Zatvori

Ko je bio...

Prosvetiteljska misija Grofa iz Mirijeva – ko je bio Teodor Janković-Mirijevski? (1)

Prosvetiteljska misija Grofa iz Mirijeva – ko je bio Teodor Janković-Mirijevski? (1)

Dok je Evropa s početka 18. veka s racionalizmom uveliko prigrlila kult razuma, u Srbiji se polako budila ideja prosvetiteljstva. Stari kontinent, u jeku procvata građanske svesti, odavno je shvatio d...
Detaljnije ›
General Pjaron de Mondezir: Francuz koji je verovao u Srbe kad niko drugi nije

General Pjaron de Mondezir: Francuz koji je verovao u Srbe kad niko drugi nije

Jedan od najvećih izazova u karijeri generala Pjarona de Mondezira bio je kada mu je poverena organizacija prebacivanja iscrpljenih srpskih snaga sa albanske obale na spasonosni Krf. Ubeđivanje kralja...
Detaljnije ›
General Pjaron de Mondezir: ruka spasa u paklu Albanske golgote

General Pjaron de Mondezir: ruka spasa u paklu Albanske golgote

Kada je sredinom 2019. godine odjeknula vest da će deo ulice Tadeuša Košćuška poneti ime generala Pjarona de Mondezira, Beograđani su se mahom našli u čudu. Pitali su se ko je čovek neobičnog imena i...
Detaljnije ›
Beograd viđen očima slavnog ruskog arhitekte: ko je bio Grigorije Samojlov? (2. deo)

Beograd viđen očima slavnog ruskog arhitekte: ko je bio Grigorije Samojlov? (2. deo)

Početkom ’40-tih godina prošlog veka, sada već cenjeni arhitekta, Grigorije Samojlov je svoje projekte zamenio – uniformom. Nemci ga tokom rata isprva zarobljavaju kao oficira Kraljevine Jugoslavije....
Detaljnije ›
Beograd viđen očima slavnog ruskog arhitekte: ko je bio Grigorije Samojlov? (1. deo)

Beograd viđen očima slavnog ruskog arhitekte: ko je bio Grigorije Samojlov? (1. deo)

Postoji u voždovačkom kraju jedna crkva čiji ikonostas priča neobičnu priču. Hram Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, smešten odmah do Centralnog groblja, udomio je 1958. godine delo ruskog arhitekte, p...
Detaljnije ›
Tadeuš Košćuško –  nacionalni junak četiri zemlje skriven iza imena dorćolske ulice

Tadeuš Košćuško – nacionalni junak četiri zemlje skriven iza imena dorćolske ulice

Kao svog nacionalnog junaka slave ga čak četiri zemlje. Rođen je na istoku Evrope, a slavu je stekao na severu Amerike. Učestvovao je u dve revolucije, susretao se sa osnivačima francuske i američke r...
Detaljnije ›
Idoli su ga opevali, a ko je bio Bakić iz Bakićeve ulice

Idoli su ga opevali, a ko je bio Bakić iz Bakićeve ulice

Koliko ste puta zapevali: "Bakićeva ulica, već je zaspala…" iz pesme "Rusija" VIS Idlola? Da li znate gde je ova ulica? Ili ko je taj Bakić?  Bakićeva ulica zaista postoji i nalazi se na Voždovcu. A...
Detaljnije ›
Dušica Spasić – prva žrtva variole vere u Beogradu

Dušica Spasić – prva žrtva variole vere u Beogradu

Kada se 9. marta 1972. godine medicinska sestra Dušica Spasić uputila ka Prvoj hirurškoj klinici na kojoj je radila, nije ni slutila da će susret sa jednim učiteljem biti koban po nju. Mlada medicinsk...
Detaljnije ›
Marija Milutinović  (2. deo) - Punktatorka, zaštitnica siromašnih i obespravljenih

Marija Milutinović (2. deo) - Punktatorka, zaštitnica siromašnih i obespravljenih

Jedna od heroina koja zaslužuje mesto u istoriji Srba, a ostala je zaboravljena. Bila je prva žena advokat u "muškoj" Srbiji XIX veka, i branila je sirotinju, besplatno. Zbog želje da široj publici pr...
Detaljnije ›
Marija Milutinović (1. deo) - Prva žena advokat u Srbiji s peglom u ruci

Marija Milutinović (1. deo) - Prva žena advokat u Srbiji s peglom u ruci

Umni ljudi odavno su shvatili da promene u nekom društvu dolaze samo uz aktivno angažovanje svih članova tog istog društva. A Srbiji s početka 19. veka, ne da su bile potrebne promene, već krv...
Detaljnije ›
Šta se krije iza imena Dobračine ulice?

Šta se krije iza imena Dobračine ulice?

Dobračina ulica proteže se od brega na kome je smešten Trg republike do Dunava. Može da se ubroji u onaj red beogradskih starina koje odolevaju vremenu i čuvaju uspomenu na likove koje danas poznajemo...
Detaljnije ›
Draga Mašin (3. deo): poslednja srpska kraljica

Draga Mašin (3. deo): poslednja srpska kraljica

Veza i brak kraljice Drage i kralja Aleksandra potresili su do temelja srpsko društvo s kraja XIX i početkom XX veka. Bile su to burne godine u kojima je razdor između slabog vladara i uticajnih polit...
Detaljnije ›
Draga Mašin (2. deo): između čaršijskih tračeva i kraljevskog dvora

Draga Mašin (2. deo): između čaršijskih tračeva i kraljevskog dvora

Posle smrti muža, zatim i oca, Draga Mašin je u ranim dvadesetim godinama postala glava porodice. Veliki udar će biti i gubitak prava na državni stan, koje je uživala kao udovica inženjera Mašina, zbo...
Detaljnije ›
Draga Mašin (1. deo): najomraženija beogradska udovica

Draga Mašin (1. deo): najomraženija beogradska udovica

Verovatno ne postoji srpska vladarka koja je bila omraženija od nje. Možda se jedino sudbina  Jerine Branković može uporediti sa njenom. Za života, a posebno u decenijama posle njene smrti i pod novom...
Detaljnije ›
Emil Zatopek - kako je “češka lokomotiva” završila na ulicama zemunske Altine

Emil Zatopek - kako je “češka lokomotiva” završila na ulicama zemunske Altine

Tog trećeg septembarskog dana 1952. godine XV Letnje olimpijske igre bližile su se kraju. Na startu liniju najelitnije atletske discipline, maratona, izašli su najizdržljviji sportisti iz čitavog svet...
Detaljnije ›
Aleksandar Bugarski (2. deo): neimar u službi cenjenih i imućnih Beograđana

Aleksandar Bugarski (2. deo): neimar u službi cenjenih i imućnih Beograđana

Dok su najznačajnijim njegovim delima pripali Stari dvor i zgrada Narodnog pozorišta, smatra se da je Aleksandar Bugarski ulepšao mnoge ulice Beograda. Najveći broj zdanja – kako javnih, tako i privat...
Detaljnije ›
Milan II Obrenović: Dvadeset šet dana vladavine bolešljivog vladara

Milan II Obrenović: Dvadeset šet dana vladavine bolešljivog vladara

Srpski vladar sa najtužnijom sudbinom i sa najkraćim vladarskim stažom. Jedan je od pet vladara dinastije Obrenović i prvi koji je nasledio Miloša. Knez Milan II vladao je Srbijom od 13. juna do 8. ju...
Detaljnije ›
Aleksandar Bugarski (1. deo): prvi školovani arhitekta beogradske elite

Aleksandar Bugarski (1. deo): prvi školovani arhitekta beogradske elite

Aprila meseca istorijske godine 1867, Beograd je otvorio novo poglavlje. Poslednje jedinice turske vojske napokon su napustile grad, ali o viševekovnoj vladavini Otomanske imperije ostao je da svedoči...
Detaljnije ›
Augusta Vela Nigrinova: pozorišna diva koja je osvojila boemski Beograd

Augusta Vela Nigrinova: pozorišna diva koja je osvojila boemski Beograd

Nije u prestonici bilo tog umetnika i boema a da se nije divio njenoj lepoti. Nije bilo ni Beograđanina koji je mogao da ne zna baš ništa o njoj, jer je Vela Nigrinova ceo život provela pred budnim oč...
Detaljnije ›
Ko se krije iza neobičnog imena voždovačke ulice Svemira Jovanovića?

Ko se krije iza neobičnog imena voždovačke ulice Svemira Jovanovića?

Kratka ulica u beogradskom naselju Marinkova bara na prvi pogled ni po čemu nije posebno prepoznatljiva. Niz porodičnih kuća, asfalt koji bi zahtevao novi sloj, usporeni mir nekadašnjeg kraja sa "sumn...
Detaljnije ›
Kneginja Persida Karađorđević: Mudra vladarka iz senke

Kneginja Persida Karađorđević: Mudra vladarka iz senke

Istorija prvih sto godina moderne srpske države ne može da se ispiše bez spomena supruga naših vladara. Od kneginje Ljubice do kraljice Marije, svaka od njih je što javno, što tajno uticala na odluke...
Detaljnije ›
Ko je Đuša iz Đušine ulice?

Ko je Đuša iz Đušine ulice?

Smeštena između ulica 27. marta i Cvijćeve, u neposrednoj blizini Botaničke bašte "Jevremovac", Đušina ulica je najpoznatija po zgradi Rudarsko-geološkog fakulteta. A na zgradi preko puta fakulteta na...
Detaljnije ›
Po kome je Ščerbinova ulica na Čukarici dobila ime?

Po kome je Ščerbinova ulica na Čukarici dobila ime?

Duga tek stotinak metara, Ščerbinova ulica na Čukarici poznata je onima koji ovim ili onim poslom žure do administrativnog centra ove beogradske opštine na Šumadijskom trgu. Ali, ko je bio misteriozn...
Detaljnije ›
Milosav Mija Aleksić: neprevaziđeni bard srpskog glumišta

Milosav Mija Aleksić: neprevaziđeni bard srpskog glumišta

"Kad se sad nisam šlogir’o nikad neću" - ima li čoveka u bivšoj Jugi koji ne zna ovu repliku Mije Aleksića iz "Maratonaca"? Svojim ulogama ovaj bard nas je zasmejavao, zabavljao i podučavao, a generac...
Detaljnije ›