Pravopis: spojeno ili odvojeno?

Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično.
Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću...

Naprimer ili na primer?
Piše se odvojeno – na primer.

Ćete videti ili videćete?
Potpuno je svejedno.

Sve jedno ili svejedno?
Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno se piše u ustaljenim izrazima koji ne izražavaju podjednake mogućnosti nečega kao što su: sve jedno te isto, sve jedno za drugim i slično.

Dobro došli ili dobrodošli?
Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”

Preda mnom ili predamnom?
Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.

Zamalo ili za malo.
Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).

Ponekad ili po nekad?
Pravilno je ponekad.

Kad god ili kadgod?
Oba su pravilna.

Nadalje ili na dalje?
Pravilno je nadalje.

Ne dam ili nedam?
Pravilno je odvojeno, ne dam.

Naći ću ili naćiću.
Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

Idalje ili i dalje?
Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.

Dosad ili do sad?
Pravilno je i jedno i drugo. Postoje blage nijanse gde je pravilnije odvojeno ako je akcenat na reči “sad”, na primer: “Do sad sam trpeo, ali više neću!”

Upravu ili u pravu?
Pravilno je odvojeno, u pravu.

U redu ili uredu?
Pravilno je odvojenu, u redu.

Ionako ili i onako?
Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”

Da li ili dali?
Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”

Samnom ili sa mnom?
Pravilno je odvojeno, sa mnom.

Apropo ili a propo?
Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

Ne mojte ili nemojte?
Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.

Kamo li ili kamoli?
Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”

Ne moj ili nemoj?
Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”

Malo pre ili malopre?
Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”

Uostalom ili u ostalom.
Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”

Itekako ili i te kako?
Pravilno je odvojeno, i te kako.

Vi bi ste ili vi biste?
Pravilno je “vi biste”.

Neznajući ili ne znajući?
Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”...

Ne efikasan ili neefikasan?
Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo...

Zauzvrat ili za uzvrat?
Zauzvrat je pravilno.

Do viđenja ili doviđenja.
Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”

Ićiću ili ići ću?
Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.

Nijedna ili ni jedna?
Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.

Jel ili je l’?
Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.

Posle podne ili poslepodne?
Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”

Po malo ili pomalo?
Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”

Dabogda ili da bog da?
Pravilno je spojeno, dabogda.

Netreba ili ne treba.
Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.

Napamet ili na pamet.
Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”

Za sad ili zasad.
Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”

Neradi ili ne radi.
Pravilno je odvojeno, ne radi.

Ustvari ili u stvari.
Piše se odvojeno, u stvari.

Za ništa, nizašta ili ni za šta?
Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

Bezveze ili bez veze?
Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”. “Ostao sam bez veze.” U slučaju prideva “bezvezan” piše se spojeno: “Bezvezna priča”.

Godinu i po ili godinu ipo?
Pravilno je godinu i po.

Zasigurno ili za sigurno.
Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.

Veroučitelj ili vero učitelj?
Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.

Malte ne ili maltene?
Pravilno je maltene.

Malo prodaja ili maloprodaja.
Pravilno je maloprodaja.

Maločas ili malo čas?
Pravilno je maločas.

Malo pre ili malopre?
Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.

Makro elementi ili makroelementi?
Pravilno je makroelementi.

Makakvih ili ma kakvih?
Pravilno je ma kakvih.

Laboratorija ili labaratorija?
Pravilno je laboratorija.

Peva ćemo ili pevaćemo?
Pravilno je pevaćemo.

Radio aktivnost ili radioaktivnost?
Pravilno je radioaktivnost.

Radišli ili radiš li?
Pravilno je radiš li.

Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko?
Pravilno je koliko-toliko.

Kogod ili ko god?
Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.

Ulevo ili u levo?
Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”

Uoči ili u oči?
Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”

Vegeterijanac ili vegetarijanac?
Pravilno je vegetarijanac.

Ućutkivati ili ućutkavati?
Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”

U susret ili ususret?
Pravilno je odvojeno.

Bogzna ili bog zna?
Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”

Do zla boga ili dozlaboga?
Pravilno je spojeno, dozlaboga.

foto-sinteza ili fotosinteza?
Pravilno je fotosinteza.

Moto-trke ili moto trke?
Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.

Nazdravlje ili na zdravlje.
Pravilno je nazdravlje.

Napola ili na pola?
Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”

Nasamo ili na samo?
Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Svratila sam na samo pet minuta.”

Ne važno ili nevažno?
Pravilno je nevažno.

Neznam ili ne znam?
Pravilno je ne znam.

Zajedno ili za jedno?
Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”

Zadugo ili za dugo?
Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”

Use ili u se?
Pravilno je u se.

Umnogome ili u mnogome?
Pravilno je umnogome.

Ubuduće ili u buduće?
Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”

Trominutni, tro-minutni ili tro minutni?
Pravilno je trominutni.

A priori ili apriori?
Oba su pravilna.

A posteriori ili aposteriori?
Oba su pravilna.

Alkotest, alko test ili alko-test?
Pravilno je alko-test.

Bilo kakav ili bilokakav?
Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada...

Budzašto ili bud zašto?
Pravilno je spojeno, budzašto.

Daje ili da je?
Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”

Lap top ili laptop?
Pravilno je laptop.

Radio stanica ili radio-stanica?
Pravilno je radio-stanica.

Za badava ili zabadava.
Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).

Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan?
Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).

Velikomučenik ili veliko mučenik?
Pravilno je spojeno, velikomučenik.

Uzbrdo ili uz brdo?
Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”

Uskoro ili u skoro?
Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.

Transkontinentalna ili trans kontinentalna?
Pravilno je spojeno, transkontinentalna.

Rent-a-kar ili rentakar?
Pravilno je rentakar.

Od nikoga ili ni od koga?
Pravilno je ni od koga.

O ničemu ili ni o čemu?
Pravilno je ni o čemu.

Ni na šta ili na ništa?
Pravilno je ni na šta.

Nemoram ili ne moram?
Pravilno je ne moram.

Nedam ili ne dam?
Pravilno je ne dam.

Nemoj ili ne moj?
Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”

Ne nagađam ili nenagađam?
Pravilno je ne nagađam.

Namrtvo ili na mrtvo?
Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”

Nadomak ili na domak?
Kao prilog piše se spojeno, nadomak.

Na izgled ili naizgled?
Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.

Multimedijalna ili multi-medijalna?
Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.

Zapadnoevropski ili zapadno evropski?
Pravilno je zapadnoevropski.

Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav?
Pravilno je ni za čiju ljubav.

Upravo ili u pravo?
Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)

Unekoliko ili u nekoliko?
Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”

Umesto ili u mesto?
Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”

Tu sam ili tusam?
Pravilno je tu sam.

Stoga ili s toga?
Pravilno je stoga.

S čim ili sčim?
Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).

Aeroklub ili aero-klub?
Pravilno je aero-klub.

Agrobiologija ili agro-biologija?
Pravilno je agrobiologija.

Akonto ili a konto?
Pravilno je akonto.

Akobogda ili ako bog da?
Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.

Cakum pakum ili cakum-pakum?
Pravilno je cakum-pakum.

Celobrojan ili celo brojan?
Pravilno je celobrojan.

Cap carap ili cap-carap?
Pravilno je cap-carap.

Cikloturizam ili ciklo turizam?
Pravilno je cikloturizam.

Citostatik ili cito statik?
Pravilno je citostatik.

Budi bog s nama ili budiboksnama.
Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”

Brzopotezna ili brzo potezna?
Pravilno je brzopotezna.

Bubamara ili buba mara?
Pravilno je bubamara.

Brodolom ili brodo lom?
Pravilno je brodolom.

Čarter-let ili čarter let?
Pravilno je čarter-let.

Čekajući ili čekaju ći?
Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.

Zlosrećan ili zlo-srećan?
Pravilno je zlosrećan.

Zauzvrat ili za uzvrat?
Pravilno je zauzvrat.

Zauvek ili za uvek?
Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.

Zašto ili za što?
Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”

Zasad ili za sad?
Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”

Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić?
Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).

Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni?
Pravilno je vojnoobaveštajni.

Višečasovni ili više časovni?
Pravilno je višečasovni.

Videćemo ili vide ćemo?
Pravilno je videćemo.

Videoklip ili video-klip?
Pravilno je video-klip.

Zapravo ili za pravo?
Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”

Zaredom ili za redom?
Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo. U ostalim slučajevima odvojeno. “Triput zaredom sam se sapleo na ovaj stepenik”, ali zato “Rešavam jednačinu red za redom”.

Zanavek ili za navek?
Pravilno je zanavek.

Zaime boga ili za ime boga?
Pravilno je za ime boga.

Za ništa ili ni za šta ili nizašta?
Pravilno je ni za šta.

Začas ili za čas?
Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)

Začudo ili za čudo?
Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”

Alterego ili alter ego?
Pravilno je alter ego.

Aminokiseline ili amino-kiseline?
Pravilno je amino-kiseline.

Banja Luka ili Banjaluka?
Koriste se oba.

Bar kod ili bar-kod?
Pravilno je bar-kod.

Belo svetski ili belosvetski?
Pravilno je belosvetski.

Beliji ili belji?
Pravilno je belji.

Antropogeografija ili antropo geografija?
Pravilno je antropogeografija.

Apolitičan ili a političan?
Pravilno je apolitičan.

Arapsko-turski ili arapskoturski?
Koriste se oba.

Arhiepiskop ili arhi episkop?
Pravilno je arhiepiskop.

Astrofizika ili astro fizika?
Pravilno je astrofizika.

Austro-ugarska ili Austrougarska?
Oba su prihvatljiva.

Auto-put ili autoput?
Pravilno je auto-put.

Autogol ili auto gol?
Pravilno je autogol.

Antitalenat ili anti-talenat?
Pravilno je antitalenat.

Audio-vizuelan ili audiovizuelan?
Pravilno je audio-vizuelan.

Avio modelar ili avio-modelar?
Pravilno je avio-modelar.

Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt?
Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.

Bezvremeno ili bez vremeno?
Pravilno je bezvremeno.

Bez uslovno ili bezuslovno?
Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.

Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan?
Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.

Bez veze ili bezveze.
Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“

Bi ću ili biću?
Pravilno je biću.

Bio ritam ili bioritam?
Pravilno je bioritam.

Bledo plava ili bledoplava?
Pravilno je spojeno, bledoplava.

Boga ti ili bogati?
Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.

Blok-nastava ili blok nastava?
Pravilno je blok-nastava.

Crno-žut ili crnožut?
Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna...), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta...)

Dalekosežan ili daleko sežan.
Pravilno je dalekosežan.

De fakto ili defakto?
Pravilno je defakto.

Austro-Ugarska ili Austrougarska?
Odgovor: Austrougarska

Hidroavion ili hidro avion?
Pravilno je hidroavion.

Hipo koristik ili hipokoristik?
Pravilno je hipokoristik.

Hiper produkcija ili hiperprodukcija?
Pravilno je hiperprodukcija.

Ijedan ili i jedan?
Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).

Ionako ili i onako?
Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).

I sl. ili isl.
Pravilno je i sl.

Iako ili i ako?
Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)

Ići ćemo ili ićićemo?
Pravilno je ići ćemo.

I dalje ili idalje?
Pravilno je i dalje.

I kakav ili ikakav?
Pravilno je ikakav.

I malo ili imalo?
Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.

I-mejl ili imejl?
Pravilno je imejl.

Inopartner ili ino partner?
Pravilno je inopartner.

Đene đene ili đene-đene?
Pravilno je đene-đene.

Fer plej ili fer-plej?
Pravilno je fer-plej.

Gđa ili g-đa?
Pravilno je gđa.

Gdekoji ili gde koji?
Pravilno je gdekoji.

Gde si ili gdesi?
Pravilno je gde si.

General-major ili generalmajor?
Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.

Geo-strateški ili geostrateški?
Pravilno je geostrateški.

Godinu ipo ili godinu i po?
Pravilno je godinu i po.

Gluvo-nemi ili gluvonemi?
Pravilno je gluvonemi.

Istočnoevropski ili istočno-evropski?
Pravilno je istočnoevropski.

Isto vremeno ili istovremeno?
Pravilno je spojeno, istovremeno.

I suviše ili isuviše?
Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.

Izbaciću ili ja ću izbaciti.
Koriste se oba.

Jasam ili ja sam?
Pravilno je ja sam.

Javimi ili javi mi?
Pravilno je javi mi.

Je l' ili jel?
Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l'. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.

Jedno cifren ili jednocifren?
Pravilno je jednocifren.

Kad god ili kadgod?
Koriste se oba.

Kalijum-bromid ili kalijum bromid?
Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.

Kara kondžula ili karakondžula.
Pravilno je karakondžula.

Katkad ili kad-kad.
Koriste se oba.