Istorija klizanja u Beogradu nastavljena je na stadionu "Tašmajdan". Projektovao ga je arhitekta Mihailo Janković, na obodu Tašmajdanskog parka, kod Pete beogradske gimnazije. Pre širenja centra Beograda, ovde nalazio kamenolom, a u periodu pre Drugog svetskog rata na ovom mestu su se nalazili tereni Beogradskog teniskog kluba koji su se preko zime pretvarali u klizalište.

Klizanje na "Tašu"

Stadion je otvoren 1954. godine, da bi 1956. dobio i prvu ledenu površinu. Otvaranjem klizališta na "Tašu", otvara se i nova dimenzija klizanju u Beogradu, koje postaje statusni simbol. Važila je ona, "ko nije na klizanju na Tašu, nije ni gradska faca". Tu se dolazilo da se vidi i bude viđen. Savremenici tog doba posebno ističu koliko su za "lepši pol" bili interesantni hokejaši Zvezde i Partizana, koji su trenirali na ovom klizalištu.

Kažu da je stalni deo postave "Taša" bio i neki Steva, zadužen za led. Pored brige o ledu, imao je još jedno veoma bitno zaduženje -  u vreme pre mobilnih telefona i socijalnih mreša,  bio je glavni provodadžija koji je prenosio ko se kome sviđa. Nekako, po geografiji, glavni akteri na ledu bili su učenici iz Pete i Prve beogradske gimnazije.

Klizalište je bilo i mesto na kojem su prikazivali nove pantalone, komplete, farmerke, jaknice, modne detalje. I tako do 1979. godine, kada se reflektori na klizalištu "Taš" gase. Nedugo zatim, prestaće da radi i preduzeće za proizvodnju i prodaju ledenih tabli, čuvena "ledara".

Foto: Arhivska fotografija - Hokejaši na "Tašu" pre Drugog svetskog rata

"Švalersko klizanje"

Vreme vikendom od 15 do 18 časova bilo je rezrvisano za tzv. slobodno, rekreativno klizanje ili kako su ga zvali "švalersko klizanje". Ovaj naziv je dobilo jer je na stadionu "Tašmajdan", u tom periodu bio ceo Beograd, sa klizaljkama, bez njih, na tribinama, u bife. Bilo je bitno samo da si - tu. Uz klizanje je išla i muzička podloga, puštana iz "ledenog džuboksa" smeštenog u prostoriji istočne tribune. Kažu da je ta činjenica u mnogome uticla na muzičku beogradsku scenu tih šezdesetih godina.

 Šekularac dribla i na ledu 

Bilo je to vreme kada se za hokejaške derbije tražila karta više, kada su tapkatoši zadovoljno trljali ruke, kada se na trećinama služilo kuvano vino i vruća rakija, kada se na ledenoj pisti "Taša" ispisivala istorija. Na klizalište se prelio i večiti derbi Crvene zvezde i Partizana, pa su vatreni navijači ova dva kluba, pored fudbala, rukometa, odbojke, vaterpola i košarke, navijanje preneli i na hokej i tribine Tašmajdana.

A upravo za jedan takav večiti derbi vezan je nesvakidašnji događaj kada je jedan fudbaler okačio patike o klin i zamenio ih sličugama. Naime, te daleke 1963. godine za Zvezdu je igrao magični Dragoslav Šekularac. Ali, pošto je Šeki bio Šeki, zbog navodnog udaranja sudije, kažnjen je sa 6 meseci suspenzije. Kasnije je tvrdio da je samo zamahnuo na sudiju, ali uprava Fudbalskog saveza je bila neumoljiva. Ovo su iskoristili hokejaši Zvezde, ko ji su popularnog fudbalera pozvali da odigra derbi na "Tašu". Ostalo je zabeleženo da je tom prilikom bilo prisutno više od 12.000 gledalaca, da je atmosfera bila usijana i da su svi sa nevericom pratili njegovo driblanje po ledu. Avaj, i pored silne ženje, Šeki nije dao gol. Da li zbog razočarenja ili prestanka supenzije, odigrao je samo tu jednu utakmicu. 

Grlom u jagode

Atmosfera Beograda tih šezdesetih i sedamdesetih godina,  možda je najbolje zabeležena u kultnoj seriji "Grlom u jagode". Cela jedna epizoda posvećena je klizalištu na Tašmajdanu, ili bolje rečeno, dešavanjima na ledenoj ploči. Verno je prenesena uobičajna situacija u kojoj nespretni momak, Bane Bumbar koga maestralno igra Branko Cvejić, pokušava da "skine" i nauči "fore i fazone" klizanja, od Mikija Manojlovića u liku lokalnog frajera Mikija Rubiroze. Cilj "obuke" je, u stvari bio da nauči kako da šarmira devojke, jer oni koji su dobro klizali, bili su "face".

Sadašnjost

Posle decenija nekorišćenja i par propalih inicijativa, tek početkom 21. beka počela je ozbiljnija rekonstrukcija Stadiona "Tašmajdan" Posle pet  godina obnove, stadiona je otvoren u aprilu 2016. godine, onako kako i zaslužuje, "dobrim rok vibracijama", koncertom Riblje čorbe, Električnog orgazama, Galije, Pilota, Van Goga, Kikija i Pilota, Dejana Cukića i drugih. 

To je označilo i povratak najpopularnijeg klizališta "Tašmajdan", na mesto koje zaslužuje. Posle rekonstrukcije stadiona, omogućeno je postavljanje ledene ploče od 1.800 kvadrata, koja dozvoljava bezbedno klizanje za preko 500 klizača. 

Istovremeno sa Tašmajdanom i ledenom dvoranom Hale "Pionir", koja je decenijama bila jedino mesto za ljubitelje klizanja, moderne tehnologije poslednjih godina omogućile su izgradnju privremenih klizališta na Trgu Nikole Pašića, ispred tržnih centara na daleko više mesta, putem kojih je led postao daleko pristupaćniji većem broju ljubitelja "tociljanja" u Beogradu.