Zatvori

Pravopis: Promene reči

U ovoj kategoriji naći ćete odgovore na zabune vezane za bilo kakve promene reči, po padežima, licima, vremenima, glasovne promene i slično.

  • Izuzeci ili izuzetci?
    Pravilno je izuzeci. Reči koje imaju nepostojano a u nominativu jednine i genitivu množine gube t i d u svom nominativu množine. Još primera: dodaci, počeci, preci, zadaci...

  • Absolutno ili apsolutno?
    Pravilno je apsolutno. Iako u svom latinskom obliku reč glasi absolutum, kod nas se vrši jednačenje po zvučnosti te “b” prelazi u “p”.

  • Bezvučni ili bezzvučni?
    Pravilno je bezvučni. Kada se u našem jeziku dva ista suglasnika nađu zajedno, najčešće se jedan od njih ispušta. Izuzeci su reči u superlativu sa udvojenim “j” (najjači) i mimo toga reči gde je oba suglasnika moraju sačuvati da se ne bi izgubilo značenje (vannastavne aktivnosti).

  • Besmrtan ili bezsmrtan?
    Pravilno je besmrtan. Vrši se jednačenje po zvučnosti pa “z” prelazi u “s”, dajući nam duplirano “s” te jedno od njih ispuštamo.

  • Maskembal ili maskenbal?
    Pravilno je maskenbal. Ovu složenicu smo preuzeli iz nemačkog jezika, a kako se “n” u njoj našlo na granici reči od kojih se sastoji, ostaje nepromenjeno.

  • Poljupci ili poljubci?
    Pravilno je poljupci, zato što je “b” iz “poljubac” došlo u kontakt sa “c” te je izvršeno jednačenje po zvučnosti.

  • Nokdaun ili nogdaun?
    Pravilno je nokdaun – ovo je izuzetak od pravila jednačenja suglasnika po zvučnosti.

  • Bezžični ili bežični?
    Pravilno je bežični. Pošto zbog jednačenja po mestu izgovora “z” prelazi u “ž”, dolazi do toga da imamo dva ista suglasnika jedan pored drugog zbog čega se jedan od njih ispušta.

  • Blicem ili blicom?
    Pravilno je blicem. Uopšteno imenice muškog roda koje se završavaju na “c” u instrumentalu imaju završetak “em”.

  • Uputstvo ili upustvo?
    Pravilno je uputstvo. Obično se “t” gubi kad se nađe ispred suglasničke grupe koja sadrži još jedno “t” ali ovo je izuzetak od pravila.

  • Velington ili Velinkton?
    Pravilno je Velington. Ovo je izuzetak od pravila jednačenja po zvučnosti pošto je reč ujedno i o vlastitom imenu i o reči stranog porekla.

  • Baki ili baci?
    Pravilno je baki. Pošto je u pitanju reč od milja, ne primenjuje se glasovna promena. Isto kao i deki, zeki, seki i sličnim.

  • Banci ili banki?
    Pravilno je banci, ako koristimo dativ jednine. “Sve sam otplatio banci.” Kao genitiv množine može se koristiti banki i banaka. “Tamo nije bilo mnogo banki (banaka).”

  • Zvučao ili zvučio?
    Ovo su radni glagolski pridevi reči zvučati i zvučiti koje se ravnopravno koriste i oba su ispravna.

  • Čitaoca ili čitalaca?
    Oba se koriste, čitalaca u genitivu množine a čitaoca u genitivu i akuzativu jednine. “Eno jednog čitaoca u nizu čitalaca.”

  • Zaspim ili zaspem?
    Ovo su različite reči i obe se koriste u svom značenju. Zaspem je oblik reči zasuti, dok je zaspim od zaspati.

  • Volu ili vole?
    Kao vokativ reči “vo” piše se “vole”. Kao drugo lice množine reči “volim” piše se takođe “vole”.

  • Anđeoski ili anđelski?
    Za ono što se odnosi na anđele koristi se anđelski (anđelska krila, na primer), dok se anđeoski više koristi u prenesenom značenju: anđeoska lepota, anđeoski glas i slično.

  • Anketa ili anketi?
    Za genitiv množine koristi se anketa (“Od svih anketa...”), dok se za dativ i lokativ jednine koristi anketi. (U anketi, toj anketi...)

  • Auta ili auti?
    Za muški rod nominativ množine je auti, a za srednji auta. Preporučuje se upotreba punog naziva automobili.

  • Bezbednosti ili bezbednošću.
    Koriste se oba sa blagim varijacijama (slično kao i smrti-smrću). Bez atributa obično se koristi „bezbednošću“ (On upravlja bezbednošću) a sa atributom se koristi „bezbednosti“ (Ovo je povezano sa našom bezbednosti na radu).

  • Beživotno ili bezživotno?
    Pravilno je beživotno. Dolazi prvo do jednačenja po zvučnosti a zatim i do ispuštanja jednog od udvojenih „ž“.

  • Bibliotekarski ili bibliotečki?
    Koriste se oba sa različitim značenjem. Bibliotekarski se odnosi na profesiju bibliotekara (recimo „Bibliotekarski smer“) dok se bibliotečki odnosi na ustanovu (bibliotečka klupa).

  • Bliži ili bliskiji?
    Koriste se oba sa različitim značenjem. Bliži se koristi u prostornom smislu – „Ova čaša je bliža nego ona druga“ – dok se bliskiji koristi za odnose sa drugima – „Bliskiji je sa sestrom nego sa bratom“.

  • Bogastvo ili bogatstvo?
    Pravilno je bogatstvo. Ovo je jedan od izuzetaka gde se „t“ ne gubi u ispred suglasničke grupe „stvo“. (Slično: bratstvo, sudstvo...)

  • Bojanje ili bojenje?
    Koriste se oba, sa različitim značenjem. Bojanje je oblik od „bojati se“ dok je bojenje oblik od „bojiti“.