smrt i prepustio svoje vojnike milosti ustanika. Ovim je 6. marta 1804. godine Rudnik postao prvi oslobođeni grad Srbije.

Odvažni Loma nastavio je sa Lazarom Mutapom i Milićem Drinčićem put Čačka, koji je oslobođen 24. marta, te ka Užicu i Karanovcu, današnjem Kraljevu. Put će ga voditi i ka Raškoj odakle dovodi živalj kako bi naselio opustele krajeve Kačera. Ni tada ne popušta njegov oslobodilački zanos, koji ga vodi u bitke na Mišaru i za oslobođenje Beograda, gde sa svojim Kačarcima predstavlja udarnu četu srpske vojske.

U to vreme počinju da ga nazivaju vojvodom, ali zvanično titulu dobija tek 1811. godine kada ga Karađorđe imenuje za Vojvodu kačerskog. Poslednje dane Prvog srpskog ustanka proveo je u odbrani Deligrada, a po begstvu Karađorđa u Austriju, vraća se u Kačer kako bi branio narod od turske odmazde. Predaje se agi Memedu Brajkataru koji mu garantuje da neće biti zatvoren ili ubijen, a on se zaklinje da će narod braniti kao što ga je nagovarao da se podigne protiv Turaka. 

Čovek koji je pokrenuo Drugi srpski ustanak

Slom ustanka nije slomio Lomin oslobodilački duh. U godinama zatišja, uvidevši da je zulum Turaka sve veći i da je nasilje prema Srbima sve prisutnije, pokušava da nagovori svoje stare ustaničke drugove na dizanje nove pobune. Sa njima se sa nekoliko put sastaje i pravi plan, a odlučujući sastanak održan je početkom 1815. godine u njegovoj vodenici u Dragolju. Tom prilikom je odlučeno da se krene u ustanak, a da se kao vođa izabere Miloš Obrenović, koji je bio poštovaniji i ugledniji u narodu od Arsenija, koji se, pak, najviše zalagao za borbu. Ostalo je zabeleženo da su ustaničke vođe (ili sam Loma, tvrde neki), odlučile da da Loma i ubije ukoliko nagovaranje da se primi uloge vođe ustanka ne uspe, znajući da je Miloš iako važan saveznik, još opasniji protivnik ako odbije ponudu i stavi se na stranu Turaka.

Nestrpljivi Loma nije mogao da čeka. Ostavlja Miloša okruženog saborcima Mutapom, Garašaninom i Tomom Vučićem i vraća se na Rudnik da priprema vojsku za rat. Početkom marta se upušta u prve sukobe sa Turcima i  6. marta proteruje po zlu znanog agu Tokatlića sa planine Rudnik. Neki smatraju da je ovim sukobom u stvari počeo Drugi srpski ustanak, a da je Loma bio čovek koji ga je pokrenuo.

Borbe se se ne smiruju, pa je i ovaj put Rudnik bio prvi oslobođeni srpski grad. Posle kratke bitke, oslobođen je 10. aprila 1815. godine, a aga Tokatlić biva uhvaćen. Nažalost, ovo je i poslednja bitka u Lominom životu, oslobođenje Srbije nije video.

Smrt na prevaru

O njegovoj smrti po oslobođenju Rudnika postoji više verzija. Obe povezuje to da je prilikom ispraćaja age za Užice, Tokatlić ubijen, iako je pod Lominom zakletvom "na najtvrđu veru - na hleb i so", i da je potom Lomu ubio agin sestrić. Po jednoj verziji, željan osvete, Loma je prekršio svoje obećanje i uputio četu da presretne agu. Na prepad, izvesni Martinović je ubio agu kuršumom. U nastaloj zbrci je agin sestrić prvo jataganom nasrnuo na Lomu, a kada mu to nije uspelo, potegao je pištolj i pogodio ga pored uha u potiljak i pobegao put Užica. Lomu na samrti preneli su u kuću Marka Rakića, pored koje je i sahranjen.

U drugoj detaljnijoj verziji, koju kao sećanje Lominog praunuka prenosi Pravda iz 1932. godine, ubistvo je posledica prevare:

"Posle nekoliko dana puškaranja Sali-aga Tokašić se predade ustanicima pod uslovom da ga ovi živog prevedu u Užice. I vojvoda Loma sa još nekoliko svojih ljudi, položivši zakletvu, pođe sa Sali agom. U putu, Radovan Martinović, kome je aga ranije oteo oružje opali iz pištolja i ubije ga. Tada agin sestrić dođe do Vojvode Loma i reče mu:

- Vojvodo, ti nisi kriv. Hajduci ne znaju za Boga.

 Produžili su put dalje. Kod Rudničića sestrić poginulog Sali-age zastade i reče Lomi da se vrati, pošto dalji put poznaje dobro, a kao dar ponudi mu svoj jatagan. Izvadi ga iza pasa i pružajuži mu kaniju od jatagana reče:

- Drž’, vojvodo, da vidim da l’ je zarđao.

Vojvoda Loma pruži ruku, ali ga zadrža njegov barjaktar:

- Ne, vojvodo, poginućeš. Nek tebi Turčin da dršku, a on neka uhvati za kaniju.

U tom trenutku sestrić Sali-agin potrže kuburu i ubi vojvodu."

Bez obzira kojoj verziji verovali, ostalo je zabeleženo da je smrt velikog narodnog junaka naterala Miloša Obrenovića da razvije ustanički barjak pred svojom kućom i krene, iako nevoljno, u oslobođenje Srbije od Turaka.

Danas Lomino ime nosi ulica na Savskom vencu, kao i ulice u nekoliko gradova u Srbiji, te osnovna škola u njegovom rodnom selu. Kao osoba koja je podigla Drugi srpski ustanak i dalje se navodi Miloš Obrenović.

 

*Naslovna slika preuzeta iz zbirke Narodno delo, "Karađorđe - život i delo", Beograd, 1924.