Beogradski  metro  je  priča koja se "priča" poslednjih 70 godina. Krajem 70-tih i početkom 80-tih godina 20. veka čak je i započeta izgradnja, koja je obustavljena zbog nedostatka sredstava, nepogodnog tla, kao i zbog ratova devedesetih i ekonomskih sankcija.

Daleke 1958. godine arhitekta Nikola Dobrović prvi je predložio liniju metroa koja bi išla od Kalemegdana, ispod Terazija i Slavije do Čubure. Detaljniji plan metroa je predložio Savo Janjić, sa 3 linije, 35 stanica i ukupnom dužinom od 33 kilometra.

Grafika: Wikipedia/Dzordm - Predlog metrolo linija Save Janjića iz 1968. godine

Tokom 70-tih godina, krenulo se sa realizacijom beogradskog železničkog čvora, uključujući  tunele ispod Vračara i Dedinja. Možda se najbliže realizaciji projekta beogradskog metroa bilo 1982. godine, kada  je gradskom veću predstavljen novi plan metroa sa 5 linija i idejom da ga izgradi Sovjetski savez na račun duga prema SFRJ. Toj ideji su se usprotivile Slovenija i Hrvatska.

Ko je napravio Vukov Spomenik?

Kada je  "Energoprojekt" 1989 godine otpočeo radove na stanici Vukov Spomenik, govorilo se da beogradski metro postaje java. Urbanističko i arhitektonsko rešenje Vukovog spomenika su delo arh. Mirjane Lukić sa brojnom ekipom. Stanica poseduje komercijalni centar ukupne površine 2.500 kvadratna metra kao i podzemnu garažu za 100 vozila površine 4.500 kvadratnih metara.

Stanica je puštena u rad 7. jula 1995. godine. Pošto je od 1995. do početka dvadeset prvog veka opsluživala sistem prigradske železnice "Beovoz", stanica "Vukov spomenik" od 2010. godine stanica se koristi i za sistem gradskih železnica "BG VOZ" ( od ukidanja "Beovoza" koristi se isključivo za gradske železnice). Prema master-planu razvoja gradskog saobraćaja u Beogradu do 2033. godine, kroz ovu stanicu bi trebalo da prolaze tri linije gradske železnice, dok plan Sekretarijata za javni prevoz ističe kako će u budućnosti kroz stanicu prolaziti prva i treća linija. U samoj konstrukciji objekta ostavljena je mogućnost da on bude implementiran u sistem Beogradskog metroa, što su raniji projekti i predviđali.

 

Foto: Wikipedia / Envi - Stanica Vukov spomenik

Posle 2000. godine u projekat se uključuje i kompanija BELAM koji predlaže izgradnju lakog metroa u Beogradu. Tri su glavna pravca razvoja predviđena master planom saobraćajne infrastrukture Beograda do 2033. godine. Kad je reč o izgradnji metroa,  definisane su dve linije. Prva će biti od Makiškog polja do Mirijeva duga 22 kilometra. Razvoj BG voza i uvođenje novih linija, izgradnja metroa i investicije u putnu infrastrukturu, odnosno izgradnja dva mosta i dva tunela. Druga predviđena linija duga je 19,8 kilometara od Zemuna do Ustaničke. Te dve linije metroa u kombinaciji sa BG vozom integrisaće šinski sistem saobraćaja koji će biti osnova saobraćajne infrastrukture u narednom periodu.

Integrisanjem sistema metroa i BG voza pokriva se ceo grad i doprinosi razvoju pojedinih delova grada, poput Makiškog polja, Ade Huje, Beograda na vodi... To su kapitalni infrastrukturni projekti u Beogradu koji će nam obezbediti ravnomeran, kvalitetan i stabilan razvoj. Linije BG voza i dve linije metroa činiće "kičmu" gradskog prevoza u budućnosti. Plan je da se rastereti centar grada, izgradnjom novog mosta preko Ade Huje, tunelom koji će spojiti savsku i dunavsku padinu, novim savskim mostom i tunelom kroz Topčider.

Očekuje se da izgradnja prve linije počne krajem 2019. ili početkom 2020. godine.