"Kada bi u nas bilo, kao što nije, mi bismo poput onih ruskih visokih spomenika, na kojima muškarac u visoko podignutoj ruci drži čekić, a žena takođe u visoko podignutoj ruci drži srp, trebalo na kupoli Beogradskog sajma da podignemo spomenik Mihajlu Švabiću i Olgi Divac" - Slobodan Penezić Krcun

Sajam na desnoj obali Save "Kod šest topola"

Pošto su izložbeni paviljoni starog sajmišta bili u dobroj meri oštećeni i srušeni, pokrenuta je inicijativa o izgradnji novog sajamskog prostora. Reč je o 1953. godini. I kako to biva, ili, istorija se ponavlja, izgradnja Sajma u Beogradu izazvala je burne reakcije u Jugoslaviji, a posebno u Hrvatskoj. "Šta hoće Beograd, imamo Zagrebački velesajam" – bila je zamerka koja je često dolazila iz Zagreba. Kažu da je zbog toga Mihajla Švabića, jednog od najžešćih zagovrnika izgradnje Sajma, Tito stavio na "spisak" kao srpskog nacionalistu. Za Švabićem ne zaostaje ni Olga Divac, direktor Sajma u izgradnji. Na sreću, pobedio je ekonomski i prestonički razum, "porođajne muke" su prevaziđene i određena je nova lokacija na desnoj obali Save "Kod šest topola", na Bulevaru vojvode Mišića.

Za izgradnju su bili zaduženi arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milano Krstić. Novi Sajam je izgrađen na prostoru od 300.000 m2. Činile su ga 4 hale ukupne površine 40.000 m2. Za potrebe izlaganja i druge namene izgrađeno je i 84.000 m2 vanjskog prostora. Hala 1 Beogradskog sajma kružnog je oblika, pokrivena kupolom raspona 109 m, dugo je bila najveća kupola na svetu, a danas se uzima da je najveća kupola na svetu izvedena od prednapregnutog betona.

Maksimalna visina Hale 1 je 30,78 m i čini je nekoliko nivoa. U halu prodire dnevna svetlost, s obzirom da su zidovi u staklu od dna do kupole. Ukupna površina je 21.280 m2, od čega izložbena površina iznosi 15.030 m2. Izgradnja ovog objekta izazvala je veliku pažnju, kako stručnjaka u zemlji, tako i svetskih eksperata. Svi su se divili centralnoj hali koja sa kupolom raspona 97,5 metara dominira celim kompleksom. Sajam su proglasili remek - delom srpskog graditeljstva. Tako je rođen najveći i najdinamičniji sajam u ovom delu Evrope, sa najbogatijim sajamskim kalendarom.

Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije / Branibor Debeljković - Sajam 60-ih godina 20. veka

Do sada je organizovano 3.000 sajamskih manifestacija sa 500.000 izlagača i više od 60 miliona posetilaca

Godine 1957. godine,  23. avgusta, otvorena je prva sajamska manifestacija - Sajam tehnike. Izlagači su popunili svaki centimetar izložbenog prostora. Tadašnja štampa prenosi utiske posetilaca koji su procenili da je za obilazak svih eksponata potrebno minimum "dan i noć". Na sajmu je učestvovalo 1.500 izlagača, 650 domaćih i 850 stranih iz 28 zemalja sveta. Sajm je posetilo neverovatnih milion i 115 hiljada posetilaca.

I na tom prvom sajmu mislilo se na sve što je tadašnji poslovni svet podrazumevao pod maksimalnim uslovima rada. Tako se na galeriji Hale 1 nalazio Klub poslovnih ljudi preko koga je, pored ostalog, ugovoren izvoz vredan 10,5 miliona dolara i uvoz u vrednosti od 7,5 miliona dolara. Koliko i kojih poslova je ugovoreno na štandovima, nije ostalo zabeleženo. Danas Beogradski sajam je organizuje godišnje 43 manifestacije. Sigurno najpoznatiji je Sajam knjiga, koji se tradicionalno održava u drugoj polovini oktobra i svake godine privlači desetine hiljada posetilaca. 

TV Beograd

Za istoriju Sajma posebno je značajan 23. avgust 1958. godine. Dan za istoriju. Subota kada je počeo sa emitovanjem eksperimentalni program TV Beograd iz nedovršenog studija na Beogradskom Sajmu. Za kormilom Dnevnika nalazio se, sada legendardni, Mića Orlović koji je Beogradu i Srbiji po prvi put poželeo "Dobro veče". U jednom intervjuu, godinama kasnije, o tome je rekao: "Bio sam klinac, ali klinac sa već bogatim radijskim iskustvom, pa nisam imao tremu. Sam sebi sam objasnio da je kamera stakleni prozor kroz koji ću da gledam, tražeći pogledom moje kamermane. Bio je to dobar potez, jer sam se tako opustio i imao utisak da se zaista obraćam svojim gledaocima. Prenos je završen bez ijedne greške." Desilo se to 20 godina od prvog "Filipsovog" TV emitovanja na Starom sajmištu.

"Bićemo prvaci Sveta"

Na Sajmu su se održavale i održavaju brojne sportske manifestacije. Tako je u Beogradu 1961. godine, pod svodovima Beogradskog sajma, košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrenu evropsku medalju pred više od 12 hiljada gledalaca. U finalu je bolja bila reprezentacija Sovjetskog Saveza sa rezultatom 75:58. Bila je to generacija trenera Aleksandra Nikolića. Na terenu dominirao je Radivoje Korać, popularni Žućko. Jugoslaviji je to bila prva značajnija medalja na putu ka zlatnoj svetskoj medalji.

I još jedan do sada ne oboren košarkaški rekord  ostvaren pod kupolama Beogradskog sajma. U Hali 3 popularni Žućko je na utakmici Kupa evropskih šampiona protiv švedskog Alvika, postigao 99 koševa.

Rokenrol

Sajam je bio mesto na kome je održana prva Gitarijada, kulminacije prve prave rok manifestacije "Parada ritma", sada već davne 1966. godine. Beogradski sastav "Elipse" su pobedile na prvoj gitarijadi, a drugo i treće mesto su osvojile "Siluete" i "Crni biseri". I sledeće godine Gitarijada ostaje na Sajmu, da bi se vremenom preselila u Zaječar gde se i danas održava pod imenom Zaječarska gitarijada. Ovo je bio početak koncertne aktivnosti Sajma, u čijim su halama tokom narednih decenija održavni brojni koncerti, a poseban doživlja je bio doček Nove Godine. Takođe, Hala 1 je već decenijama domaćin zabavnog Novogodišnjeg vašara (danas Novogodišnji beogradski festival), koji se održava svakog decembra u susret novogodišnjim praznicima. 

Tokom svih decenija postojanja, Beogradski sajam je organizovao više od 3.000 sajamskih manifestacija, ugostio oko 500.000 izlagača, a kroz njegove kapije je prošlo više od 60 miliona posetilaca.

Beogradski sajam je od 1957. godine član Međunarodne unije sajmova, a Vlada Republike Srbije je današnju arhitektonsku celinu 2009. godine proglasila za Spomenik kulture.