Beograd je u prošlom veku, nakon svoje konačne samostalnosti, i nakon toga kad je vraćen "svojima", težio da postane prestonica kakvu imaju velike evropske pa i svetske sile. Želeo je da bude luksuzan, prijatan, prelep, zanimljiv, da ga porede sa Parizom, Bečom, Londonom, i nije se bunio kada su po njemu, zarad toga, brusili, kopali i nizali zgrade baroknih, vizantijskih, otomanskih i drugih stilova. Velikom brzinom su se gradile kafane, restorani, klubovi, pozorišta, bioskopi i slične građevine za provod, relaksaciju, uživanje i "kvalitetnije" provođenje slobodnog vremena baš u korak sa evropskim standardima i evropskom "elitom". Donekle je u tome, u to doba uspeo i to na najpoznatijoj beogradskoj uzbrdici.. 

Foto: Digitalna NBS - Palata "Luksor" i čuvena pozornica na vrhu zgrade

Terasa koja otkriva kulturnu istoriju Beograda

Postoji u gradu mnogo danas neotkrivenih ili nedostupnih kutaka, koji su u neka nama davna i manje poznata vremena, imali itekako svoju funkciju i oplemenjivali grad. Zbog zuba vremena i toka života države i njenog naroda, mnoga takva mesta su tu svoju funkciju odbacila i zatrpala, ostavljajući za sobom prostor koji samo vremenu i vazduhu stoji kao svedok, ili samo onim upornim građanima koji zbog svog avanturističkog i istražiteljskog duha uspeju da dopru do takvih "prašnjavih dragulja".

Beograd, takav kakav je, haotičan sam po sebi, zapravo je u neku ruku i uređen. Čini jedan "uređeni haos" i krije mnogo tajni koje sebično čuva. Ali desi se nekad slučajno da se izlane, pa onda na videlo izađu ti fenomenalni ćoškovi, prepuni istorije. Takav jedan kutak nalazi se u Balkanskoj ulici, na broju 4, iznad poslednjeg sprata. Misteriozna terasa velelepnog izgleda, ipak je imala i svoju namenu, nije tu bila "za džabe".

Ova "nevidljiva" terasa postoji u samom centru grada, u centru zbivanja, koju dugo niko nije video, a i dalje ne vidi. Može se uočiti samo sa nekih spratova tačno određenih okolnih zgrada. Nije bilo planirano da bude mistična, sakrivena, naprotiv. Sagrađena je da bude uočljiva, velelepna, raskošna.

Krenimo ispočetka i odmotajmo klupko zapelo na terasi.

 Foto: "Vreme", 1924. - Najave su trajale mesecima

Cela jedna zgrada za kulturu

Smatra se da je sama zgrada sagrađena u međuratnom periodu, i to dvadesetih godina prošlog veka. Takođe se pretpostavlja da je na mestu ove zgrade koja odiše arhitekturom perioda pre Drugog svetskog rata, postojao neki niži objekat, kuća, na koju su kasnije spratovi dozidani, onda kada je gradnja višespratnica počinjala da postaje trend i moda u Beogradu. Arhitekte koji su projektovali zgradu, planirali su da je namene za bioskopske projekcije, pozorišne predstave kao i različite balove, a na samom krovu bi bila velelepna letnja bašta sa pozornicom, gde bi se u vrelim letnjim noćima Beograđani osvežavali uživajući u sličnom repertoaru.

Gradnja ovakve zgrade u Balkanskoj 4 (nekada Balkanska  8-10) privukla je mnogo pažnje, pa čak i medija. Nekoliko meseci pre otvaranja, novine su pisale da su radovi na elegantnoj dvorani pri kraju, i da će dobiti ime koje priliči njenom enterijeru, klijenteli i repertoaru – "Luksor". Samo ime je bila jasna asocijacija na luksuz koji će ovaj prostor imati da ponudi.

Mediji i narod su bili veoma znatiželjni da promole glavu pre otvaranja, kako bi imali bar neke informacije kako će izgledati dvorana. Saznavali su da će postojati više dvorana, restoran, pozorišne sale, dvorane za balove, klub. Dakle, sve na jednom mestu. Svaka vrsta provoda, izlaska, noćnog života, nalazila bi se u jednoj jedinoj istoj zgradi. Tako da biste mogli u cipelicama na štiklu, bez oblačenja bunde, da iz pozorišne sale komotno pređete u suteren, na svečanu večeru. A nakon toga razdrmati se na spratu, na nekom od balova i "dansinga".

Otvaranje "Palate uživanja"

Ova zgrada već je bila predodređena da postane "palata uživanja", što nije pravilo nikakav problem, s obzirom na to da su Beograđani uvek voleli da se zabavljaju i uživaju.

Letnja pozornica uveliko je upotpunjavala ovaj celokupni plan, ali je ona bila otvorena godinu dana kasnije, u odnosu na ceo objekat.

Kako bi baš ovaj bioskop, a ne neki drugi, privukao što više naroda u svoje sale, vlasnici, imućna porodica Gabaj, morali su u nju da ulože mnogo sredstava što se tiče higijene, udobnosti sedišta, pa tek onda da se odabere adekvatna muzika, ornamenti po zidovima itd.

A zapravo glavni specijalitet ovog bioskopa trebalo je da bude izbor filmova. Vlasnici su težili da to budu premijerna prikazivanja u gradu, kako bi Beograđani određeni film prvi put pogledali baš kod njih, u ovoj dvorani.

Bioskop "Luksor" svečano je bio otvoren 6. septembra 1924. godine. Na otvaranje mnogobrojnu beogradsku publiku uprava je privukla austrijskim šlagerom "Hotel Potemkin" tj. originalni naziv "Poslednji čas" (Die Letzte Stunde), tada naširoko poznatog scenariste Ernesta Vajte, a projekcija se odigrala u 16 časova.

Foto: "Vreme", 1924. 

Tok života palate i sadržaj

Samo godinu dana nakon otvaranja, u palati počinju da se otvaraju i radnje, koje su bile galanterijske. Na ovaj način zgrada polako počinje da prerasta u nama danas poznatiju kao "shopping centar", sa svim mogućim sadržajima. 

Na drugom spratu se nalazio Klub beogradskih advokata, koji se reklamirao kao elegantan, luksuzan i diskretan. U Luksoru se 1926. godine održavaju najveća takmičenja u gradu u igranju modernih plesova. 

Život zgrade se odvijao po planu. Bioskop je radio bez prekida. U letnjem vremenu projekcije su bile ređe, ali čelnici bioskopa nisu dozvolili da građani i u to vreme budu uskraćeni za uživanje u palati. Bila je poprište kulturnih dešavanja, najmodernije tehnike, najlepših ukrasa i unutrašnjosti, i najprimamljivijeg repertoara, sadržaja. Čak je i samo Narodno pozorište davalo svoje predstave u drugoj sali Luksora, tj. sali koja je i načelno bila namenjena pozorišnim izvođenjima. Oni su svoj repertoar u ovoj palati izvodili u periodu 1931–1937. godine.

 O nastavku uzbudljivog života Palate Luksor, čitajte sutra u našem magazinu...