Nastavljamo alternativnu šetnju od jednog beogradskog toponima do drugog... 

Kod Banije

Kafanska tradicija Beograda, složićete se, uistinu zavređuje da joj se u istoriji posveti zasebno poglavlje. Narodske, niskobudžetne ili pak, otmene, glavni grad se uvek mogao podičiti vaskolikim izborom kafana.

Mada, ima nečega i u tradicionalnom afinitetu ovog naroda ka dobroj kapljici, te je prihvatljivo i da se pojedini beogradski lokaliteti u svakodnevnom govoru imenuju po obližnjim im kafanama.

Reknu li vam stoga da se nešto nalazi „kod Banije“, znajte da misle na jedno od popularnih okupljališta Beograđana za uz čašicu razgovora. Kafana „Banija“ ima sve: od prepoznatljive soc-realističke retro-vintage atmosfere, isto tako prepoznatljive domaćinske ponude obroka, prihvatljivih cena, i pritom je smeštena u jednom od najprometnijih delova grada.

Isti kolokvijalni naziv, pak, Beograđani su udelili i obližnjoj stanici gradskog prevoza, iako je njeno zvanično ime Džordža Vašingtona.

Autokomanda

„To ti je kod Autokomande.“

Ako niste iz Beograda ili slabije poznajete grad, ovo šturo objašnjenje vam verovatno neće biti od preterane koristi. Jer, bacite li pogled na zvanične mape, videćete da je Autokomanda jedan širok prostorni pojam.

Pretpostavićete, po logici, da je reč o petlji na kojoj Južni bulevar i Bulevar Oslobođenja seku autoput E-75. Zvanično – pa tako i u poimanju prosečnog Beograđanina – Autokomanda može biti sve na potezu od Karađorđevog parka i Železničke stanice, preko stadiona Partizana i kružnog toka, do spomen-parka Topovske šupe.

U svakom slučaju, mnoge će Autokomanda asocirati na gužvu, buku i pripadajuće joj saobraćajne kolapse. A ime joj potiče od nekadašnjeg centra motorizovane brigade i hangara u neposrednoj mu blizini. Samo naziv je, doduše, i ostao: hangara već odavno nema, te i gradski kutak na granici Vračara, Voždovca i Savskog Venca, ostaje prepoznatljiv po gustim oblacima smoga.

Dekintos

I Beograd se svojim morem može podičiti.

Potogovu otkako je Crnogorsko primorje ponelo status inostranstva. Ljubitelji morskih destinacija od tad se mahom sele na grčke plaže, a zahvaljujući sve tanjim novčanicima kao posledicom nikad boljeg standarda, pojedini su, pak, grčke plaže preselili u Beograd.

Uslovno rečeno.

Pomene li vam ko da ove godine letuje na Dekintosu, znate da misli na jedno od brojnih beogradskih jezera. Od lokacije nekada poznate po izvršenju smrtnih kazni, Ada Ciganlija je do savremenih dana preokrenula svoj status postavši „beogradskim morem“. Ipak, tanki novčanici u ovom slučaju nisu prepreka dobrom provodu, jer i Dekintos nudi aktivnosti za svačije afinitete.

Kod Cvetka

Pomenete li kome „stanicu kod pijace na Zvezdari“, teško da ćete postići ikakav efekat.

Kažete li, pak, kratko i jasno „kod Cvetka“, tad se u svesti Beograđana učitava mapa sa preciznom destinacijom. Nekada daleka periferija, ovo parče tla na teritoriji Zvezdare nosi sećanje na jednog od najcenjenijih beogradskih preduzetnika.

Pre stotinak godina, Cvetko Jovanović bio je omiljen među Beograđanima. A oni su najviše voleli sesti u „Cvetkovu Mehanu“, gostionicu naročito popularnu među putnicima ka obližnjem Smederevu.

Gospodin širokog srca svesrdno je pomagao svoje ugrožene sugrađane. Isti taj Cvetko na Zvezdari imao je i svoju pijacu. Tačnije, ceo kraj bio je u njegovom posedu, a ambiciozni gospodin, u nameri da poboljša promet u mehani, sam se prihvatio uvođenja tramvajskih šina i struje u ovaj deo grada.

Gotovo čitav vek kasnije, kod Cvetka je „instalirana“ početna stanica gradskih linija koje voze širim područjem grada. Tu je još uvek i pijaca, mada odavno nije Cvetkova. Zvanični naziv sada joj je pijaca Zvezdara, s tim da – osim u administrativnim registrima – pitanje je koliko ga Beograđani u svakodnevnom govoru uopšte koriste.

I ma koliko Beograđani i danas pamtili Cvetkove zasluge, vlasti nakon Drugog svetskog rata imale su drugačije mišljenje o ovom velikodušnom gospodinu. Nacionalizacijom njegovog posedstva delovi imanja završili su u vlasništvu grada. Tako je bilo sve dok Jovanovićevi naslednici nisu otkupili pravo na imovinu, a u međuvremenu je zvezdarski kraj postao dom i jednom budističkom hramu.

Nastaviće se...

Možda će vas zanimati i:

Alternativni rečnik pojmova beogradskih toponima (I) – gde su se sastajali vukovci i kako stići „u dva’ezdevetog“