Zatvori
  • 011info Belgrade guide English version
  • 011info Beogradski vodič

Pravopis : malim ili velikim slovom?

  • Imena jezika – malim ili velikim slovom?
    Odgovor: malim, kao i sve ostale reči koje se završavaju na –ski, -čki

  • Big Mek, Big mek ili big mek?
    Odgovor: (posle rasprave od 5 strana) pravilo ne postoji, ali većina smatra da je pravilno Big Mek.

  • Austro-Ugarska ili Austrougarska?
    Odgovor: Austrougarska

  • Austrougarska Monarhija ili Austrougarska monarhija?
    Odgovor: Austrougarska monarhija

  • Austrougari ili Austrougri?
    Odgovor: Austrougrin, Austrougri, Austougara.

  • Osmansko carstvo ili Osmanlijsko carstvo?
    Odgovor: Osmansko (ili Otomansko) carstvo.

  • Crkva svetog Marka ili Crkva Svetog Marka?
    Odgovor: imena crkava pišu se velikim slovom: Crkva Svetog Marka, Sveti Sava, Hram Svetog Save...

  • Nazivi stranih, neprevedenih geografskih imena – malim ili velikim slovom?
    Odgovor: sve se piše velikim slovom, osim pomoćnih reči. Primer: Noting Hil, ali Sijera de Avila.

  • Nazivi programskih jezika, malim ili velikim?
    Pišu se malim slovom, kao i imena jezika.

  • Da li je tačnije “osnovna škola Vuk Karadžić” ili “Osnovna škola Vuk Karadžić”?
    Odgovor: oba mogu da budu tačna u različitim situacijama “Osnovna škola” (velikim slovom) piše se kao deo punog, zvaničnog naziva institucije. Sa druge strane ako ima uopšteno značenje, piše se “osnovna škola”, malim slovom.

  • Da li se piše “Vi, Vas, Vama, itd. ili “vi, vas, vama, itd.”?
    Odgovor: veliko slovo u persiranju koristi se u poslovnoj i službenoj prepisci po pravilu ako se obraćate jednoj osobi. U ostalim slučajevima pravilno je pisanje malim slovom.

  • Ipad, iphone, netbook, android i slični uređaji transkribuju se na srpski jezik malim slovom: ajpad, ajfon, netbuk i android, sa napomenom da se android piše malim slovom ako se uopšteno misli na uređaj a velikim ako se misli na operativni sistem.

  • Nazivi državnih institucija, ustanova, preduzeća, organizacija i slično pišu se velikim slovom. Primeri: Ambasada Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, Arheološki institut, Ujedinjene nacije...

  • Nazivi istorijskih događaja pišu se velikim slovom prve reči ako je u pitanju zvanični, ustaljeni naziv tog događaja. Primer: Prvi balkanski rat, Dugi marš, Stogodišnji rat, Rat dveju ruža. Ako koristimo neki opisniji, manje zvaničan naziv onda pišemo malim slovom: bitka na Kosovu, punski ratovi, dva svetska rata i slično.

  • Skupština: kada velikim a kada malim slovom?
    Odgovor: pošto se reč “skupština” navodi uglavnom kao deo imena određenih institucija i/ili manifestacija, onda se primenjuje pravilo da se takvi nazivi pišu velikim slovom prve reči. Primer: “Skupština opštine Kraljevo”, ali “Narodna skupština Republike Srbije”.

  • Katolička/pravoslavna crkva – malim ili velikim.
    Odgovor: ako je u pitanju zvanični naziv institucije, onda se primenjuje pravilo da se piše velikim slovom prve reči (primer: Srpska pravoslavna crkva), a ako se koristi u uopštenom značenju onda se piše malim slovom (primer: “Odlukom katoličke crkve rešeno je da...”).

  • Nova Godina ili Nova godina?
    U slučaju samog praznika primenjuje se ono opšte pravilo da praznike od više reči treba pisati velikim slovom prve reči ako ne sadrže vlastita imena, odnosno Nova godina. Međutim ako ne mislimo na određen praznik (u smislu Novu godinu koju ćemo slaviti u noći između dolazećeg 31. decembra i 1. januara) nego mislimo uopšteno na sledeću godinu posle ove, onda se piše sve malim slovom. Recimo, "Srećna ti Nova godina!" ali zato "Želim ti sreću u ovoj novoj godini."

  • Srpska Nova godina – malim ili velikim?
    Odgovor: kao zvanični praznik piše se “srpska Nova godina”, a kao ime za čitavu godinu po julijanskom kalendaru piše se sve malim slovom.

  • Bog – malim ili velikim.
    Odgovor: zavisi od upotrebe reči. Ako je upotrebljena kao vlastito ime, onda svakako velikim, ali u svim uopštenim upotrebama kao što su izrazi “bože me prosti”, “boga pitaj”, “ubiti boga u nekome” i slično piše se malim slovom.

  • Fejsbuk – malim ili velikim?
    Odgovor: piše se Fejsbuk, velikim slovom, kao zvanično ime mreže.

  • Crvena zvezda ili Crvena Zvezda?
    Odgovor: pošto je u pitanju institucija primenjuje se pravilo da se piše velikim slovom prve reči, odnosno “Crvena zvezda”. Zvezda se piše velikim slovom samo ako se koristi skraćeni naziv kluba “Zvezda”. (Primer: “Da li navijaš za Partizan ili Zvezdu?”)

  • Ulica Vladike Danila ili Ulica vladike Danila?
    Odgovor: ako uključujemo i reč “ulica” u pun naziv, onda se piše velikim slovom prve reči: “Ulica vladike Danila”. Međutim, ako ispustimo reč “ulica” iz naziva onda pišemo sledeću prvu reč naziva velikim slovom te će biti: “Vladike Danila”. Sličan slučaj: “stanujem u Ulici hajduk Veljka” i “stanujem u Hajduk Veljka”.

  • Fruška gora ili Fruška Gora?
    Odgovor: pravilno je “Fruška gora”.

  • Hrišćani ili hrišćani?
    Odgovor: zajednički nazivi za pripadnike nekog pokreta, veroispovesti, pravaca, grupa i sličnog pišu se uvek malim slovom. Primer: hrišćani, katolici, partizani, komunisti, vukovci...

  • Čuvarkuća ili čuvarkuća?
    Odgovor: pravilno je čuvarkuća pošto ovo nije naučni naziv biljke već narodni, slično kao i bela rada, ljubičica, lepa kata...

  • Njeno veličanstvo, njeno veličanstvo ili njeno Veličanstvo?
    Ako je u pitanju titula ili izraz poštovanja onda se samo početna reč i vlastito ime (ako ga titula sadrži) pišu velikim slovom. Recimo: Njeno veličanstvo kraljica, ali zato: Njeno veličanstvo kraljica Elizabeta.

  • Ahilova peta ili ahilova peta?
    Pravilno je velikim, Ahilova peta. Ovo važi za sve prisvojne prideve koji su skovani od ličnih imena: Pavlovljevi psi, Pančićeva omorika, Pandorina kutija...

  • Vukodlak ili vukodlak?
    Kao i imena drugih mitskih stvorenja (vile, patuljci, jednorozi, veštice...) piše se malim slovom.

  • Socijalista ili socijalista?
    Pravilno je socijalista. Reči koje označavaju pripadnost nekoj ideološkoj, političkoj, stručnoj ili drugim grupama pišu se malim slovom. Slično: predsednik, hrišćanin, solunac, učitelj, musliman...

  • Vrnjačka banja ili Vrnjačka Banja?
    Ako se radi samo o kupalištu, onda se piše Vrnjačka banja, dok se naziv mesta piše Vrnjačka Banja.

  • Visoka Poslovna Škola ili Visoka poslovna škola?
    Pravilno je Visoka poslovna škola.

  • Andrićevski ili andrićevski?
    Pravilno je andrićevski.

  • Baščaršija ili baščaršija?
    Kao deo Sarajeva piše se velikom slovom, dok se turcizam baščaršija koji znači glavni trg piše malim.

  • Beogradska železnička stanica ili beogradska železnička stanica?
    Pravilno je Beogradska železnička stanica.

  • ASCII ili ascii?
    Pravilno je ASCII. (akronim)

  • Mart ili mart?
    Pravilno je mart.

  • Mars ili mars?
    Pravilno je Mars (vasionsko telo, a ne čokoladica).

  • Perun ili perun?
    Pravilno je Perun, kao naziv božanstva.

  • Panonska nizija ili Panonska Nizija?
    Pravilno je Panonska nizija.

  • Ravna gora ili Ravna Gora?
    Pravilno je Ravna gora.

  • Zemlja ili zemlja?
    Zavisno od konteksta oba mogu da budu pravilna. Velikim slovom piše se kao naziv jedne od planeta Sunčevog sistema. Malim slovom piše se kada znači “tlo” ili kao uopšteni naziv za svet na kome živimo.

  • Ustav ili ustav?
    Zavisno od konteksta oba su tačna. U uopštenom smislu “ustav” se piše malim slovom. Ako se misli na određeni ustav neke zemlje i stoji u punom nazivu onda se piše velikim. Recimo: “Treba da donesu ustav” i “Ustav Republike Srbije”.

  • Repište ili repište?
    Kao naziv mesta piše se velikim slovom, a kao naziv za zemlju na kojoj se gaji repa piše se malim.

  • Norveški jezik ili norveški jezik?
    Imena jezika se pišu malim slovom u svim slučajevima osim kao nazivi predmeta u školskoj dokumentaciji.

  • Babaroga ili babaroga?
    Koriste se oba sa blagom razlikom da se malim slovom piše u uopštenom, sveobuhvatnom značenju, dok se kao konkretan lik u bajci piše velikim slovom.

  • Cakana ili cakana?
    Ako je u pitanju ime ili nadimak, piše se velikim slovom. Ako je pridev onda malim.

  • Četvrtak ili četvrtak?
    Pravilno je četvrtak. Dani nedelje pišu se malim slovom u srpskom jeziku.

  • vrbaski ili Vrbaški?
    Kao prisvojni pridev reči Vrbas piše se vrbaski. Kao prezime piše se Vrbaški, velikim slovom.

  • Vodolija ili vodolija?
    Naziv horoskopskog znaka piše se velikim slovom, Vodolija.

  • Zapadna Evropa ili zapadna Evropa?
    Malim slovom piše se kada se misli samo na geografski položaj te oblasti (zapadna Evropa, zapadna Nemačka, zapadna Afrika...) dok se velikim slovom piše ako se misli na društveno-ekonomsku celinu zemalja i naroda te oblasti.

  • Boka kotorska ili Boka Kotorska?
    Pravilno je Boka kotorska. Nazivi mesta koji se sastoje od više reči pišu se velikim slovom prve reči osim ako su u pitanju vlastita imena ili reči kojima se može zameniti naziv čitavog mesta. Recimo: Smederevska Palanka jer se to mesto često naziva i samo Palanka.

  • Božji/Božja/Božje ili božji/božja/božje?
    Koriste se oba, preporučuje se pisanje malim slovom osim ako je u pitanju tekst koji izdaje crkva.

  • Crkva Ružica ili crkva Ružica?
    Pravilno je Crkva Ružica.

  • Crnogorsko primorje ili Crnogorsko Primorje?
    Pravilno je Crnogorsko primorje.

  • De Niro ili de Niro?
    Ako stoji samo, piše se velikim slovom iako je „de“ pomoćna reč. Međutim ako je „de“ u sredini piše se malim. Primer: De Niro, Robert de Niro.

  • Deda Mraz ili deda mraz?
    Pravilno je Deda Mraz.

  • Halejeva Kometa, halejeva kometa ili Halejeva kometa?
    Pravilno je Halejeva kometa.

  • DOO ili d.o.o.?
    Pišu se oba, ali samo na ovaj način. Odnosno, ako je sve velikim slovima piše se samo DOO (a ne D.O.O.) a ako je sve malim slovima piše se d.o.o. (a ne doo).

  • Đurđevdan ili đurđevdan?
    Pravilno je Đurđevdan, kao i uopšteno za nazive praznika: Božić, Uskrs, Prvi maj, Dan državnosti...

  • Istok ili istok?
    Koriste se u različitim slučajevima oba. Nazive strana sveta pišemo malim slovom, ali ako mislimo na taj deo sveta kao kulturno-društvenu celinu, onda pišemo velikim. Primer: „Hodao sam dugo ka istoku“ i „Istok ima drugačiju kulturu nego mi“.