Zatvori
  • 011info Belgrade guide English version
  • 011info Beogradski vodič

Pravopis: spojeno ili odvojeno?

Potrudili smo se da objasnimo najčešće nedoumice oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.

  • Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično.
    Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću...

  • Naprimer ili na primer?
    Piše se odvojeno – na primer.

  • Ćete videti ili videćete?
    Potpuno je svejedno.

  • Sve jedno ili svejedno?
    Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednak izbor. Odvojeno pisanje može da označava da je više stvari potpuno jednako ili identično po kvalitetu ili drugim svojstvima, ili da pripadaju istoj celini.

  • Dobro došli ili dobrodošli?
    Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”

  • Preda mnom ili predamnom?
    Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.

  • Zamalo ili za malo.
    Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).

  • Ponekad ili po nekad?
    Pravilno je ponekad.

  • Kad god ili kadgod?
    Oba su pravilna.

  • Nadalje ili na dalje?
    Pravilno je nadalje.

  • Ne dam ili nedam?
    Pravilno je odvojeno, ne dam.

  • Naći ću ili naćiću.
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

  • Idalje ili i dalje?
    Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.

  • Dosad ili do sad?
    Pravilno je i jedno i drugo.

  • Upravu ili u pravu?
    Pravilno je odvojeno, u pravu.

  • U redu ili uredu?
    Pravilno je odvojenu, u redu.

  • Ionako ili i onako?
    Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”

  • Da li ili dali?
    Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”

  • Samnom ili sa mnom?
    Pravilno je odvojeno, sa mnom.

  • Apropo ili a propo?
    Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

  • Ne mojte ili nemojte?
    Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.

  • Kamo li ili kamoli?
    Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”

  • Ne moj ili nemoj?
    Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”

  • Malo pre ili malopre?
    Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”

  • Uostalom ili u ostalom.
    Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”

  • Itekako ili i te kako?
    Pravilno je odvojeno, i te kako.

  • Vi bi ste ili vi biste?
    Pravilno je “vi biste”.

  • Neznajući ili ne znajući?
    Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”...

  • Ne efikasan ili neefikasan?
    Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo...

  • Zauzvrat ili za uzvrat?
    Zauzvrat je pravilno.

  • Do viđenja ili doviđenja.
    Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”

  • Ićiću ili ići ću?
    Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.

  • Nijedna ili ni jedna?
    Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.

  • Jel ili je l’?
    Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.

  • Posle podne ili poslepodne?
    Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”

  • Po malo ili pomalo?
    Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”

  • Dabogda ili da bog da?
    Pravilno je spojeno, dabogda.

  • Netreba ili ne treba.
    Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.

  • Napamet ili na pamet.
    Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”

  • Za sad ili zasad.
    Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”

  • Neradi ili ne radi.
    Pravilno je odvojeno, ne radi.

  • Ustvari ili u stvari.
    Piše se odvojeno, u stvari.

  • Za ništa, nizašta ili ni za šta?
    Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

  • Bezveze ili bez veze?
    Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”.

  • Godinu i po ili godinu ipo?
    Pravilno je godinu i po.

  • Zasigurno ili za sigurno.
    Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.

  • Veroučitelj ili vero učitelj?
    Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.

  • Malte ne ili maltene?
    Pravilno je maltene.

  • Malo prodaja ili maloprodaja.
    Pravilno je maloprodaja.

  • Maločas ili malo čas?
    Pravilno je maločas.

  • Malo pre ili malopre?
    Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.

  • Makro elementi ili makroelementi?
    Pravilno je makroelementi.

  • Makakvih ili ma kakvih?
    Pravilno je ma kakvih.

  • Laboratorija ili labaratorija?
    Pravilno je laboratorija.

  • Peva ćemo ili pevaćemo?
    Pravilno je pevaćemo.

  • Radio aktivnost ili radioaktivnost?
    Pravilno je radioaktivnost.

  • Radišli ili radiš li?
    Pravilno je radiš li.

  • Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko?
    Pravilno je koliko-toliko.

  • Kogod ili ko god?
    Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.

  • Ulevo ili u levo?
    Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”

  • Uoči ili u oči?
    Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”

  • Vegeterijanac ili vegetarijanac?
    Pravilno je vegetarijanac.

  • Ućutkivati ili ućutkavati?
    Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”

  • U susret ili ususret?
    Pravilno je odvojeno.

  • Bogzna ili bog zna?
    Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”

  • Do zla boga ili dozlaboga?
    Pravilno je spojeno, dozlaboga.

  • foto-sinteza ili fotosinteza?
    Pravilno je fotosinteza.

  • Moto-trke ili moto trke?
    Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.

  • Nazdravlje ili na zdravlje.
    Pravilno je nazdravlje.

  • Napola ili na pola?
    Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”

  • Nasamo ili na samo?
    Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”.

  • Ne važno ili nevažno?
    Pravilno je nevažno.

  • Neznam ili ne znam?
    Pravilno je ne znam.

  • Zajedno ili za jedno?
    Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”

  • Zadugo ili za dugo?
    Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”

  • Use ili u se?
    Pravilno je u se.

  • Umnogome ili u mnogome?
    Pravilno je umnogome.

  • Ubuduće ili u buduće?
    Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”

  • Trominutni, tro-minutni ili tro minutni?
    Pravilno je trominutni.

  • A priori ili apriori?
    Oba su pravilna.

  • A posteriori ili aposteriori?
    Oba su pravilna.

  • Alkotest, alko test ili alko-test?
    Pravilno je alko-test.

  • Bilo kakav ili bilokakav?
    Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada...

  • Budzašto ili bud zašto?
    Pravilno je spojeno, budzašto.

  • Daje ili da je?
    Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”

  • Lap top ili laptop?
    Pravilno je laptop.

  • Radio stanica ili radio-stanica?
    Pravilno je radio-stanica.

  • Za badava ili zabadava.
    Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).

  • Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan?
    Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).

  • Velikomučenik ili veliko mučenik?
    Pravilno je spojeno, velikomučenik.

  • Uzbrdo ili uz brdo?
    Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”

  • Uskoro ili u skoro?
    Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.

  • Transkontinentalna ili trans kontinentalna?
    Pravilno je spojeno, transkontinentalna.

  • Rent-a-kar ili rentakar?
    Pravilno je rentakar.

  • Od nikoga ili ni od koga?
    Pravilno je ni od koga.

  • O ničemu ili ni o čemu?
    Pravilno je ni o čemu.

  • Ni na šta ili na ništa?
    Pravilno je ni na šta.

  • Nemoram ili ne moram?
    Pravilno je ne moram.

  • Nedam ili ne dam?
    Pravilno je ne dam.

  • Nemoj ili ne moj?
    Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”

  • Ne nagađam ili nenagađam?
    Pravilno je ne nagađam.

  • Namrtvo ili na mrtvo?
    Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”

  • Nadomak ili na domak?
    Kao prilog piše se spojeno, nadomak.

  • Na izgled ili naizgled?
    Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.

  • Multimedijalna ili multi-medijalna?
    Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.

  • Zapadnoevropski ili zapadno evropski?
    Pravilno je zapadnoevropski.

  • Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav?
    Pravilno je ni za čiju ljubav.

  • Upravo ili u pravo?
    Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)

  • Unekoliko ili u nekoliko?
    Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”

  • Umesto ili u mesto?
    Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”

  • Tu sam ili tusam?
    Pravilno je tu sam.

  • Stoga ili s toga?
    Pravilno je stoga.

  • S čim ili sčim?
    Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).

  • Aeroklub ili aero-klub?
    Pravilno je aero-klub.

  • Agrobiologija ili agro-biologija?
    Pravilno je agrobiologija.

  • Akonto ili a konto?
    Pravilno je akonto.

  • Akobogda ili ako bog da?
    Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.

  • Cakum pakum ili cakum-pakum?
    Pravilno je cakum-pakum.

  • Celobrojan ili celo brojan?
    Pravilno je celobrojan.

  • Cap carap ili cap-carap?
    Pravilno je cap-carap.

  • Cikloturizam ili ciklo turizam?
    Pravilno je cikloturizam.

  • Citostatik ili cito statik?
    Pravilno je citostatik.

  • Budi bog s nama ili budiboksnama.
    Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”

  • Brzopotezna ili brzo potezna?
    Pravilno je brzopotezna.

  • Bubamara ili buba mara?
    Pravilno je bubamara.

  • Brodolom ili brodo lom?
    Pravilno je brodolom.

  • Čarter-let ili čarter let?
    Pravilno je čarter-let.

  • Čekajući ili čekaju ći?
    Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.

  • Zlosrećan ili zlo-srećan?
    Pravilno je zlosrećan.

  • Zauzvrat ili za uzvrat?
    Pravilno je zauzvrat.

  • Zauvek ili za uvek?
    Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.

  • Zašto ili za što?
    Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”

  • Zasad ili za sad?
    Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”

  • Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić?
    Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).

  • Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni?
    Pravilno je vojnoobaveštajni.

  • Višečasovni ili više časovni?
    Pravilno je višečasovni.

  • Videćemo ili vide ćemo?
    Pravilno je videćemo.

  • Videoklip ili video-klip?
    Pravilno je video-klip.

  • Zapravo ili za pravo?
    Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”

  • Zaredom ili za redom?
    Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo.

  • Zanavek ili za navek?
    Pravilno je zanavek.

  • Zaime boga ili za ime boga?
    Pravilno je za ime boga.

  • Za ništa ili ni za šta ili nizašta?
    Pravilno je ni za šta.

  • Začas ili za čas?
    Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)

  • Začudo ili za čudo?
    Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”

  • Alterego ili alter ego?
    Pravilno je alter ego.

  • Aminokiseline ili amino-kiseline?
    Pravilno je amino-kiseline.

  • Banja Luka ili Banjaluka?
    Koriste se oba.

  • Bar kod ili bar-kod?
    Pravilno je bar-kod.

  • Belo svetski ili belosvetski?
    Pravilno je belosvetski.

  • Beliji ili belji?
    Pravilno je belji.

  • Antropogeografija ili antropo geografija?
    Pravilno je antropogeografija.

  • Apolitičan ili a političan?
    Pravilno je apolitičan.

  • Arapsko-turski ili arapskoturski?
    Koriste se oba.

  • Arhiepiskop ili arhi episkop?
    Pravilno je arhiepiskop.

  • Astrofizika ili astro fizika?
    Pravilno je astrofizika.

  • Austro-ugarska ili Austrougarska?
    Oba su prihvatljiva.

  • Auto-put ili autoput?
    Pravilno je auto-put.

  • Autogol ili auto gol?
    Pravilno je autogol.

  • Antitalenat ili anti-talenat?
    Pravilno je antitalenat.

  • Audio-vizuelan ili audiovizuelan?
    Pravilno je audio-vizuelan.

  • Avio modelar ili avio-modelar?
    Pravilno je avio-modelar.

  • Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt?
    Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.

  • Bezvremeno ili bez vremeno?
    Pravilno je bezvremeno.

  • Bez uslovno ili bezuslovno?
    Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.

  • Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan?
    Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.

  • Bez veze ili bezveze.
    Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“

  • Bi ću ili biću?
    Pravilno je biću.

  • Bio ritam ili bioritam?
    Pravilno je bioritam.

  • Bledo plava ili bledoplava?
    Pravilno je spojeno, bledoplava.

  • Boga ti ili bogati?
    Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.

  • Blok-nastava ili blok nastava?
    Pravilno je blok-nastava.

  • Crno-žut ili crnožut?
    Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna...), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta...)

  • Dalekosežan ili daleko sežan.
    Pravilno je dalekosežan.

  • De fakto ili defakto?
    Pravilno je defakto.

  • Austro-Ugarska ili Austrougarska?
    Odgovor: Austrougarska

  • Hidroavion ili hidro avion?
    Pravilno je hidroavion.

  • Hipo koristik ili hipokoristik?
    Pravilno je hipokoristik.

  • Hiper produkcija ili hiperprodukcija?
    Pravilno je hiperprodukcija.

  • Ijedan ili i jedan?
    Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).

  • Ionako ili i onako?
    Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).

  • I sl. ili isl.
    Pravilno je i sl.

  • Iako ili i ako?
    Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)

  • Ići ćemo ili ićićemo?
    Pravilno je ići ćemo.

  • I dalje ili idalje?
    Pravilno je i dalje.

  • I kakav ili ikakav?
    Pravilno je ikakav.

  • I malo ili imalo?
    Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.

  • I-mejl ili imejl?
    Pravilno je imejl.

  • Inopartner ili ino partner?
    Pravilno je inopartner.

  • Đene đene ili đene-đene?
    Pravilno je đene-đene.

  • Fer plej ili fer-plej?
    Pravilno je fer-plej.

  • Gđa ili g-đa?
    Pravilno je gđa.

  • Gdekoji ili gde koji?
    Pravilno je gdekoji.

  • Gde si ili gdesi?
    Pravilno je gde si.

  • General-major ili generalmajor?
    Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.

  • Geo-strateški ili geostrateški?
    Pravilno je geostrateški.

  • Godinu ipo ili godinu i po?
    Pravilno je godinu i po.

  • Gluvo-nemi ili gluvonemi?
    Pravilno je gluvonemi.

  • Istočnoevropski ili istočno-evropski?
    Pravilno je istočnoevropski.

  • Isto vremeno ili istovremeno?
    Pravilno je spojeno, istovremeno.

  • I suviše ili isuviše?
    Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.

  • Izbaciću ili ja ću izbaciti.
    Koriste se oba.

  • Jasam ili ja sam?
    Pravilno je ja sam.

  • Javimi ili javi mi?
    Pravilno je javi mi.

  • Je l' ili jel?
    Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l'. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.

  • Jedno cifren ili jednocifren?
    Pravilno je jednocifren.

  • Kad god ili kadgod?
    Koriste se oba.

  • Kalijum-bromid ili kalijum bromid?
    Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.

  • Kara kondžula ili karakondžula.
    Pravilno je karakondžula.

  • Katkad ili kad-kad.
    Koriste se oba.

  • Naći ću ili naćiću.
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

  • A kamoli ili akamoli ili a kamo li
    Pravilno je a kamoli. Reč kamoli je nastala spajanjem veznika kamo i rečce li u jednu reč. Uz nju se često nalazi veznik a, sa kojim čini izraz a kamoli.

  • Ako bi ste ili ako biste
    Pravilno je ako biste.

  • Auto škola ili autoškola ili auto-škola
    Ispravno je auto-škola.

  • Baci ću ili baciću
    Piše se baciću.

  • Bez i malo ili bez imalo
    Piše se i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Stoga, bez imalo.U svim ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Dakle, bez i malo.

  • Bez malo ili bezmalo
    Piše se i jedno i drugo.Bezmalo znači umalo i piše se spojeno. Stoga, bezmalo.Razdvojeno se piše u bukvalnom značenju. Dakle, bez malo.

  • Bez obzira ili bezobzira
    Tačno je bez obzira.

  • Bi će ili biće
    Pravilno je biće.

  • Bi ćemo ili bićemo
    Pravilno je bićemo.

  • Bi ću ili biću
    Pravilno je biću.

  • Bi li ili bili
    Piše se i jedno i drugo.Ako postavljate pitanje, piše se rastavljeno. Dakle, bi li.Kao radni glagolski pridev, piše se sastavljeno. Stoga, bili.

  • Bi smo ili bismo
    Ispravno je bismo.

  • Bi ste ili biste
    Ispravno je biste.

  • Bilo kad ili bilo kada
    Dopuštena su oba oblika.

  • Bilo koji ili bilokoji
    Piše se bilo koji.

  • Bilo šta ili bilošta
    Tačno je bilo šta.

  • Biti u pravu ili biti upravu
    Pravilno je biti u pravu.

  • Boga mi ili bogami
    Piše se i jedno i drugo.Zarad naglašavanja reči, piše se spojeno. Stoga, bogami!U doslovnom značenju, piše se odvojeno. Dakle, boga mi!

  • Budi te ili budite
    Tačno je budite.

  • Će mi ili ćemi
    Ispravno je će mi.

  • Će mo ili ćemo
    Ispravno je ćemo

  • Će mu ili ćemu
    Ispravno je će mu.

  • Će se ili ćese
    Ispravno je će se.

  • Će te ili ćete
    Ispravno je ćete.

  • Će ti ili ćeti
    Ispravno je će ti.

  • Čeka ćemo ili čekaćemo
    Tačno je čekaćemo.

  • Čeka ćeš ili čekaćeš
    Tačno je čekaćeš.

  • Čeka ću ili čekaću
    Tačno je čekaću.

  • Čeka te ili čekate
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čeka te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Izvinite, vi čekate u redu?

  • Čekaće te ili čekaćete
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čekaće te(be).Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Izvinite, čekaćete u redu.

  • Čekaj te ili čekajte
    Ispravno je čekajte.

  • Čestitaj te ili čestitajte
    Pravilno je čestitajte.

  • Čini mi se ili činimi se
    Tačno je čini mi se.

  • Čini ti ili činiti
    Tačno je činiti.

  • Čini ti se ili činiti se
    Tačno je čini ti se.

  • Ču ćemo se ili čućemo se
    Piše se čućemo se.

  • Ču ćeš ili čućeš
    Piše se čućeš.

  • Čudi me ili čudime
    Ispravno je čudi me.

  • Ćuta ćemo ili ćutaćemo
    Pravilno je čutaćemo.

  • Ćuta ću ili ćutaću
    Pravilno je čutaću.

  • Čuva ću ili čuvaću
    Tačno je čuvaću.

  • Čuvaj te ili čuvajte
    Tačno je čuvajte.

  • Da bi smo ili da bismo
    Piše se da bismo.

  • Da će ili daće
    Ispravno je daće.

  • Da će ili daće
    Ispravno je daće.

  • Da ćemo ili daćemo
    Ispravno je daćemo.

  • Da ćeš ili daćeš
    Ispravno je daćeš.

  • Da ćete ili daćete
    Ispravno je daćete.

  • Da ću ili daću
    Ispravno je daću.

  • Da l' ili dal'
    Tačno je da l'.

  • Da li bi ste ili da li biste
    Pravilno je da li biste.

  • Da li će te ili da li ćete
    Pravilno je da li ćete.

  • Da li je u redu ili da li je uredu
    Pravilno je da li je u redu.

  • Da mi ili dami
    Iliti dati meni. Ispravno je odvojeno.

  • Da ste ili daste
    Piše se da ste.

  • Da te ili date
    Piše se i jedno i drugo.Veznik da i lična zamenica te pišu se odvojeno. Dakle, da te.Drugo lice množine prezenta glagola dati piše se spojeno. Stoga, date.

  • Daje te ili dajete
    Ispravno je dajete.

  • Desi će ili desiće
    Tačno je desiće.

  • Do duše ili doduše
    Pravilno je i jedno i drugo.To je prilog koji znači uistinu i piše se zajedno. Na primer: Doduše, nisam stigao na vreme.Predlog do i imenica duša pišu razdvojeno. Na primer: Kažu da se srce nalazi do duše.

  • Do kad ili do kada
    Dopušteno su oba oblika.

  • Do nedavno ili donedavno
    Piše se donedavno.

  • Do sad ili do sada
    Dopušteno su oba oblika.

  • Do znanja ili doznanja
    Tačno je do znanja.

  • Dobi ćemo ili dobićemo
    Ispravno je dobićemo.

  • Dobi ćeš ili dobićeš
    Ispravno je dobićeš.

  • Dobi ću ili dobiću
    Ispravno je dobiću.

  • Dobro došla ili dobrodošla
    Piše se i jedno i drugo.Kao izraz dobrodošlice, piše se razdvojeno: Na primer: Dobro došli, dragi gosti!Kad nam je potreban pridev da iskažemo nešto korisno, piše se spojeno. Na primer: Sva pitanja su dobrodošla!

  • Dobro namerno ili dobronamerno
    Prefiks dobro se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, dobronamerno.

  • Dočeka ćemo ili dočekaćemo
    Pravilno je dočekaćemo.

  • Doći će te ili doćićete
    Ispravno je doći ćete.

  • Doći ćemo ili doćemo
    Ispravno je doći ćemo.

  • Doći ćemo ili doćićemo
    Ispravno je doći ćemo.

  • Doći ćeš ili doćićeš
    Ispravno je doći ćeš.

  • Dodaj te ili dodajte
    Tačno je dodajte.

  • Dođe te ili dođete
    Piše se dođete.

  • Dogovori ćemo ili dogovorićemo
    Pravilno je dogovorićemo.

  • Dogovori ćemo se ili dogovorićemo
    Pravilno je dogovorićemo se.

  • Dolazi će ili dolaziće
    Ispravno je dolaziće.

  • Dolazi te ili dolazite
    Ispravno je dolazite.

  • Dosadi će ili dosadiće
    Tačno je dosadiće.

  • Dostavi ćemo ili dostavićemo
    Piše se dostavićemo.

  • Druži ćemo ili družićemo
    Pravilno je družićemo.

  • Dugo očekivani ili dugočekivani ili dugoočekivani
    To je složenica. Pravilno je sa dva O, tj. dugoočekivani.

  • Dva i po ili dva ipo
    Ispravno je dva i po.

  • Gde ćemo ili gdećemo
    Tačno je gde ćemo.Gde ćete ili gdećete

  • Gde ćete ili gdećete
    Tačno je gde ćete.

  • Glasaj te ili glasajte
    Piše se glasajte.

  • Gleda ćeš ili gledaćeš
    Pravilno je gledaćeš.

  • Gleda ću ili gledaću
    Pravilno je gledaću.

  • Gleda ću ili gledaću
    Pravilno je gledaću.

  • Gleda te ili gledate
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, gleda te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Treba da gledate pravo.

  • Gospodski ili gospodcki
    Ispravno je gospodski.

  • Hoće mo ili hoćemo
    Tačno je hoćemo.

  • Hoće te ili hoćete
    Tačno je hoćete.

  • I pak ili ipak
    Pravilno je ipak.

  • Ide te ili idete
    Piše se idete.

  • Igra ćemo ili igraćemo
    Ispravno je igraćemo.

  • Ima ćemo ili imaćemo
    Tačno je imaćemo.

  • Ima ćeš ili imaćeš
    Tačno je imaćeš.

  • Ima ćete ili imaćete
    Tačno je imaćete.

  • Ima ću ili imaću
    Tačno je imaću.

  • Interesuje me ili interesujeme
    Pravilno je interesuje me.

  • Isključi ću ili isključiću
    Piše se isključiću.

  • Ispravi će ili ispraviće
    Ispravno je ispraviće.

  • Ispravi ću ili ispraviću
    Ispravno je ispraviću.

  • Iz viđenja ili izviđenja
    Tačno je iz viđenja.

  • Izaći će ili izaćiće
    Pravilno je izaći će.

  • Izaći ćemo ili izaćićemo
    Pravilno je izaći ćemo.

  • Izaći ćeš ili izaćićeš
    Pravilno je izaći ćeš.

  • Izaći ću ili izaćiću
    Pravilno je izaći ću.

  • Izaći ću ili izaću
    Pravilno je izaći ću.

  • Izbaci ću ili izbaciću
    Piše se izbaciću.

  • Izdrža ćeš ili izdržaćeš
    Ispravno je izdržaćeš.

  • Izkoristiti ili iskoristiti
    Tačno je iskoristiti.

  • Između ostalog ili izmeđuostalog
    Pravilno je između ostalog.

  • Izvinite ili izvini te
    Piše se izvinite.

  • Ja sam ili jasam
    Ispravno je ja sam.

  • Ja sam u pravu ili ja sam upravu
    Ispravno je ja sam u pravu.

  • Javi ću ti ili javiću ti
    Tačno je javiću ti.

  • Javljaj te ili javljate
    Tačno je javljajte.

  • Je l si ili jesi li
    Pravilno je jesi li.

  • Je li ili jeli
    Piše se i jedno i drugo, ali ima različito značenje.Radni pridev od glagola jesti se piše spojeno. Na primer: Jeli su hitro.Dok ako postavljate pitanje, pišete odvojeno. Na primer: Je li bitno šta su jeli?

  • Je sam ili jesam
    Ispravno je jesam.

  • Jedamput ili jedanput
    Tačno je jedanput.

  • Jedan i po ili jedan ipo
    Pravilno je jedan i po.

  • Jedan put ili jedanput
    Piše se jedanput.

  • Jel ste ili jeste
    Ispravno jeste.

  • Još uvek ili jošuvek
    Tačno je još uvek.

  • Kad će mo ili kad ćemo
    Pravilno je kad ćemo.

  • Kad će te ili kad ćete
    Pravilno je kad ćete.

  • Kada bi ste ili kada biste
    Pravilno je kada biste.

  • Kada će te ili kada ćete
    Pravilno je kada ćete.

  • Kako ste ili kakoste
    Piše se kako ste.

  • Kasni ću ili kasniću
    Ispravno je kasniću.

  • Katkad ili kadkad
    Tačno je katkad.

  • Kaži te ili kažite
    Pravilno je kažite.

  • Ko je ili koje
    Ispravno jedno i drugo, ali ima različito znanje.Ko je upitna zamenica, a je oblik trećeg lica jednine glagola jesam. Na primer: Ko je na vezi?Spojeno je upitno-odnosna zamenica. Na primer: Koje voće da kupim?

  • Koje kakve ili kojekakve
    To je složena zamenica i piše se zajedno. Dakle, kojekakve.

  • Kontra efekat ili kontraefekat
    To je složenica i piše spojeno. Stoga, kontraefekat.

  • Koristi ćemo ili koristićemo
    Pravilno je koristićemo.

  • Krenu ću ili krenuću
    Piše se krenuću.

  • Kupi ćemo ili kupićemo
    Tačno je kupićemo.

  • Kupi te ili kupite
    Tačno je kupite.

  • Lajkuj te ili lajkujte
    Ispravno je lajkujte.

  • Leći će ili lećiće
    Piše se leći će.

  • Ljubi ćeš ili ljubićeš
    Pravilno je ljubićeš.

  • Ma da ili mada
    Piše se i jedno i drugo, ali imaju različita značenja.Kao veznik, piše se spojeno. Na primer: Mada, on je visok.Rečca ma i veznik da se piše odvojeno. Na primer: Ma, da, kako da ne.

  • Ma nemoj ili manemoj
    Tačno je ma nemoj.

  • Menja ćemo ili menjaćemo
    Ispravno je menjaćemo.

  • Mi će mo ili mi ćemo
    Pravilno je mi ćemo.

  • Misli će ili misliće
    Piše se misliće.

  • Mnogo čemu ili mnogočemu
    Tačno je mnogo čemu.

  • Moći će ili moćiće
    Ispravno je moći će.

  • Moći ćemo ili moćićemo
    Ispravno je moći ćemo.

  • Moći ćeš ili moćićeš
    Ispravno je moći ćeš.

  • Mogu li ili moguli
    Rečca li se uvek piše odvojeno od glagola. Dakle, mogu li.

  • Molim te ili molimte
    Pravilno je molim te.

  • Može li ili moželi
    Piše se može li.

  • Može te ili možete
    Piše se možete.

  • Na bolje ili nabolje
    Piše se i jedno i drugo.Ako se misli na boljitak, prilog se piše spojeno. Na primer: Njegovo stanje ide nabolje.Ako je reč o doslovnom smisli, piše se odvojeno. Na primer: Otišao je na bolje radno mesto.

  • Na brzinu ili nabrzinu
    Ispravno je na brzinu.

  • Na mene ili namene
    Tačno je na mene.

  • Na niže ili naniže
    Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Spuštamo se naniže.Kada se misli u bukvalnom smislu, piše se odvojeno. Na primer: Pao je na niže grane.

  • Na redu ili naredu
    Piše se na redu.

  • Na šta ili našta
    Pravilno je i jedno i drugo.Ako se koristi kao prilog, piše spojeno. Na primer: Našta to si ljut?Kao predlog, piše se odvojeno. Na primer: Kakav svinjac! Na šta ovo liči?

  • Na više ili naviše
    Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Krećemo se naviše.Kad se misli bukvalno, piše se odvojeno. Na primer: Dobio je premeštaj na više mesto.

  • Na vreme ili navreme
    Tačno je na vreme.

  • Ne daj ili nedaj
    Ispravno je ne daj.

  • Ne dam ili nedam
    Ispravno je ne dam.

  • Na red ili nared
    Ispravno je odvojeno. Dakle, na red.

  • Na slepo ili naslepo
    Pravilno je spojeno. Stoga, naslepo.

  • Na spavala ili naspavala
    Ispravno je sastavljeno. Dakle, naspavala.

  • Na tenane ili natenane
    Pravilno je spojeno. Stoga, natenane.

  • Na više ili naviše
    Pravilno je i jedno i drugo.

    Piše spojeno kao prilog koji znači u pravcu kretanja.
    Odvojeno se piše kada se misli u bukvalnom smislu.

  • Na vreme ili navreme
    Piše se rastavljeno. Dakle, na vreme.

  • Na vući ili navući
    Ispravno je sastavljeno. Stoga, navući.

  • Na žalost ili nažalost
    Može i jedno i drugo.

    U slučaju priloga, piše se sastavljeno. Na primer: Nažalost, danas pada kiša.
    Ako iza sledi genitiv, piše se odvojeno. Na primer. Na žalost fudbalera jaka kiša je prekinula trening.

  • Nabavi ćemo ili nabavićemo
    Pravilno je spojeno. Dakle, nabavićemo.

  • Naći će ili naćiće
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Stoga, naći će.

  • Naći će se ili naćiće se
    Ispravno je rastavljeno. Dakle, naći će se.

  • Naći ćemo ili naćićemo
    Pravilno je odvojeno. Stoga, naći ćemo.

  • Naći ćeš ili naćićeš
    Piše se rastavljeno. Samim tim, naći ćeš.

  • Naći ćete ili naćićete
    Ispravno je odvojeno. Shodno tome, naći ćete.

  • Nadamo se ili nadajmo se
    Piše se i jedno i drugo.

  • Nadoknadi ćemo ili nadoknadićemo
    Tačno je sastavljeno. Shodno tome, nadoknadičemo.

  • Nadprosečan ili natprosečan
    Pravilno je natprosečan.

  • Nadprosečna ili natprosečna
    Pravilno je natprosečna.

  • Nadprosečno ili natprosečno
    Pravilno je natprosečno.

  • Naj bitnije ili najbitnije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbitnije.

  • Naj bolje ili najbolje
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolje.

  • Naj bolji ili najbolji
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolji.

  • Naj divinija ili najdivnija
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najdivnija.

  • Naj iskrenije ili najiskrenije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najiskrenije.

  • Naj kasnije ili najkasnije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najkasnije.

  • Naj lepša ili najlepša
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepša.

  • Naj lepše ili najlepše
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepše.

  • Naj sretniji ili najsretniji
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najsretnije.

  • Naj verovatnije ili najverovatnije
    Superlativ priloga se uvek piše sastavljeno. Otuda, najverovatnije.

  • Naj više ili najviše
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najviše.

  • Naljuti ću ili naljutiću
    Ispravno je spojeno. Zato, naljutiću.

  • Naljuti ću se ili naljutiću se
    Piše se naljutiću se.

  • Napio ili napijo
    Tačno je napio.

  • Napisa ću ili napisaću
    Ako se infinitiv glagola završava na ti, uvek se piše sastavljeno. Stoga, napisaću.

  • Napiši te ili napišite
    Ispravno je napišite.

  • Napravi ćemo ili napravićemo
    Pravilno je napravićemo.

  • Napravi ću ili napraviću
    Pravilno je napraviču.

  • Naruči ćemo ili naručićemo
    Ispravno je naručićemo.

  • Naruči ću ili naručiću
    Ispravno je naručiću.

  • Nastavi ćemo ili nastavićemo
    Tačno je nastavićemo.

  • Nastavi ću ili nastaviću
    Tačno je nastaviću.

  • Nauči će ili naučiće
    Ispravno je naučiće.

  • Nauči ćemo ili naučićemo
    Ispravno je naučićemo.

  • Nauči ćeš ili naučićeš
    Ispravno je naučićeš.

  • Nauči ću ili naučiću
    Ispravno je naučiću.

  • Navići ćeš ili navićićeš
    Pravilno je navići ćeš.

  • Navrati ću ili navratiću
    Tačno je navratiću.

  • Nazovi te ili nazovite
    Ispravno je nazovite.

  • Ne bi ili nebi
    Pravilno je ne bi.

  • Ne bi li ili ne bili
    Rečca li se uvek piše odvojeno. Stoga, ne bi li.

  • Ne bi se ili nebi se
    Tačno je ne bi se.

  • Ne bi smo ili ne bismo
    Pravilno je ne bismo.

  • Ne bi ste ili ne biste
    Pravilno je ne biste.

  • Ne bitno ili nebitno
    Ispravno je nebitno.

  • Ne blagovremeno ili neblagovremeno
    Tačno je neblagovremeno.

  • Ne boj se ili nebojse
    Piše se rastavljeno. Dakle, ne boj se.

  • Ne boli ili neboli
    Pravilno je ne boli.

  • Ne brinite ili nebrinite
    Tačno je ne brinite.

  • Ne bude ili nebude
    Ispravno je ne bude.

  • Ne budem ili nebudem
    Ispravno je ne budem.

  • Ne budemo ili nebudemo
    Ispravno je ne budemo.

  • Ne budeš ili nebudeš
    Ispravno je ne budeš.

  • Ne budi ili nebudi
    Ispravno je ne budi.

  • Ne budite ili nebudite
    Ispravno je ne budite.

  • Ne ćemo ili nećemo
    Glagol neću je izuzetak, te rečca ne se piše sastavljeno. Dakle, nećemo.

  • Ne ćete ili nećete
    Pravilno je nećete.

  • Ne da ili neda
    Piše se odvojeno. Stoga, ne da.

  • Ne da mi se ili neda mi se
    Tačno je ne da mi se.

  • Ne daj bože ili nedaj bože
    Ispravno je ne daj bože.

  • Ne daj se ili nedaj se
    Pravilno je ne daj se.

  • Ne dajmo ili nedajmo
    Piše se ne dajmo.

  • Ne dajte ili nedajte
    Tačno je ne dajte.

  • Ne definisano ili nedefinisano
    Ispravno je nedefinisano.

  • Ne deluje ili nedeluje
    Piše se ne deluje.

  • Ne desi ili nedesi
    Tačno je ne desi.

  • Ne dolazak ili nedolazak
    Pravilno je nedolazak.

  • Ne dostavljanje ili nedostavljanje
    Ispravno je nedostavljanje.

  • Ne dozvoljava ili nedozvoljava
    Piše se ne dozvoljava.

  • Ne dugo ili nedugo
    Ispravno je nedugo.

  • Ne edukovan ili needukovan ili nedukovan
    Pravilno je needukovan.

  • Ne fer ili nefer
    Tačno je nefer.

  • Ne gleda ili negleda
    Ispravno je ne gleda.

  • Ne gledanje ili negledanje
    Pravilno je negledanje.

  • Ne ide ili neide
    Piše se ne ide.

  • Ne idem ili neidem
    Piše se ne idem.

  • Ne idete ili neidete
    Piše se ne idete.

  • Ne interesuje ili neinteresuje
    Tačno je ne interesuje.

  • Ne iskvaren ili neiskvaren
    Ispravno je neiskvaren.

  • Ne isporučeno ili neisporučeno
    Pravilno je neisporučeno.

  • Ne isporuka ili neisporuka
    Piše se neisporuka.

  • Ne izdržljivo ili neizdržljivo
    Tačno je neizdržljivo.

  • Ne jasan ili nejasan
    Ispravno je nejasan.

  • Ne javiš ili nejaviš
    Pravilno je ne javiš.

  • Ne kasni ili nekasni
    Piše se ne kasni.

  • Ne koristi ili nekoristi
    Tačno je ne koristi.

  • Ne krene ili nekrene
    Ispravno je ne krene.

  • Ne kulturan ili nekulturan
    Pravilno je nekulturan.

  • Ne ljudi ili neljudi
    Piše se neljudi.

  • Ne ljutim ili neljutim
    Tačno ne ne ljutim.

  • Ne manjka ili nemanjka
    Ispravno je nemanjka.

  • Ne mogu ili nemogu
    Pravilno je ne mogu.

  • Ne moguće ili nemoguće
    Piše se nemoguće.

  • Ne moj ili nemoj
    Ovaj glagol je jedan od izuzetaka, te piše se spojeno. Dakle, nemoj.

  • Ne mojte ili nemojte
    Tačno je nemojte.

  • Ne moram ili nemoram
    Ispravno je ne moram.

  • Ne moramo ili nemoramo
    Ispravno je ne moramo.

  • Ne moraš ili nemoraš
    Ispravno je ne moraš

  • Ne možemo ili nemožemo
    Pravilno je ne možemo.

  • Ne može se ili nemože se
    Pravilno je ne može se.

  • Ne mrdam ili nemrdam
    Piše se ne mrdam.

  • Ne nađeš ili nenađeš
    Tačno je ne nađeš.

  • Ne najavljen ili nenajavljen
    Ispravno je nenajavljen.

  • Ne namerno ili nenamerno
    Pravilno je nenamerno.

  • Ne naplaćeno ili nenaplaćeno
    Piše se neplaćeno.

  • Ne naspavan ili nenaspavan
    Tačno je nenaspavan.

  • Ne naučen ili nenaučen
    Ispravno je nenaučen.

  • Ne normalan ili nenormalan
    Pravilno je nenormalan.

  • Ne normalno ili nenormalno
    Pravilno je nenormalno.

  • Ne obećevam ili neobećavam
    Piše se ne obećavam.

  • Ne očekivano ili neočekivano
    Tačno je neočekivano.

  • Ne očekujem ili neočekujem
    Ispravno je ne očekujem.

  • Ne odgovara ili neodgovara
    Pravilno je ne odgovara.

  • Ne odgovaram ili neodgovaram
    Piše se ne odgovaram.

  • Ne odgovaranje ili neodgovaranje
    Tačno je neodgovaranje.

  • Ne određeno ili neodređeno
    Ispravno je neodređeno.

  • Ne opradvani ili neopravdani
    Pravilno je neopravdani.

  • Ne ošišan ili neošišan
    Piše se neošišan.

  • Ne ostavlja ili neostavlja
    Tačno je ne ostavlja.

  • Ne otpakovan ili neotpakovan
    Ispravno je neotpakovan.

  • Ne otpakovano ili neotpakovano
    Ispravno je neotpakovano.

  • Ne otvoreno ili neotvoreno
    Pravilno je neotvoreno.

  • Ne pada ili nepada
    Piše se ne pada.

  • Ne piše ili nepiše
    Tačno je ne piše.

  • Ne pismen ili nepismen
    Ispravno je nepismen.

  • Ne plaćeno ili neplaćeno
    Pravilno je neplaćeno.

  • Ne planiran ili neplaniran
    Piše se neplaniran.

  • Ne planirano ili neplanirano
    Piše se neplanirano.

  • Ne planski ili neplanski
    Piše se neplanski.

  • Ne podnosim ili nepodnosim
    Tačno je ne podnosim.

  • Ne podudara ili nepodudara
    Ispravno je nepodudara.

  • Ne poklapaju ili nepoklapaju
    Pravilno je nepoklapaju.

  • Ne pominji ili nepominji
    Piše se ne pominji.

  • Ne ponovilo ili neponovilo
    Tačno je ne ponovilo.

  • Ne ponovilo se ili neponovilo se
    Tačno je ne ponovilo se.

  • Ne poštovanje ili nepoštovanje
    Ispravno je nepoštovanje.

  • Ne poštuje ili nepoštuje
    Pravilno je ne poštuje.

  • Ne poštujem ili nepoštujem
    Pravilno je ne poštujem.

  • Ne poštuju ili nepoštuju
    Pravilno je ne poštuju.

  • Ne poštujući ili nepoštujući
    Pravilno je ne poštujući.

  • Ne potreban ili nepotreban
    Piše se nepotreban.

  • Ne potrebno ili nepotrebno
    Piše se nepotrebno.

  • Ne povezano ili nepovezano
    Tačno je nepovezano.

  • Ne prati ili neprati
    Ispravno je ne prati.

  • Ne pravim ili nepravim
    Pravilno je ne pravim.

  • Ne pregledan ili nepregledan
    Piše se nepregledan.

  • Ne prevaziđen ili neprevaziđen
    Tačno je neprevaziđen.

  • Ne pričam ili nepričam
    Ispravno je ne pričam.

  • Ne pričamo ili ne pričamo
    Ispravno je ne pričamo.

  • Ne pričaš ili nepričaš
    Ispravno je ne pričaš.

  • Ne pridržava ili nepridržava
    Pravilno je ne pridržava.

  • Ne pridržavanje ili nepridržavanje
    Pravilno je nepridržavanje.

  • Ne prihvaćen ili neprihvaćen
    Piše se neprihvaćen.

  • Ne prihvatljivo ili neprihvatljivo
    Piše se neprihvatljivo.

  • Ne prijatno ili neprijatno
    Tačno je neprijatno.

  • Ne primećujem ili neprimećujem
    Ispravno je ne primećujem.

  • Ne primerno ili neprimerno
    Pravilno je neprimerno.

  • Ne procenjivo ili neprocenjivo
    Piše se neprocenjivo.

  • Ne prođe ili neprođe
    Tačno je ne prođe.

  • Ne profesionalno ili neprofesionalno
    Ispravno je neprofesionalno.

  • Ne prolazim ili neprolazim
    Pravilno je ne prolazim.

  • Ne prolaznim ili neprolaznim
    Piše se neprolaznim.

  • Ne promenjeno ili nepromenjeno
    Tačno je nepromenjeno.

  • Ne propustite ili nepropustite
    Ispravno je ne propustite.

  • Ne punih ili nepunih
    Pravilno je nepunih.

  • Ne rad ili nerad
    Piše se nerad.

  • Ne radan ili neradan
    Piše se neradan.

  • Ne radi ili neradi
    Piše se ne radi.

  • Ne radim ili neradim
    Piše se ne radim.

  • Ne radni ili neradni
    Piše se neradni.

  • Ne raspoložen ili neraspoložen
    Tačno je neraspoložen.

  • Ne realno ili nerealno
    Ispravno je nerealno.

  • Ne redovno ili neredovno
    Pravilno je neredovno.

  • Ne rešeno ili nerešeno
    Piše se nerešeno.

  • Ne šaljem ili nešaljem
    Tačno je ne šaljem.

  • Ne sebično ili nesebično
    Ispravno je nesebično.

  • Ne seća ili neseća
    Pravilno je ne seća.

  • Ne sećaš ili nesećaš
    Pravilno je ne sećaš.

  • Ne smeju ili nesmeju
    Piše se ne smeju.

  • Ne smetano ili nesmetano
    Tačno je nesmetano.

  • Ne smijemo ili nesmijemo
    Ispravno je ne smijemo.

  • Ne spava ili nespava
    Pravilno je ne spava.

  • Ne spavanje ili nespavanje
    Piše se nespavanje.

  • Ne stane ili nestane
    Tačno je nestane.

  • Ne suđena ili nesuđena
    Ispravno je nesuđena.

  • Ne tačno ili netačno
    Pravilno je netačno.

  • Ne treba ili netreba
    Piše se ne treba.

  • Ne trebaju ili netrebaju
    Piše se ne trebaju.

  • Ne trebam ili netrebam
    Piše se ne trebam.

  • Ne uobraziš ili neuobraziš
    Tačno je ne uobraziš.

  • Ne urađen ili neurađen
    Ispravno je neurađen.

  • Ne urađeno ili neurađeno
    Ispravno je neurađeno.

  • Ne uspem ili neuspem
    Pravilno je ne uspem.

  • Ne uspeo ili neuspeo
    Pravilno je neuspeo.

  • Ne važno ili nevažno
    Piše se nevažno.

  • Ne verujem ili neverujem
    Tačno je ne verujem.

  • Ne vezano ili nevezano
    Ispravno je nevezano.

  • Ne vide ili nevide
    Pravilno je ne vide.

  • Ne viđeno ili neviđeno
    Piše se neviđeno.

  • Ne zaboravi ili nezaboravi
    Tačno je ne zaboravi.

  • Ne zaboravite ili nezaboravite
    Tačno je ne zaboravite.

  • Ne zaboravno ili nezaboravno
    Tačno je nezaboravno.

  • Ne zahvalan ili nezahvalan
    Ispravno je nezahvalan.

  • Ne zainteresovana ili nezainteresovana
    Pravilno je nezainteresovana.

  • Ne zajedno ili nezajedno
    Piše se ne zajedno.

  • Ne zaposlen ili nezaposlen
    Tačno je nezaposlen.

  • Ne zdravo ili nezdravo
    Ispravno je nezdravo.

  • Ne zna ili nezna
    Pravilno je ne zna.

  • Ne znače ili neznače
    Pravilno je ne znače.

  • Ne znači ili neznači
    Pravilno je ne znači.

  • Ne znalice ili neznalice
    Pravilno je neznalice.

  • Ne znanje ili neznanje
    Pravilno je neznanje.

  • Ne znanjem ili neznanjem
    Pravilno je neznanjem.

  • Ne žurimo ili nežurimo
    Piše se ne žurimo.

  • Nedostajaće te ili nedostajaćete
    Tačno je nedostajaćete.

  • Neki dan ili nekidan
    Ispravno je neki dan.

  • Nema te ili nemate
    Glagol nemati je jedan od izuzetak gde se rečca ne piše spojeno. Dakle, nemate.

  • Nema veze ili nemaveze
    Pravilno je nema veze.

  • Nemoj te ili nemojte
    Još jedan glagol izuzetak i piše sastavljeno. Stoga, nemojte.

  • Ni čemu ili ničemu
    Piše se ničemu.

  • Ni kakve ili nikakve
    Tačno je nikakav.

  • Ni na koga ili ninakoga
    Ispravno je ni na koga.

  • Ni na šta ili ninašta
    Pravilno je ni na šta.

  • Ni od koga ili niodkoga
    Piše se ni od koga.

  • Ni sa čim ili ni s čim
    Tačno su oba oblika.

  • Ni sa kim ili nisakim
    Ispravno je ni sa kim.

  • Ni slučajno ili nislučajno
    Pravilno je ni slučajno.

  • Ni u čemu ili u ničemu
    Piše se ni u čemu.

  • Ni za kakve ili nizakakve
    Tačno je ni za kakve.

  • Nije u redu ili nije uredu
    Ispravno je nije u redu.

  • Noći ću ili noćiću
    Pravilno je noći ću.

  • Obavesti ćemo ili obavestićemo
    Piše se obavestićemo.

  • Obići ćemo ili obićićemo
    Tačno je obići ćemo.

  • Objasni ću ili objasniću
    Ispravno je objasniću

  • Obrisa ću ili obrisaću
    Pravilno je obrisaću.

  • Obući ću ili obućiću
    Piše se obući ću.

  • Od davnina ili oddavnina ili odavnina
    Tačno je odavnina.

  • Od kad ili odkad
    Ispravno je od kad.

  • Od nekud ili odnekud
    Pravilno je odnekud.

  • Od pozadi ili otpozadi
    Piše se otpozadi.

  • Od skoro ili odskoro
    Tačno je odskoro.

  • Odgovori će ili odgovoriće
    Ispravno je odgovoriće.

  • Odgovori ću ili odgovoriću
    Ispravno je odgovoriću.

  • Odlepi ću ili odlepiću
    Pravilno je odlepiću.

  • Odmaraj te ili odmarajte
    Piše se odmarajte.

  • Odpratiti ili otpratiti
    Tačno je otpratiti.

  • Odsanjati ili otsanjati
    Ispravno je odsanjati

  • Odsutna ili otsutna
    Pravilno je odsutna.

  • Odziv ili odaziv
    Piše se i jedno i drugo.

  • Okači ću ili okačiću
    Tačno je okačiću.

  • Omogući će ili omogućiće
    Ispravno je omogućiće.

  • On line ili online
    Pravilno je online.

  • Oprosti ćemo ili oprostićemo
    Piše se oprostićemo.

  • Organizova ćemo ili organizovaćemo
    Tačno je organizovaćemo.

  • Oseća ćeš ili osećaćeš
    Ispravno je osećaćeš.

  • Oseća ću ili osećaću
    Ispravno je osećaću.

  • Ostareo ili ostario
    Pravilno su oba oblika.

  • Ostavi ćemo ili ostavićemo
    Piše se ostavićemo.

  • Ostavi ću ili ostaviću
    Piše se ostaviću.

  • Otići ćemo ili otićićemo
    Tačno je otići ćemo.

  • Otići ću ili otićiću
    Tačno je otići ću.

  • Pa će mo ili pa ćemo
    Ispravno je pa ćemo.

  • Pada će ili padaće
    Pravilno je padaće.

  • Pak ili ipak
    Piše se i jedno i drugo.

  • Pazi ću ili paziću
    Tačno je paziću.

  • Pazi te se ili pazite se
    Tačno je pazite se.

  • Peva ćemo ili pevaćemo
    Ispravno je pevaćemo.

  • Pisa ćemo ili pisaćemo
    Pravilno je pisaćemo.

  • Pita ću ili pitaću
    Piše se pitaću.

  • Pitaće te ili pitaćete
    Piše se pitaćete.

  • Plati ćemo ili platićemo
    Tačno je platićemo.

  • Po bogu ili pobogu
    Ispravno je pobogu.

  • Po nešto ili ponešto
    Pravilna su oba oblika.

    Ako je reč o deobnom značenju, onda se piše rastavljeno. Na primer: Svako dete je dobilo po nešto.
    Sastavljeno se piše u slučaju neodređene zamenice. Na primer: Kupite ponešto od voća.

  • Po podne ili popodne
    Dopušteno su oba oblika.

    Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje po podne idem u školu.
    Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Popodne je padao sneg.

  • Po redu ili poredu
    Piše se po redu.

  • Po sredi ili posredi
    Tačno je i jedno i drugo.

    Ukoliko hoćemo da kažemo da je u pitanju nešto, onda pišemo posredi.
    Ako hoćemo da kažemo da je nešto podeljeno po sredini, onda pišemo po sredi.

  • Poče će ili počeće
    Ispravno je počeće.

  • Poče ću ili počeću
    Ispravno je počeću.

  • Poći ću ili poćiću
    Pravilno je poći ću.

  • Pocrvene ću ili pocrveneću
    Piše se pocrveniću.

  • Pod hitno ili podhitno
    Tačno je pod hitno.

  • Podeli ćemo ili podelićemo
    Ispravno je podelićemo.

  • Podići ću ili podićiću
    Pravilno je podići ću.

  • Podkomisija ili potkomisija
    Piše se potkomisija.

  • Poen ili pojen
    Tačno je poen.

  • Pogleda ću ili pogledaću
    Ispravno je pogledaću.

  • Pogledaj te ili pogledajte
    Ispravno je pogledajte.

  • Pokuša ćemo ili pokušaćemo
    Pravilno je pokušaćemo.

  • Pokuša ću ili pokušaću
    Pravilno je pokušaću.

  • Položi ćeš ili položićeš
    Piše se položićeš.

  • Pomiri ćete se ili pomirićete se
    Tačno je pomirićete se.

  • Pomisli će ili pomisliće
    Ispravno je pomisliće.

  • Pomoći će ili pomoćiće
    Pravilno je pomoći će.

  • Pomoći ćemo ili pomoćićemo
    Pravilno je pomoći ćemo.

  • Pone ću ili poneću
    Piše se poneću.

  • Ponesi te ili ponesite
    Piše se ponesite.

  • Popi ću ili popiću
    Tačno je popiću.

  • Popravi ćemo ili popravićemo
    Ispravno je popravićemo.

  • Poruči ću ili poručiću
    Pravilno je poručiću.

  • Pošalji te ili pošaljite
    Piše se pošaljite.

  • Posla ćete ili poslaćete
    Piše se poslaćete.

  • Posla ću ili poslaću
    Piše se poslaću.

  • Poslaću ti ili poslaćuti
    Piše se poslaću ti.

  • Posvađa ćemo se ili posvađaćemo se
    Tačno je posvađaćemo se.

  • Potresen ili potrešen
    Ispravno je potresen.

  • Potrudi ćemo ili potrudićemo
    Pravilno je potrudićemo.

  • Povući će ili povućiće
    Piše se povući će.

  • Pozdravi te ili pozdravite
    Tačno je pozdravite.

  • Prati te ili pratite
    Piše i jedno i drugo.

    Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, prate te(be).
    Prezent i imperativ drugog lica množine se piše zajedno. Na primer: Pratite njega!

  • Pre dobar ili predobar
    Prefiks pre se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, predobar.

  • Pre dugo ili predugo
    Ispravno je predugo.

  • Pre podne ili prepodne
    Dopušteno su oba oblika.

    Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje pre podne idem u školu.
    Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Prepodne je padao sneg.

  • Pre slatka ili preslatka
    Pravilno je preslatka.

  • Pre ukusno ili preukusno
    Piše se preukusno.

  • Prebaci ću ili prebaciću
    Tačno je prebaciću.

  • Preda mnom ili predamnom
    Ispravno je pred mnom.

  • Predprošle ili pretprošle
    Pravilno je pretprošle.

  • Preko potreban ili prekopotreban
    Piše se preko potreban.

  • Preko potrebno ili prekopotrebno
    Piše se preko potrebno.

  • Prene ću ili preneću
    Tačno je preneću.

  • Preskoči ću ili preskočiću
    Ispravno je preskočiću.

  • Prežive ćemo ili preživećemo
    Pravilno je preživećemo.

  • Priča će ili pričaće
    Piše se pričaće.

  • Priča ćemo ili pričaćemo
    Piše se pričaćemo.

  • Priča ćeš ili pričaćeš
    Piše se pričaćeš.

  • Prihvati ću ili prihvatiću
    Tačno je prihvatiću.

  • Pripremi ću ili pripremiću
    Ispravno pripremiću.

  • Proba ćemo ili probaćemo
    Pravilno je probaćemo.

  • Promeni ću ili promeniću
    Piše se promeniću.

  • Pronaći ćete ili pronaćićete
    Tačno je pronaći ćete.

  • Pronaći ću ili pronaćiću
    Tačno je pronaći ću.

  • Proslavi ćemo ili proslavićemo
    Ispravno je proslavićemo.

  • Proveri ćemo ili proverićemo
    Pravilno je proverićemo.

  • Pući će ili pućiće
    Piše se pući će.

  • Pusti ćemo ili pustićemo
    Tačno je pustićemo.

  • Pusti ću ili pustiću
    Tačno je pustiću.

  • Radi će ili radiće
    Ispravno je radiće.

  • Radi ćemo ili radićemo
    Ispravno je radićemo.

  • Radi ću ili radiću
    Ispravno je radiću.

  • Razgovara ćemo ili razgovaraćemo
    Pravilno je razgovaraćemo.

  • Razmisli ćemo ili razmislićemo
    Piše se razmislićemo.

  • Razmisli ću ili razmisliću
    Piše se razmisliću.

  • Razume ćeš ili razumećeš
    Tačno je razumećeš.

  • Rečca ili rečica
    Piše se i jedno i drugo, ali sa različitim značenjima.
    Rečca je gramatički termin, dok je rečica deminutiv imenice reka.

  • Reći ćemo ili rećićemo
    Ispravno je reći ćemo.

  • Reći ćete ili rećićete
    Ispravno je reći ćete.

  • Reći ću ili rećiću
    Ispravno je reći ću.

  • Reci te mi ili recite mi
    Ispravno je recite mi.

  • Reši ćemo ili rešićemo
    Pravilno je rešićemo.

  • S njim ili sa njim
    Dopuštena su oba oblika.

  • S tim ili stim
    Piše se s tim.

  • Sa nama ili s nama
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sa posla ili s posla
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sa srećom ili sasrećom
    Tačno je sa srećom.

  • Sačeka ćemo ili sačekaćemo
    Ispravno je sačekaćemo.

  • Sad ću ili saću
    Pravilno je sad ću.

  • Sad ili sada
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sada ću ili sad ću
    Dopuštena su oba oblika.

  • šalji te ili šaljite
    Piše se šaljite.

  • Samim tim ili samim time
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sat i po ili sat ipo
    Ispravno je sat i po.

  • Sazna ćemo ili saznaćemo
    Pravilno je saznaćemo.

  • Shvati će ili shvatiće
    Piše se shvatiće.

  • Shvati ću ili shvatiću
    Piše se shvatiću.

  • Sići ću ili sićiću
    Tačno je sići ću.

  • Slika ću ili slikaću
    Ispravno je slikaću.

  • Slušaj te ili slušajte
    Pravilno je slušajte.

  • Smisli ćemo ili smislićemo
    Piše se smislićemo.

  • Smisli ćeš ili smislićeš
    Piše se smislićeš.

  • Snaći ćemo ili snaćićemo
    Tačno je snaći ćemo.

  • Snaći ću ili snaćiću
    Tačno je snaći ću.

  • Spava ćemo ili spavaćemo
    Ispravno je spavaćemo.

  • Spavaj te ili spavajte
    Ispravno je spavajte.

  • Spremi ćemo ili spremićemo
    Pravilno je spremićemo.

  • Sredi ćeš ili sredićeš
    Piše se sredićeš.

  • šta bi ste ili štabiste
    Tačno je šta biste.

  • šta će mi ili štaće mi
    Ispravno je šta će mi.

  • šta će mo ili šta ćemo
    Ispravno je šta ćemo.

  • šta ćeš ili štaćeš
    Ispravno je šta ćeš.

  • šta ćete ili štaćete
    Ispravno je šta ćete.

  • šta više ili štaviše
    Pravilno je štaviše.

  • Stavi ću ili staviću
    Piše se staviću.

  • Stići će ili stićiće
    Tačno je stići će.

  • Stići ćemo ili stićićemo
    Tačno je stići ćemo.

  • Stići ćete ili stićićete
    Tačno je stići ćete.

  • što pre ili štopre
    Ispravno je što pre.

  • Svrati ćemo ili svratićemo
    Pravilno je svratićemo.

  • Tako je ili takoje
    Piše se tako je.

  • Tako reći ili takoreći
    Piše se takoreći.
    Ako želimo posebno da naglasimo, onda razdvajamo prilog i rečcu.

  • Trafo stanica ili trafostanica ili trafo-stanica
    To je složenica. Stoga, tačno je trafo-stanica.

  • Trča ću ili trčaću
    Ispravno je trčaću.

  • U jedno ili ujedno
    Piše se i jedno i drugo.

    Kao prilog, piše se sastavljeno. Dakle, ujedno.
    U doslovnom značenju, piše se rastavljeno. Stoga, u jedno.

  • U koliko ili ukoliko
    sPiše se i jedno i drugo.

    Kao veznik, u smislu ako, piše se spojeno. Dakle, ukoliko.
    U ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Stoga, u koliko.

  • U naokolo ili uonakolo
    Ispravno je uonakolo.

  • U ozbilji se ili uozbilji se
    Pravilno je uozbilji se.

  • U pitanju ili upitanju
    Piše se u pitanju.

  • U pravu ili upravu
    Tačno je u pravu.

  • U radi ili uradi
    Ispravno je uradi.

  • U suprotnom ili usprotnom
    Pravilno je u suprotnom.

  • Ubaci ćemo ili ubacićemo
    Piše se ubacićemo.

  • Ubaci ću ili ubaciću
    Piše se ubaciću.

  • Ući ćemo ili ućićemo
    Tačno je ući ćemo.

  • Uđi te ili uđite
    Ispravno je uđite.

  • Upozna ćemo ili upoznaćemo
    Pravilno je upoznaćemo.

  • Uradi ćemo ili uradićemo
    Piše se uradićemo.

  • Uradi ću ili uradiću
    Piše se uradiću.

  • Uživa ćemo ili uživaćemo
    Tačno je uživaćemo.

  • Uživaj te ili uživajte
    Tačno je uživajte.

  • Veruj te ili verujte
    Ispravno je verujte.

  • Vežba ću ili vežbaću
    Pravilno je vežbaću.

  • Vi ćete ili vi će te
    Piše se vi ćete.

  • Vide ćemo ili videćemo
    Tačno je videćemo.

  • Vide ćete ili videćete
    Tačno je videćete.

  • Videćeš ili vide ćeš
    Tačno je videćeš.

  • Vidi se ili vidise
    Tačno je vidi se.

  • Vole ćete ili volećete
    Ispravno je volećete.

  • Vozi ćemo ili vozićemo
    Pravilno je vozićemo.

  • Vrati ću ili vratiću
    Piše se vratiću.

  • Vrlo dobar ili vrlodobar
    Piše se i jedno i drugo.

    Ako se naglašavaju obe reči, piše se odvojeno. Dakle, vrlo dobar.
    Ako je složenica u pitanju, piše se spojeno. Stoga, vrlodobar.

  • Zaboravi ćemo ili zaboravićemo
    Tačno je zaboravićemo.

  • Zajedno ćemo ili zajednoćemo
    Ispravno je zajedno ćemo.

  • Zapamti ću ili zapamtiću
    Piše se zapamtiću.

  • Zaprati te ili zapratite
    Pravilno je zapratite.

  • Zezaj te ili zezajte
    Tačno je zezajte.

  • Zna ćeš ili znaćeš
    Ispravno je znaćeš.

  • Zna te ili znate
    Ispravno je znate.

  • Znači će ili značiće
    Piše se značiće.

  • Zovi te ili zovite
    Tačno je zovite.

  • Zvaće te ili zvaćete
    Piše i jedno i drugo.

    Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, zvaće te(be).
    Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Zvaćete i prijavićete kvar.