Kada letnje sunce upekne i vrućina postane nesnosna, Beograđani – čak i oni koji ne odu na more – imaju gde da se sakriju. Sakrivanje je, doduše, neadekvatna reč, jer vrućine i služe tome da se više otkrije nego sakrije. Pogotovo na plaži, i pogotovo kada kupači vole da budu viđeni.

Nije mnogo drugačije bilo ni pre nepunih stotinak godina. Leto 1937. je bilo sparno, obala Save dupke puna, a na gradskim plažama se paradiralo suncobranima i elegantnim kupaćim kostimima. Prizor vrlo uobičajen za Beograd u letnjim mesecima – ako se izuzme jedna ekipa koja je napravila neviđenu pometnju.

Grupa mala, ali odabrana

Za ovim mladim Beograđanima – a bilo ih je devetoro – okretale su se glave i bez upadljivih kostima. Dovoljno je što to beše sama gradska elita: sinovi iz dobrostojećih porodica, te devojke koje su, kako je pisala štampa, izgledale kao da su pošle na izbor za mis. Bilo je tu zgodnih momaka sa automobilima, a među njima i sin jednog gospodina koji je imao tri kuće i vilu na Dedinju.

Ali, nisu ovi baš svakoga primali u svoje društvo.

Ulaznica je mogla da bude posedovanje sopstvenog automobila, ili makar da poznajete drugara koji ima motorni čamac. A upravo je jedan čamac, ničim izazvan, postao zvezda jedne bizarne beogradske sage.

Solidarni golaći

Odabrano društvo je, naime, odlučilo da izmakne radoznalim pogledima. Sklonili su se na levu obalu Save, podalje od gužve sa obližnjeg kupališta „Šest topola“. O onome što se dalje dešavalo moglo je samo da se nagađa, ali je verzija odabrane grupice zvučala otprilike ovako.

Tabanajući kroz šiblje, jedna od devojaka je slučajno pocepala kupaći kostim o panj. Njeni prijatelji, ne želeći da im drugarica ostane postiđena, solidarisali su se i svi do jednog skinuli svoje kupaće. Beogradska štampa je pisala da je tako rođen prvi gradski nudistički klub – ili makar prvi o kojem je tadašnja javnost čitala.

Nudističke plaže, inače, nisu strane Beograđanima. Većina će, doduše, pomisliti na Adu Ciganliju u vreme stare Jugoslavije, kada su se i društvene stege malo olabavile. Biti na plaži kao od majke rođen više nije nužno bilo skandalozno, već se smatralo „evropskim trendom“. Međutim, malo je poznato da su se nudisti švrćkali kraj Save mnogo pre hipika i evropski nastrojenog građanstva.

Nesuđena kuvarica i drama u šipražju

Svedočenje ove mlađarije se nije zaustavilo na slučajnom incidentu. Naime, jedna devojka se toliko postidela da je, sirota, pala u nesvest. Malo joj se razbistrilo kada je došla k sebi, pa je spontano odlučila da joj se ova solidarna golotinja zapravo vrlo dopada.

Cela epizoda je zvučala komično, ali je uprkos tome delovalo kao da su svi prihvatili „zvaničnu“ verziju događaja. Uostalom, dramatični skandal ionako nije mogao dugo ostati skriven.

Delom se to moglo pripisati svojevrsnom cajtgajstu. Mada je međuratni Beograd bio moderan grad – sa sve bioskopima, džez orkestrima i otmenim kafanama – i dalje se negovao manje-više konzervativni pogled na svet. Ako je nečiji kupaći kostim bio previše otvoren, taj neko je sigurno mogao da računa na sablažnjavanje zgranutih posmatrača.

U slučaju devetoro mladih prijatelja, njihova „golišava avantura“ je umalo ostala skrivena od prekornih pogleda. Pošto im se dopala novootkrivena sloboda, odlučili su da boravak na privatnoj nudističkoj plaži produže na nekoliko dana. Ali, treći dan je doneo naizgled banalnu svađu, jer se jedna devojka – a najstarija od svih devojaka – nije baš dobro snalazila u spremanju hrane.

Dvojica prijatelja su je tim povodom dobrano iskritikovala. Silno uvređena i uplakana, kuvarica se, kao od majke rođena, popela na nasip.

„Beni Hil“ na beogradski način

Trenutak za ovakvu kulminaciju nije mogao biti gori. Baš u tom trenutku, Savom je krstarila grupa gimnazijalaca u čamcu. Videvši unezverenu devojku, pomislili su da nešto opasno nije u redu – otmica? Napad? Nedajbože nešto još strašnije?

Školarci su učinili po svojoj savesti i brže-bolje odveslali do obale. Alarmirali su čuvara kupališta, a ovaj je usput alarmirao zbunjene grupe ljudi koje su naslućivale nešto sumnjivo. Želeći da pripomognu, kupači su pohrlili ka zavučenom rukavcu.

Za to vreme, u privatnom nudističkom taboru je nastala još veća panika. Devetoro mladih, shvativši da su opkoljeni, počeli su da beže i da se skrivaju po žbunju. Pokrivali su „otkrivene delove“, ali – kasno. Nemajući kud, podmladak prestoničke elite je izašao pred okupljen svet, posramljen i potpuno nag.

Čitav prizor je bio dostojan crno-bele komedije – osim što golaćima ništa nije bilo smešno. Dok ih je narod posmatrao u čudu, čuvar kupališta se rasrdio zbog zalud pretrpljenog straha. Tek kada je zapretio policijom, nastao je sveopšti stampedo. „Gologuzi“ su u panici pojurili ka svom motornom čamcu, neuspešno pokušavajući da sakriju sve što se sakriti moralo...

Nevešto „pranje ruku“

Neslavno i na ivici skandala – tako se, na koncu, okončao jedan od prvih pokušaja da se u Beogradu ustanovi nudistička plaža. Doduše, privatna, po inicijalnoj nameri „organizatora“, iako se sve završilo mnoštvom zabezeknutih očiju uprtih u smelu mladež.

Priča je, naravno, brzo stigla i do štampe. Beograđani koji nisu lično bili prisutni, saznali su da je „na levoj strani Save postojao tri dana klub nudista“. Za devetoro golaća, sve se, ipak, dobro završilo: uspeli su da uteknu do čamca i, jedva se naguravši, zdipili niz reku ka Železničkom mostu.

Ne bi li se „izvukli“, docnije su ispričali onu priču o panju i kupaćem kostimu. Na koncu, možda i nije loše što ih je ova avantura zatekla baš u međuratnom Beogradu. Završili su u ondašnjoj štampi, ali bez da su ih uhvatila i, na primer, čuda moderne tehnologije. Jer, skandal koji bi danas brzinom požara zahvatio TikTok, ostao je ušuškan samo u novinskoj hartiji.