Pravopis: spojeno ili odvojeno?

Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično.
Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću...

Naprimer ili na primer?
Piše se odvojeno – na primer.

Ćete videti ili videćete?
Potpuno je svejedno.

Sve jedno ili svejedno?
Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno

Dobro došli ili dobrodošli?
Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”

Preda mnom ili predamnom?
Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.

Zamalo ili za malo.
Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).

Ponekad ili po nekad?
Pravilno je ponekad.

Kad god ili kadgod?
Oba su pravilna.

Nadalje ili na dalje?
Pravilno je nadalje.

Ne dam ili nedam?
Pravilno je odvojeno, ne dam.

Naći ću ili naćiću.
Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

Idalje ili i dalje?
Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.

Dosad ili do sad?
Pravilno je i jedno i drugo.

Upravu ili u pravu?
Pravilno je odvojeno, u pravu.

U redu ili uredu?
Pravilno je odvojenu, u redu.

Ionako ili i onako?
Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”

Da li ili dali?
Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”

Samnom ili sa mnom?
Pravilno je odvojeno, sa mnom.

Apropo ili a propo?
Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

Ne mojte ili nemojte?
Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.

Kamo li ili kamoli?
Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”

Ne moj ili nemoj?
Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”

Malo pre ili malopre?
Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”

Uostalom ili u ostalom.
Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”

Itekako ili i te kako?
Pravilno je odvojeno, i te kako.

Vi bi ste ili vi biste?
Pravilno je “vi biste”.

Neznajući ili ne znajući?
Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”...

Ne efikasan ili neefikasan?
Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo...

Zauzvrat ili za uzvrat?
Zauzvrat je pravilno.

Do viđenja ili doviđenja.
Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”

Ićiću ili ići ću?
Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.

Nijedna ili ni jedna?
Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.

Jel ili je l’?
Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.

Posle podne ili poslepodne?
Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”

Po malo ili pomalo?
Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”

Dabogda ili da bog da?
Pravilno je spojeno, dabogda.

Netreba ili ne treba.
Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.

Napamet ili na pamet.
Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”

Za sad ili zasad.
Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”

Neradi ili ne radi.
Pravilno je odvojeno, ne radi.

Ustvari ili u stvari.
Piše se odvojeno, u stvari.

Za ništa, nizašta ili ni za šta?
Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

Bezveze ili bez veze?
Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”.

Godinu i po ili godinu ipo?
Pravilno je godinu i po.

Zasigurno ili za sigurno.
Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.

Veroučitelj ili vero učitelj?
Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.

Malte ne ili maltene?
Pravilno je maltene.

Malo prodaja ili maloprodaja.
Pravilno je maloprodaja.

Maločas ili malo čas?
Pravilno je maločas.

Malo pre ili malopre?
Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.

Makro elementi ili makroelementi?
Pravilno je makroelementi.

Makakvih ili ma kakvih?
Pravilno je ma kakvih.

Laboratorija ili labaratorija?
Pravilno je laboratorija.

Peva ćemo ili pevaćemo?
Pravilno je pevaćemo.

Radio aktivnost ili radioaktivnost?
Pravilno je radioaktivnost.

Radišli ili radiš li?
Pravilno je radiš li.

Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko?
Pravilno je koliko-toliko.

Kogod ili ko god?
Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.

Ulevo ili u levo?
Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”

Uoči ili u oči?
Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”

Vegeterijanac ili vegetarijanac?
Pravilno je vegetarijanac.

Ućutkivati ili ućutkavati?
Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”

U susret ili ususret?
Pravilno je odvojeno.

Bogzna ili bog zna?
Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”

Do zla boga ili dozlaboga?
Pravilno je spojeno, dozlaboga.

foto-sinteza ili fotosinteza?
Pravilno je fotosinteza.

Moto-trke ili moto trke?
Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.

Nazdravlje ili na zdravlje.
Pravilno je nazdravlje.

Napola ili na pola?
Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”

Nasamo ili na samo?
Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”.

Ne važno ili nevažno?
Pravilno je nevažno.

Neznam ili ne znam?
Pravilno je ne znam.

Zajedno ili za jedno?
Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”

Zadugo ili za dugo?
Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”

Use ili u se?
Pravilno je u se.

Umnogome ili u mnogome?
Pravilno je umnogome.

Ubuduće ili u buduće?
Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”

Trominutni, tro-minutni ili tro minutni?
Pravilno je trominutni.

A priori ili apriori?
Oba su pravilna.

A posteriori ili aposteriori?
Oba su pravilna.

Alkotest, alko test ili alko-test?
Pravilno je alko-test.

Bilo kakav ili bilokakav?
Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada...

Budzašto ili bud zašto?
Pravilno je spojeno, budzašto.

Daje ili da je?
Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”

Lap top ili laptop?
Pravilno je laptop.

Radio stanica ili radio-stanica?
Pravilno je radio-stanica.

Za badava ili zabadava.
Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).

Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan?
Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).

Velikomučenik ili veliko mučenik?
Pravilno je spojeno, velikomučenik.

Uzbrdo ili uz brdo?
Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”

Uskoro ili u skoro?
Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.

Transkontinentalna ili trans kontinentalna?
Pravilno je spojeno, transkontinentalna.

Rent-a-kar ili rentakar?
Pravilno je rentakar.

Od nikoga ili ni od koga?
Pravilno je ni od koga.

O ničemu ili ni o čemu?
Pravilno je ni o čemu.

Ni na šta ili na ništa?
Pravilno je ni na šta.

Nemoram ili ne moram?
Pravilno je ne moram.

Nedam ili ne dam?
Pravilno je ne dam.

Nemoj ili ne moj?
Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”

Ne nagađam ili nenagađam?
Pravilno je ne nagađam.

Namrtvo ili na mrtvo?
Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”

Nadomak ili na domak?
Kao prilog piše se spojeno, nadomak.

Na izgled ili naizgled?
Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.

Multimedijalna ili multi-medijalna?
Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.

Zapadnoevropski ili zapadno evropski?
Pravilno je zapadnoevropski.

Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav?
Pravilno je ni za čiju ljubav.

Upravo ili u pravo?
Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)

Unekoliko ili u nekoliko?
Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”

Umesto ili u mesto?
Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”

Tu sam ili tusam?
Pravilno je tu sam.

Stoga ili s toga?
Pravilno je stoga.

S čim ili sčim?
Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).

Aeroklub ili aero-klub?
Pravilno je aero-klub.

Agrobiologija ili agro-biologija?
Pravilno je agrobiologija.

Akonto ili a konto?
Pravilno je akonto.

Akobogda ili ako bog da?
Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.

Cakum pakum ili cakum-pakum?
Pravilno je cakum-pakum.

Celobrojan ili celo brojan?
Pravilno je celobrojan.

Cap carap ili cap-carap?
Pravilno je cap-carap.

Cikloturizam ili ciklo turizam?
Pravilno je cikloturizam.

Citostatik ili cito statik?
Pravilno je citostatik.

Budi bog s nama ili budiboksnama.
Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”

Brzopotezna ili brzo potezna?
Pravilno je brzopotezna.

Bubamara ili buba mara?
Pravilno je bubamara.

Brodolom ili brodo lom?
Pravilno je brodolom.

Čarter-let ili čarter let?
Pravilno je čarter-let.

Čekajući ili čekaju ći?
Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.

Zlosrećan ili zlo-srećan?
Pravilno je zlosrećan.

Zauzvrat ili za uzvrat?
Pravilno je zauzvrat.

Zauvek ili za uvek?
Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.

Zašto ili za što?
Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”

Zasad ili za sad?
Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”

Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić?
Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).

Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni?
Pravilno je vojnoobaveštajni.

Višečasovni ili više časovni?
Pravilno je višečasovni.

Videćemo ili vide ćemo?
Pravilno je videćemo.

Videoklip ili video-klip?
Pravilno je video-klip.

Zapravo ili za pravo?
Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”

Zaredom ili za redom?
Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo.

Zanavek ili za navek?
Pravilno je zanavek.

Zaime boga ili za ime boga?
Pravilno je za ime boga.

Za ništa ili ni za šta ili nizašta?
Pravilno je ni za šta.

Začas ili za čas?
Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)

Začudo ili za čudo?
Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”

Alterego ili alter ego?
Pravilno je alter ego.

Aminokiseline ili amino-kiseline?
Pravilno je amino-kiseline.

Banja Luka ili Banjaluka?
Koriste se oba.

Bar kod ili bar-kod?
Pravilno je bar-kod.

Belo svetski ili belosvetski?
Pravilno je belosvetski.

Beliji ili belji?
Pravilno je belji.

Antropogeografija ili antropo geografija?
Pravilno je antropogeografija.

Apolitičan ili a političan?
Pravilno je apolitičan.

Arapsko-turski ili arapskoturski?
Koriste se oba.

Arhiepiskop ili arhi episkop?
Pravilno je arhiepiskop.

Astrofizika ili astro fizika?
Pravilno je astrofizika.

Austro-ugarska ili Austrougarska?
Oba su prihvatljiva.

Auto-put ili autoput?
Pravilno je auto-put.

Autogol ili auto gol?
Pravilno je autogol.

Antitalenat ili anti-talenat?
Pravilno je antitalenat.

Audio-vizuelan ili audiovizuelan?
Pravilno je audio-vizuelan.

Avio modelar ili avio-modelar?
Pravilno je avio-modelar.

Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt?
Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.

Bezvremeno ili bez vremeno?
Pravilno je bezvremeno.

Bez uslovno ili bezuslovno?
Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.

Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan?
Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.

Bez veze ili bezveze.
Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“

Bi ću ili biću?
Pravilno je biću.

Bio ritam ili bioritam?
Pravilno je bioritam.

Bledo plava ili bledoplava?
Pravilno je spojeno, bledoplava.

Boga ti ili bogati?
Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.

Blok-nastava ili blok nastava?
Pravilno je blok-nastava.

Crno-žut ili crnožut?
Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna...), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta...)

Dalekosežan ili daleko sežan.
Pravilno je dalekosežan.

De fakto ili defakto?
Pravilno je defakto.

Austro-Ugarska ili Austrougarska?
Odgovor: Austrougarska

Hidroavion ili hidro avion?
Pravilno je hidroavion.

Hipo koristik ili hipokoristik?
Pravilno je hipokoristik.

Hiper produkcija ili hiperprodukcija?
Pravilno je hiperprodukcija.

Ijedan ili i jedan?
Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).

Ionako ili i onako?
Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).

I sl. ili isl.
Pravilno je i sl.

Iako ili i ako?
Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)

Ići ćemo ili ićićemo?
Pravilno je ići ćemo.

I dalje ili idalje?
Pravilno je i dalje.

I kakav ili ikakav?
Pravilno je ikakav.

I malo ili imalo?
Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.

I-mejl ili imejl?
Pravilno je imejl.

Inopartner ili ino partner?
Pravilno je inopartner.

Đene đene ili đene-đene?
Pravilno je đene-đene.

Fer plej ili fer-plej?
Pravilno je fer-plej.

Gđa ili g-đa?
Pravilno je gđa.

Gdekoji ili gde koji?
Pravilno je gdekoji.

Gde si ili gdesi?
Pravilno je gde si.

General-major ili generalmajor?
Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.

Geo-strateški ili geostrateški?
Pravilno je geostrateški.

Godinu ipo ili godinu i po?
Pravilno je godinu i po.

Gluvo-nemi ili gluvonemi?
Pravilno je gluvonemi.

Istočnoevropski ili istočno-evropski?
Pravilno je istočnoevropski.

Isto vremeno ili istovremeno?
Pravilno je spojeno, istovremeno.

I suviše ili isuviše?
Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.

Izbaciću ili ja ću izbaciti.
Koriste se oba.

Jasam ili ja sam?
Pravilno je ja sam.

Javimi ili javi mi?
Pravilno je javi mi.

Je l' ili jel?
Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l'. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.

Jedno cifren ili jednocifren?
Pravilno je jednocifren.

Kad god ili kadgod?
Koriste se oba.

Kalijum-bromid ili kalijum bromid?
Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.

Kara kondžula ili karakondžula.
Pravilno je karakondžula.

Katkad ili kad-kad.
Koriste se oba.

Naći ću ili naćiću.
Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

A kamoli ili akamoli ili a kamo li
Pravilno je a kamoli. Reč kamoli je nastala spajanjem veznika kamo i rečce li u jednu reč. Uz nju se često nalazi veznik a, sa kojim čini izraz a kamoli.

Ako bi ste ili ako biste
Pravilno je ako biste.

Auto škola ili autoškola ili auto-škola
Ispravno je auto-škola.

Baci ću ili baciću
Piše se baciću.

Bez i malo ili bez imalo
Piše se i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Stoga, bez imalo.U svim ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Dakle, bez i malo.

Bez malo ili bezmalo
Piše se i jedno i drugo.Bezmalo znači umalo i piše se spojeno. Stoga, bezmalo.Razdvojeno se piše u bukvalnom značenju. Dakle, bez malo.

Bez obzira ili bezobzira
Tačno je bez obzira.

Bi će ili biće
Pravilno je biće.

Bi ćemo ili bićemo
Pravilno je bićemo.

Bi ću ili biću
Pravilno je biću.

Bi li ili bili
Piše se i jedno i drugo.Ako postavljate pitanje, piše se rastavljeno. Dakle, bi li.Kao radni glagolski pridev, piše se sastavljeno. Stoga, bili.

Bi smo ili bismo
Ispravno je bismo.

Bi ste ili biste
Ispravno je biste.

Bilo kad ili bilo kada
Dopuštena su oba oblika.

Bilo koji ili bilokoji
Piše se bilo koji.

Bilo šta ili bilošta
Tačno je bilo šta.

Biti u pravu ili biti upravu
Pravilno je biti u pravu.

Boga mi ili bogami
Piše se i jedno i drugo.Zarad naglašavanja reči, piše se spojeno. Stoga, bogami!U doslovnom značenju, piše se odvojeno. Dakle, boga mi!

Budi te ili budite
Tačno je budite.

Će mi ili ćemi
Ispravno je će mi.

Će mo ili ćemo
Ispravno je ćemo

Će mu ili ćemu
Ispravno je će mu.

Će se ili ćese
Ispravno je će se.

Će te ili ćete
Ispravno je ćete.

Će ti ili ćeti
Ispravno je će ti.

Čeka ćemo ili čekaćemo
Tačno je čekaćemo.

Čeka ćeš ili čekaćeš
Tačno je čekaćeš.

Čeka ću ili čekaću
Tačno je čekaću.

Čeka te ili čekate
Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čeka te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Izvinite, vi čekate u redu?

Čekaće te ili čekaćete
Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čekaće te(be).Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Izvinite, čekaćete u redu.

Čekaj te ili čekajte
Ispravno je čekajte.

Čestitaj te ili čestitajte
Pravilno je čestitajte.

Čini mi se ili činimi se
Tačno je čini mi se.

Čini ti ili činiti
Tačno je činiti.

Čini ti se ili činiti se
Tačno je čini ti se.

Ču ćemo se ili čućemo se
Piše se čućemo se.

Ču ćeš ili čućeš
Piše se čućeš.

Čudi me ili čudime
Ispravno je čudi me.

Ćuta ćemo ili ćutaćemo
Pravilno je čutaćemo.

Ćuta ću ili ćutaću
Pravilno je čutaću.

Čuva ću ili čuvaću
Tačno je čuvaću.

Čuvaj te ili čuvajte
Tačno je čuvajte.

Da bi smo ili da bismo
Piše se da bismo.

Da će ili daće
Ispravno je daće.

Da će ili daće
Ispravno je daće.

Da ćemo ili daćemo
Ispravno je daćemo.

Da ćeš ili daćeš
Ispravno je daćeš.

Da ćete ili daćete
Ispravno je daćete.

Da ću ili daću
Ispravno je daću.

Da l' ili dal'
Tačno je da l'.

Da li bi ste ili da li biste
Pravilno je da li biste.

Da li će te ili da li ćete
Pravilno je da li ćete.

Da li je u redu ili da li je uredu
Pravilno je da li je u redu.

Da mi ili dami
Iliti dati meni. Ispravno je odvojeno.

Da ste ili daste
Piše se da ste.

Da te ili date
Piše se i jedno i drugo.Veznik da i lična zamenica te pišu se odvojeno. Dakle, da te.Drugo lice množine prezenta glagola dati piše se spojeno. Stoga, date.

Daje te ili dajete
Ispravno je dajete.

Desi će ili desiće
Tačno je desiće.

Do duše ili doduše
Pravilno je i jedno i drugo.To je prilog koji znači uistinu i piše se zajedno. Na primer: Doduše, nisam stigao na vreme.Predlog do i imenica duša pišu razdvojeno. Na primer: Kažu da se srce nalazi do duše.

Do kad ili do kada
Dopušteno su oba oblika.

Do nedavno ili donedavno
Piše se donedavno.

Do sad ili do sada
Dopušteno su oba oblika.

Do znanja ili doznanja
Tačno je do znanja.

Dobi ćemo ili dobićemo
Ispravno je dobićemo.

Dobi ćeš ili dobićeš
Ispravno je dobićeš.

Dobi ću ili dobiću
Ispravno je dobiću.

Dobro došla ili dobrodošla
Piše se i jedno i drugo.Kao izraz dobrodošlice, piše se razdvojeno: Na primer: Dobro došli, dragi gosti!Kad nam je potreban pridev da iskažemo nešto korisno, piše se spojeno. Na primer: Sva pitanja su dobrodošla!

Dobro namerno ili dobronamerno
Prefiks dobro se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, dobronamerno.

Dočeka ćemo ili dočekaćemo
Pravilno je dočekaćemo.

Doći će te ili doćićete
Ispravno je doći ćete.

Doći ćemo ili doćemo
Ispravno je doći ćemo.

Doći ćemo ili doćićemo
Ispravno je doći ćemo.

Doći ćeš ili doćićeš
Ispravno je doći ćeš.

Dodaj te ili dodajte
Tačno je dodajte.

Dođe te ili dođete
Piše se dođete.

Dogovori ćemo ili dogovorićemo
Pravilno je dogovorićemo.

Dogovori ćemo se ili dogovorićemo
Pravilno je dogovorićemo se.

Dolazi će ili dolaziće
Ispravno je dolaziće.

Dolazi te ili dolazite
Ispravno je dolazite.

Dosadi će ili dosadiće
Tačno je dosadiće.

Dostavi ćemo ili dostavićemo
Piše se dostavićemo.

Druži ćemo ili družićemo
Pravilno je družićemo.

Dugo očekivani ili dugočekivani ili dugoočekivani
To je složenica. Pravilno je sa dva O, tj. dugoočekivani.

Dva i po ili dva ipo
Ispravno je dva i po.

Gde ćemo ili gdećemo
Tačno je gde ćemo.Gde ćete ili gdećete

Gde ćete ili gdećete
Tačno je gde ćete.

Glasaj te ili glasajte
Piše se glasajte.

Gleda ćeš ili gledaćeš
Pravilno je gledaćeš.

Gleda ću ili gledaću
Pravilno je gledaću.

Gleda ću ili gledaću
Pravilno je gledaću.

Gleda te ili gledate
Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, gleda te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Treba da gledate pravo.

Gospodski ili gospodcki
Ispravno je gospodski.

Hoće mo ili hoćemo
Tačno je hoćemo.

Hoće te ili hoćete
Tačno je hoćete.

I pak ili ipak
Pravilno je ipak.

Ide te ili idete
Piše se idete.

Igra ćemo ili igraćemo
Ispravno je igraćemo.

Ima ćemo ili imaćemo
Tačno je imaćemo.

Ima ćeš ili imaćeš
Tačno je imaćeš.

Ima ćete ili imaćete
Tačno je imaćete.

Ima ću ili imaću
Tačno je imaću.

Interesuje me ili interesujeme
Pravilno je interesuje me.

Isključi ću ili isključiću
Piše se isključiću.

Ispravi će ili ispraviće
Ispravno je ispraviće.

Ispravi ću ili ispraviću
Ispravno je ispraviću.

Iz viđenja ili izviđenja
Tačno je iz viđenja.

Izaći će ili izaćiće
Pravilno je izaći će.

Izaći ćemo ili izaćićemo
Pravilno je izaći ćemo.

Izaći ćeš ili izaćićeš
Pravilno je izaći ćeš.

Izaći ću ili izaćiću
Pravilno je izaći ću.

Izaći ću ili izaću
Pravilno je izaći ću.

Izbaci ću ili izbaciću
Piše se izbaciću.

Izdrža ćeš ili izdržaćeš
Ispravno je izdržaćeš.

Izkoristiti ili iskoristiti
Tačno je iskoristiti.

Između ostalog ili izmeđuostalog
Pravilno je između ostalog.

Izvinite ili izvini te
Piše se izvinite.

Ja sam ili jasam
Ispravno je ja sam.

Ja sam u pravu ili ja sam upravu
Ispravno je ja sam u pravu.

Javi ću ti ili javiću ti
Tačno je javiću ti.

Javljaj te ili javljate
Tačno je javljajte.

Je l si ili jesi li
Pravilno je jesi li.

Je li ili jeli
Piše se i jedno i drugo, ali ima različito značenje.Radni pridev od glagola jesti se piše spojeno. Na primer: Jeli su hitro.Dok ako postavljate pitanje, pišete odvojeno. Na primer: Je li bitno šta su jeli?

Je sam ili jesam
Ispravno je jesam.

Jedamput ili jedanput
Tačno je jedanput.

Jedan i po ili jedan ipo
Pravilno je jedan i po.

Jedan put ili jedanput
Piše se jedanput.

Jel ste ili jeste
Ispravno jeste.

Još uvek ili jošuvek
Tačno je još uvek.

Kad će mo ili kad ćemo
Pravilno je kad ćemo.

Kad će te ili kad ćete
Pravilno je kad ćete.

Kada bi ste ili kada biste
Pravilno je kada biste.

Kada će te ili kada ćete
Pravilno je kada ćete.

Kako ste ili kakoste
Piše se kako ste.

Kasni ću ili kasniću
Ispravno je kasniću.

Katkad ili kadkad
Tačno je katkad.

Kaži te ili kažite
Pravilno je kažite.

Ko je ili koje
Ispravno jedno i drugo, ali ima različito znanje.Ko je upitna zamenica, a je oblik trećeg lica jednine glagola jesam. Na primer: Ko je na vezi?Spojeno je upitno-odnosna zamenica. Na primer: Koje voće da kupim?

Koje kakve ili kojekakve
To je složena zamenica i piše se zajedno. Dakle, kojekakve.

Kontra efekat ili kontraefekat
To je složenica i piše spojeno. Stoga, kontraefekat.

Koristi ćemo ili koristićemo
Pravilno je koristićemo.

Krenu ću ili krenuću
Piše se krenuću.

Kupi ćemo ili kupićemo
Tačno je kupićemo.

Kupi te ili kupite
Tačno je kupite.

Lajkuj te ili lajkujte
Ispravno je lajkujte.

Leći će ili lećiće
Piše se leći će.

Ljubi ćeš ili ljubićeš
Pravilno je ljubićeš.

Ma da ili mada
Piše se i jedno i drugo, ali imaju različita značenja.Kao veznik, piše se spojeno. Na primer: Mada, on je visok.Rečca ma i veznik da se piše odvojeno. Na primer: Ma, da, kako da ne.

Ma nemoj ili manemoj
Tačno je ma nemoj.

Menja ćemo ili menjaćemo
Ispravno je menjaćemo.

Mi će mo ili mi ćemo
Pravilno je mi ćemo.

Misli će ili misliće
Piše se misliće.

Mnogo čemu ili mnogočemu
Tačno je mnogo čemu.

Moći će ili moćiće
Ispravno je moći će.

Moći ćemo ili moćićemo
Ispravno je moći ćemo.

Moći ćeš ili moćićeš
Ispravno je moći ćeš.

Mogu li ili moguli
Rečca li se uvek piše odvojeno od glagola. Dakle, mogu li.

Molim te ili molimte
Pravilno je molim te.

Može li ili moželi
Piše se može li.

Može te ili možete
Piše se možete.

Na bolje ili nabolje
Piše se i jedno i drugo.Ako se misli na boljitak, prilog se piše spojeno. Na primer: Njegovo stanje ide nabolje.Ako je reč o doslovnom smisli, piše se odvojeno. Na primer: Otišao je na bolje radno mesto.

Na brzinu ili nabrzinu
Ispravno je na brzinu.

Na mene ili namene
Tačno je na mene.

Na niže ili naniže
Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Spuštamo se naniže.Kada se misli u bukvalnom smislu, piše se odvojeno. Na primer: Pao je na niže grane.

Na redu ili naredu
Piše se na redu.

Na šta ili našta
Pravilno je i jedno i drugo.Ako se koristi kao prilog, piše spojeno. Na primer: Našta to si ljut?Kao predlog, piše se odvojeno. Na primer: Kakav svinjac! Na šta ovo liči?

Na više ili naviše
Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Krećemo se naviše.Kad se misli bukvalno, piše se odvojeno. Na primer: Dobio je premeštaj na više mesto.

Na vreme ili navreme
Tačno je na vreme.

Ne daj ili nedaj
Ispravno je ne daj.

Ne dam ili nedam
Ispravno je ne dam.

Na red ili nared
Ispravno je odvojeno. Dakle, na red.

Na slepo ili naslepo
Pravilno je spojeno. Stoga, naslepo.

Na spavala ili naspavala
Ispravno je sastavljeno. Dakle, naspavala.

Na tenane ili natenane
Pravilno je spojeno. Stoga, natenane.

Na više ili naviše
Pravilno je i jedno i drugo.

Piše spojeno kao prilog koji znači u pravcu kretanja.
Odvojeno se piše kada se misli u bukvalnom smislu.

Na vreme ili navreme
Piše se rastavljeno. Dakle, na vreme.

Na vući ili navući
Ispravno je sastavljeno. Stoga, navući.

Na žalost ili nažalost
Može i jedno i drugo.

U slučaju priloga, piše se sastavljeno. Na primer: Nažalost, danas pada kiša.
Ako iza sledi genitiv, piše se odvojeno. Na primer. Na žalost fudbalera jaka kiša je prekinula trening.

Nabavi ćemo ili nabavićemo
Pravilno je spojeno. Dakle, nabavićemo.

Naći će ili naćiće
Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Stoga, naći će.

Naći će se ili naćiće se
Ispravno je rastavljeno. Dakle, naći će se.

Naći ćemo ili naćićemo
Pravilno je odvojeno. Stoga, naći ćemo.

Naći ćeš ili naćićeš
Piše se rastavljeno. Samim tim, naći ćeš.

Naći ćete ili naćićete
Ispravno je odvojeno. Shodno tome, naći ćete.

Nadamo se ili nadajmo se
Piše se i jedno i drugo.

Nadoknadi ćemo ili nadoknadićemo
Tačno je sastavljeno. Shodno tome, nadoknadičemo.

Nadprosečan ili natprosečan
Pravilno je natprosečan.

Nadprosečna ili natprosečna
Pravilno je natprosečna.

Nadprosečno ili natprosečno
Pravilno je natprosečno.

Naj bitnije ili najbitnije
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbitnije.

Naj bolje ili najbolje
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolje.

Naj bolji ili najbolji
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolji.

Naj divinija ili najdivnija
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najdivnija.

Naj iskrenije ili najiskrenije
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najiskrenije.

Naj kasnije ili najkasnije
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najkasnije.

Naj lepša ili najlepša
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepša.

Naj lepše ili najlepše
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepše.

Naj sretniji ili najsretniji
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najsretnije.

Naj verovatnije ili najverovatnije
Superlativ priloga se uvek piše sastavljeno. Otuda, najverovatnije.

Naj više ili najviše
Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najviše.

Naljuti ću ili naljutiću
Ispravno je spojeno. Zato, naljutiću.

Naljuti ću se ili naljutiću se
Piše se naljutiću se.

Napio ili napijo
Tačno je napio.

Napisa ću ili napisaću
Ako se infinitiv glagola završava na ti, uvek se piše sastavljeno. Stoga, napisaću.

Napiši te ili napišite
Ispravno je napišite.

Napravi ćemo ili napravićemo
Pravilno je napravićemo.

Napravi ću ili napraviću
Pravilno je napraviču.

Naruči ćemo ili naručićemo
Ispravno je naručićemo.

Naruči ću ili naručiću
Ispravno je naručiću.

Nastavi ćemo ili nastavićemo
Tačno je nastavićemo.

Nastavi ću ili nastaviću
Tačno je nastaviću.

Nauči će ili naučiće
Ispravno je naučiće.

Nauči ćemo ili naučićemo
Ispravno je naučićemo.

Nauči ćeš ili naučićeš
Ispravno je naučićeš.

Nauči ću ili naučiću
Ispravno je naučiću.

Navići ćeš ili navićićeš
Pravilno je navići ćeš.

Navrati ću ili navratiću
Tačno je navratiću.

Nazovi te ili nazovite
Ispravno je nazovite.

Ne bi ili nebi
Pravilno je ne bi.

Ne bi li ili ne bili
Rečca li se uvek piše odvojeno. Stoga, ne bi li.

Ne bi se ili nebi se
Tačno je ne bi se.

Ne bi smo ili ne bismo
Pravilno je ne bismo.

Ne bi ste ili ne biste
Pravilno je ne biste.

Ne bitno ili nebitno
Ispravno je nebitno.

Ne blagovremeno ili neblagovremeno
Tačno je neblagovremeno.

Ne boj se ili nebojse
Piše se rastavljeno. Dakle, ne boj se.

Ne boli ili neboli
Pravilno je ne boli.

Ne brinite ili nebrinite
Tačno je ne brinite.

Ne bude ili nebude
Ispravno je ne bude.

Ne budem ili nebudem
Ispravno je ne budem.

Ne budemo ili nebudemo
Ispravno je ne budemo.

Ne budeš ili nebudeš
Ispravno je ne budeš.

Ne budi ili nebudi
Ispravno je ne budi.

Ne budite ili nebudite
Ispravno je ne budite.

Ne ćemo ili nećemo
Glagol neću je izuzetak, te rečca ne se piše sastavljeno. Dakle, nećemo.

Ne ćete ili nećete
Pravilno je nećete.

Ne da ili neda
Piše se odvojeno. Stoga, ne da.

Ne da mi se ili neda mi se
Tačno je ne da mi se.

Ne daj bože ili nedaj bože
Ispravno je ne daj bože.

Ne daj se ili nedaj se
Pravilno je ne daj se.

Ne dajmo ili nedajmo
Piše se ne dajmo.

Ne dajte ili nedajte
Tačno je ne dajte.

Ne definisano ili nedefinisano
Ispravno je nedefinisano.

Ne deluje ili nedeluje
Piše se ne deluje.

Ne desi ili nedesi
Tačno je ne desi.

Ne dolazak ili nedolazak
Pravilno je nedolazak.

Ne dostavljanje ili nedostavljanje
Ispravno je nedostavljanje.

Ne dozvoljava ili nedozvoljava
Piše se ne dozvoljava.

Ne dugo ili nedugo
Ispravno je nedugo.

Ne edukovan ili needukovan ili nedukovan
Pravilno je needukovan.

Ne fer ili nefer
Tačno je nefer.

Ne gleda ili negleda
Ispravno je ne gleda.

Ne gledanje ili negledanje
Pravilno je negledanje.

Ne ide ili neide
Piše se ne ide.

Ne idem ili neidem
Piše se ne idem.

Ne idete ili neidete
Piše se ne idete.

Ne interesuje ili neinteresuje
Tačno je ne interesuje.

Ne iskvaren ili neiskvaren
Ispravno je neiskvaren.

Ne isporučeno ili neisporučeno
Pravilno je neisporučeno.

Ne isporuka ili neisporuka
Piše se neisporuka.

Ne izdržljivo ili neizdržljivo
Tačno je neizdržljivo.

Ne jasan ili nejasan
Ispravno je nejasan.

Ne javiš ili nejaviš
Pravilno je ne javiš.

Ne kasni ili nekasni
Piše se ne kasni.

Ne koristi ili nekoristi
Tačno je ne koristi.

Ne krene ili nekrene
Ispravno je ne krene.

Ne kulturan ili nekulturan
Pravilno je nekulturan.

Ne ljudi ili neljudi
Piše se neljudi.

Ne ljutim ili neljutim
Tačno ne ne ljutim.

Ne manjka ili nemanjka
Ispravno je nemanjka.

Ne mogu ili nemogu
Pravilno je ne mogu.

Ne moguće ili nemoguće
Piše se nemoguće.

Ne moj ili nemoj
Ovaj glagol je jedan od izuzetaka, te piše se spojeno. Dakle, nemoj.

Ne mojte ili nemojte
Tačno je nemojte.

Ne moram ili nemoram
Ispravno je ne moram.

Ne moramo ili nemoramo
Ispravno je ne moramo.

Ne moraš ili nemoraš
Ispravno je ne moraš

Ne možemo ili nemožemo
Pravilno je ne možemo.

Ne može se ili nemože se
Pravilno je ne može se.

Ne mrdam ili nemrdam
Piše se ne mrdam.

Ne nađeš ili nenađeš
Tačno je ne nađeš.

Ne najavljen ili nenajavljen
Ispravno je nenajavljen.

Ne namerno ili nenamerno
Pravilno je nenamerno.

Ne naplaćeno ili nenaplaćeno
Piše se neplaćeno.

Ne naspavan ili nenaspavan
Tačno je nenaspavan.

Ne naučen ili nenaučen
Ispravno je nenaučen.

Ne normalan ili nenormalan
Pravilno je nenormalan.

Ne normalno ili nenormalno
Pravilno je nenormalno.

Ne obećevam ili neobećavam
Piše se ne obećavam.

Ne očekivano ili neočekivano
Tačno je neočekivano.

Ne očekujem ili neočekujem
Ispravno je ne očekujem.

Ne odgovara ili neodgovara
Pravilno je ne odgovara.

Ne odgovaram ili neodgovaram
Piše se ne odgovaram.

Ne odgovaranje ili neodgovaranje
Tačno je neodgovaranje.

Ne određeno ili neodređeno
Ispravno je neodređeno.

Ne opradvani ili neopravdani
Pravilno je neopravdani.

Ne ošišan ili neošišan
Piše se neošišan.

Ne ostavlja ili neostavlja
Tačno je ne ostavlja.

Ne otpakovan ili neotpakovan
Ispravno je neotpakovan.

Ne otpakovano ili neotpakovano
Ispravno je neotpakovano.

Ne otvoreno ili neotvoreno
Pravilno je neotvoreno.

Ne pada ili nepada
Piše se ne pada.

Ne piše ili nepiše
Tačno je ne piše.

Ne pismen ili nepismen
Ispravno je nepismen.

Ne plaćeno ili neplaćeno
Pravilno je neplaćeno.

Ne planiran ili neplaniran
Piše se neplaniran.

Ne planirano ili neplanirano
Piše se neplanirano.

Ne planski ili neplanski
Piše se neplanski.

Ne podnosim ili nepodnosim
Tačno je ne podnosim.

Ne podudara ili nepodudara
Ispravno je nepodudara.

Ne poklapaju ili nepoklapaju
Pravilno je nepoklapaju.

Ne pominji ili nepominji
Piše se ne pominji.

Ne ponovilo ili neponovilo
Tačno je ne ponovilo.

Ne ponovilo se ili neponovilo se
Tačno je ne ponovilo se.

Ne poštovanje ili nepoštovanje
Ispravno je nepoštovanje.

Ne poštuje ili nepoštuje
Pravilno je ne poštuje.

Ne poštujem ili nepoštujem
Pravilno je ne poštujem.

Ne poštuju ili nepoštuju
Pravilno je ne poštuju.

Ne poštujući ili nepoštujući
Pravilno je ne poštujući.

Ne potreban ili nepotreban
Piše se nepotreban.

Ne potrebno ili nepotrebno
Piše se nepotrebno.

Ne povezano ili nepovezano
Tačno je nepovezano.

Ne prati ili neprati
Ispravno je ne prati.

Ne pravim ili nepravim
Pravilno je ne pravim.

Ne pregledan ili nepregledan
Piše se nepregledan.

Ne prevaziđen ili neprevaziđen
Tačno je neprevaziđen.

Ne pričam ili nepričam
Ispravno je ne pričam.

Ne pričamo ili ne pričamo
Ispravno je ne pričamo.

Ne pričaš ili nepričaš
Ispravno je ne pričaš.

Ne pridržava ili nepridržava
Pravilno je ne pridržava.

Ne pridržavanje ili nepridržavanje
Pravilno je nepridržavanje.

Ne prihvaćen ili neprihvaćen
Piše se neprihvaćen.

Ne prihvatljivo ili neprihvatljivo
Piše se neprihvatljivo.

Ne prijatno ili neprijatno
Tačno je neprijatno.

Ne primećujem ili neprimećujem
Ispravno je ne primećujem.

Ne primerno ili neprimerno
Pravilno je neprimerno.

Ne procenjivo ili neprocenjivo
Piše se neprocenjivo.

Ne prođe ili neprođe
Tačno je ne prođe.

Ne profesionalno ili neprofesionalno
Ispravno je neprofesionalno.

Ne prolazim ili neprolazim
Pravilno je ne prolazim.

Ne prolaznim ili neprolaznim
Piše se neprolaznim.

Ne promenjeno ili nepromenjeno
Tačno je nepromenjeno.

Ne propustite ili nepropustite
Ispravno je ne propustite.

Ne punih ili nepunih
Pravilno je nepunih.

Ne rad ili nerad
Piše se nerad.

Ne radan ili neradan
Piše se neradan.

Ne radi ili neradi
Piše se ne radi.

Ne radim ili neradim
Piše se ne radim.

Ne radni ili neradni
Piše se neradni.

Ne raspoložen ili neraspoložen
Tačno je neraspoložen.

Ne realno ili nerealno
Ispravno je nerealno.

Ne redovno ili neredovno
Pravilno je neredovno.

Ne rešeno ili nerešeno
Piše se nerešeno.

Ne šaljem ili nešaljem
Tačno je ne šaljem.

Ne sebično ili nesebično
Ispravno je nesebično.

Ne seća ili neseća
Pravilno je ne seća.

Ne sećaš ili nesećaš
Pravilno je ne sećaš.

Ne smeju ili nesmeju
Piše se ne smeju.

Ne smetano ili nesmetano
Tačno je nesmetano.

Ne smijemo ili nesmijemo
Ispravno je ne smijemo.

Ne spava ili nespava
Pravilno je ne spava.

Ne spavanje ili nespavanje
Piše se nespavanje.

Ne stane ili nestane
Tačno je nestane.

Ne suđena ili nesuđena
Ispravno je nesuđena.

Ne tačno ili netačno
Pravilno je netačno.

Ne treba ili netreba
Piše se ne treba.

Ne trebaju ili netrebaju
Piše se ne trebaju.

Ne trebam ili netrebam
Piše se ne trebam.

Ne uobraziš ili neuobraziš
Tačno je ne uobraziš.

Ne urađen ili neurađen
Ispravno je neurađen.

Ne urađeno ili neurađeno
Ispravno je neurađeno.

Ne uspem ili neuspem
Pravilno je ne uspem.

Ne uspeo ili neuspeo
Pravilno je neuspeo.

Ne važno ili nevažno
Piše se nevažno.

Ne verujem ili neverujem
Tačno je ne verujem.

Ne vezano ili nevezano
Ispravno je nevezano.

Ne vide ili nevide
Pravilno je ne vide.

Ne viđeno ili neviđeno
Piše se neviđeno.

Ne zaboravi ili nezaboravi
Tačno je ne zaboravi.

Ne zaboravite ili nezaboravite
Tačno je ne zaboravite.

Ne zaboravno ili nezaboravno
Tačno je nezaboravno.

Ne zahvalan ili nezahvalan
Ispravno je nezahvalan.

Ne zainteresovana ili nezainteresovana
Pravilno je nezainteresovana.

Ne zajedno ili nezajedno
Piše se ne zajedno.

Ne zaposlen ili nezaposlen
Tačno je nezaposlen.

Ne zdravo ili nezdravo
Ispravno je nezdravo.

Ne zna ili nezna
Pravilno je ne zna.

Ne znače ili neznače
Pravilno je ne znače.

Ne znači ili neznači
Pravilno je ne znači.

Ne znalice ili neznalice
Pravilno je neznalice.

Ne znanje ili neznanje
Pravilno je neznanje.

Ne znanjem ili neznanjem
Pravilno je neznanjem.

Ne žurimo ili nežurimo
Piše se ne žurimo.

Nedostajaće te ili nedostajaćete
Tačno je nedostajaćete.

Neki dan ili nekidan
Ispravno je neki dan.

Nema te ili nemate
Glagol nemati je jedan od izuzetak gde se rečca ne piše spojeno. Dakle, nemate.

Nema veze ili nemaveze
Pravilno je nema veze.

Nemoj te ili nemojte
Još jedan glagol izuzetak i piše sastavljeno. Stoga, nemojte.

Ni čemu ili ničemu
Piše se ničemu.

Ni kakve ili nikakve
Tačno je nikakav.

Ni na koga ili ninakoga
Ispravno je ni na koga.

Ni na šta ili ninašta
Pravilno je ni na šta.

Ni od koga ili niodkoga
Piše se ni od koga.

Ni sa čim ili ni s čim
Tačno su oba oblika.

Ni sa kim ili nisakim
Ispravno je ni sa kim.

Ni slučajno ili nislučajno
Pravilno je ni slučajno.

Ni u čemu ili u ničemu
Piše se ni u čemu.

Ni za kakve ili nizakakve
Tačno je ni za kakve.

Nije u redu ili nije uredu
Ispravno je nije u redu.

Noći ću ili noćiću
Pravilno je noći ću.

Obavesti ćemo ili obavestićemo
Piše se obavestićemo.

Obići ćemo ili obićićemo
Tačno je obići ćemo.

Objasni ću ili objasniću
Ispravno je objasniću

Obrisa ću ili obrisaću
Pravilno je obrisaću.

Obući ću ili obućiću
Piše se obući ću.

Od davnina ili oddavnina ili odavnina
Tačno je odavnina.

Od kad ili odkad
Ispravno je od kad.

Od nekud ili odnekud
Pravilno je odnekud.

Od pozadi ili otpozadi
Piše se otpozadi.

Od skoro ili odskoro
Tačno je odskoro.

Odgovori će ili odgovoriće
Ispravno je odgovoriće.

Odgovori ću ili odgovoriću
Ispravno je odgovoriću.

Odlepi ću ili odlepiću
Pravilno je odlepiću.

Odmaraj te ili odmarajte
Piše se odmarajte.

Odpratiti ili otpratiti
Tačno je otpratiti.

Odsanjati ili otsanjati
Ispravno je odsanjati

Odsutna ili otsutna
Pravilno je odsutna.

Odziv ili odaziv
Piše se i jedno i drugo.

Okači ću ili okačiću
Tačno je okačiću.

Omogući će ili omogućiće
Ispravno je omogućiće.

On line ili online
Pravilno je online.

Oprosti ćemo ili oprostićemo
Piše se oprostićemo.

Organizova ćemo ili organizovaćemo
Tačno je organizovaćemo.

Oseća ćeš ili osećaćeš
Ispravno je osećaćeš.

Oseća ću ili osećaću
Ispravno je osećaću.

Ostareo ili ostario
Pravilno su oba oblika.

Ostavi ćemo ili ostavićemo
Piše se ostavićemo.

Ostavi ću ili ostaviću
Piše se ostaviću.

Otići ćemo ili otićićemo
Tačno je otići ćemo.

Otići ću ili otićiću
Tačno je otići ću.

Pa će mo ili pa ćemo
Ispravno je pa ćemo.

Pada će ili padaće
Pravilno je padaće.

Pak ili ipak
Piše se i jedno i drugo.

Pazi ću ili paziću
Tačno je paziću.

Pazi te se ili pazite se
Tačno je pazite se.

Peva ćemo ili pevaćemo
Ispravno je pevaćemo.

Pisa ćemo ili pisaćemo
Pravilno je pisaćemo.

Pita ću ili pitaću
Piše se pitaću.

Pitaće te ili pitaćete
Piše se pitaćete.

Plati ćemo ili platićemo
Tačno je platićemo.

Po bogu ili pobogu
Ispravno je pobogu.

Po nešto ili ponešto
Pravilna su oba oblika.

Ako je reč o deobnom značenju, onda se piše rastavljeno. Na primer: Svako dete je dobilo po nešto.
Sastavljeno se piše u slučaju neodređene zamenice. Na primer: Kupite ponešto od voća.

Po podne ili popodne
Dopušteno su oba oblika.

Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje po podne idem u školu.
Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Popodne je padao sneg.

Po redu ili poredu
Piše se po redu.

Po sredi ili posredi
Tačno je i jedno i drugo.

Ukoliko hoćemo da kažemo da je u pitanju nešto, onda pišemo posredi.
Ako hoćemo da kažemo da je nešto podeljeno po sredini, onda pišemo po sredi.

Poče će ili počeće
Ispravno je počeće.

Poče ću ili počeću
Ispravno je počeću.

Poći ću ili poćiću
Pravilno je poći ću.

Pocrvene ću ili pocrveneću
Piše se pocrveniću.

Pod hitno ili podhitno
Tačno je pod hitno.

Podeli ćemo ili podelićemo
Ispravno je podelićemo.

Podići ću ili podićiću
Pravilno je podići ću.

Podkomisija ili potkomisija
Piše se potkomisija.

Poen ili pojen
Tačno je poen.

Pogleda ću ili pogledaću
Ispravno je pogledaću.

Pogledaj te ili pogledajte
Ispravno je pogledajte.

Pokuša ćemo ili pokušaćemo
Pravilno je pokušaćemo.

Pokuša ću ili pokušaću
Pravilno je pokušaću.

Položi ćeš ili položićeš
Piše se položićeš.

Pomiri ćete se ili pomirićete se
Tačno je pomirićete se.

Pomisli će ili pomisliće
Ispravno je pomisliće.

Pomoći će ili pomoćiće
Pravilno je pomoći će.

Pomoći ćemo ili pomoćićemo
Pravilno je pomoći ćemo.

Pone ću ili poneću
Piše se poneću.

Ponesi te ili ponesite
Piše se ponesite.

Popi ću ili popiću
Tačno je popiću.

Popravi ćemo ili popravićemo
Ispravno je popravićemo.

Poruči ću ili poručiću
Pravilno je poručiću.

Pošalji te ili pošaljite
Piše se pošaljite.

Posla ćete ili poslaćete
Piše se poslaćete.

Posla ću ili poslaću
Piše se poslaću.

Poslaću ti ili poslaćuti
Piše se poslaću ti.

Posvađa ćemo se ili posvađaćemo se
Tačno je posvađaćemo se.

Potresen ili potrešen
Ispravno je potresen.

Potrudi ćemo ili potrudićemo
Pravilno je potrudićemo.

Povući će ili povućiće
Piše se povući će.

Pozdravi te ili pozdravite
Tačno je pozdravite.

Prati te ili pratite
Piše i jedno i drugo.

Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, prate te(be).
Prezent i imperativ drugog lica množine se piše zajedno. Na primer: Pratite njega!

Pre dobar ili predobar
Prefiks pre se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, predobar.

Pre dugo ili predugo
Ispravno je predugo.

Pre podne ili prepodne
Dopušteno su oba oblika.

Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje pre podne idem u školu.
Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Prepodne je padao sneg.

Pre slatka ili preslatka
Pravilno je preslatka.

Pre ukusno ili preukusno
Piše se preukusno.

Prebaci ću ili prebaciću
Tačno je prebaciću.

Preda mnom ili predamnom
Ispravno je pred mnom.

Predprošle ili pretprošle
Pravilno je pretprošle.

Preko potreban ili prekopotreban
Piše se preko potreban.

Preko potrebno ili prekopotrebno
Piše se preko potrebno.

Prene ću ili preneću
Tačno je preneću.

Preskoči ću ili preskočiću
Ispravno je preskočiću.

Prežive ćemo ili preživećemo
Pravilno je preživećemo.

Priča će ili pričaće
Piše se pričaće.

Priča ćemo ili pričaćemo
Piše se pričaćemo.

Priča ćeš ili pričaćeš
Piše se pričaćeš.

Prihvati ću ili prihvatiću
Tačno je prihvatiću.

Pripremi ću ili pripremiću
Ispravno pripremiću.

Proba ćemo ili probaćemo
Pravilno je probaćemo.

Promeni ću ili promeniću
Piše se promeniću.

Pronaći ćete ili pronaćićete
Tačno je pronaći ćete.

Pronaći ću ili pronaćiću
Tačno je pronaći ću.

Proslavi ćemo ili proslavićemo
Ispravno je proslavićemo.

Proveri ćemo ili proverićemo
Pravilno je proverićemo.

Pući će ili pućiće
Piše se pući će.

Pusti ćemo ili pustićemo
Tačno je pustićemo.

Pusti ću ili pustiću
Tačno je pustiću.

Radi će ili radiće
Ispravno je radiće.

Radi ćemo ili radićemo
Ispravno je radićemo.

Radi ću ili radiću
Ispravno je radiću.

Razgovara ćemo ili razgovaraćemo
Pravilno je razgovaraćemo.

Razmisli ćemo ili razmislićemo
Piše se razmislićemo.

Razmisli ću ili razmisliću
Piše se razmisliću.

Razume ćeš ili razumećeš
Tačno je razumećeš.

Rečca ili rečica
Piše se i jedno i drugo, ali sa različitim značenjima.
Rečca je gramatički termin, dok je rečica deminutiv imenice reka.

Reći ćemo ili rećićemo
Ispravno je reći ćemo.

Reći ćete ili rećićete
Ispravno je reći ćete.

Reći ću ili rećiću
Ispravno je reći ću.

Reci te mi ili recite mi
Ispravno je recite mi.

Reši ćemo ili rešićemo
Pravilno je rešićemo.

S njim ili sa njim
Dopuštena su oba oblika.

S tim ili stim
Piše se s tim.

Sa nama ili s nama
Dopuštena su oba oblika.

Sa posla ili s posla
Dopuštena su oba oblika.

Sa srećom ili sasrećom
Tačno je sa srećom.

Sačeka ćemo ili sačekaćemo
Ispravno je sačekaćemo.

Sad ću ili saću
Pravilno je sad ću.

Sad ili sada
Dopuštena su oba oblika.

Sada ću ili sad ću
Dopuštena su oba oblika.

šalji te ili šaljite
Piše se šaljite.

Samim tim ili samim time
Dopuštena su oba oblika.

Sat i po ili sat ipo
Ispravno je sat i po.

Sazna ćemo ili saznaćemo
Pravilno je saznaćemo.

Shvati će ili shvatiće
Piše se shvatiće.

Shvati ću ili shvatiću
Piše se shvatiću.

Sići ću ili sićiću
Tačno je sići ću.

Slika ću ili slikaću
Ispravno je slikaću.

Slušaj te ili slušajte
Pravilno je slušajte.

Smisli ćemo ili smislićemo
Piše se smislićemo.

Smisli ćeš ili smislićeš
Piše se smislićeš.

Snaći ćemo ili snaćićemo
Tačno je snaći ćemo.

Snaći ću ili snaćiću
Tačno je snaći ću.

Spava ćemo ili spavaćemo
Ispravno je spavaćemo.

Spavaj te ili spavajte
Ispravno je spavajte.

Spremi ćemo ili spremićemo
Pravilno je spremićemo.

Sredi ćeš ili sredićeš
Piše se sredićeš.

šta bi ste ili štabiste
Tačno je šta biste.

šta će mi ili štaće mi
Ispravno je šta će mi.

šta će mo ili šta ćemo
Ispravno je šta ćemo.

šta ćeš ili štaćeš
Ispravno je šta ćeš.

šta ćete ili štaćete
Ispravno je šta ćete.

šta više ili štaviše
Pravilno je štaviše.

Stavi ću ili staviću
Piše se staviću.

Stići će ili stićiće
Tačno je stići će.

Stići ćemo ili stićićemo
Tačno je stići ćemo.

Stići ćete ili stićićete
Tačno je stići ćete.

što pre ili štopre
Ispravno je što pre.

Svrati ćemo ili svratićemo
Pravilno je svratićemo.

Tako je ili takoje
Piše se tako je.

Tako reći ili takoreći
Piše se takoreći.
Ako želimo posebno da naglasimo, onda razdvajamo prilog i rečcu.

Trafo stanica ili trafostanica ili trafo-stanica
To je složenica. Stoga, tačno je trafo-stanica.

Trča ću ili trčaću
Ispravno je trčaću.

U jedno ili ujedno
Piše se i jedno i drugo.

Kao prilog, piše se sastavljeno. Dakle, ujedno.
U doslovnom značenju, piše se rastavljeno. Stoga, u jedno.

U koliko ili ukoliko
sPiše se i jedno i drugo.

Kao veznik, u smislu ako, piše se spojeno. Dakle, ukoliko.
U ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Stoga, u koliko.

U naokolo ili uonakolo
Ispravno je uonakolo.

U ozbilji se ili uozbilji se
Pravilno je uozbilji se.

U pitanju ili upitanju
Piše se u pitanju.

U pravu ili upravu
Tačno je u pravu.

U radi ili uradi
Ispravno je uradi.

U suprotnom ili usprotnom
Pravilno je u suprotnom.

Ubaci ćemo ili ubacićemo
Piše se ubacićemo.

Ubaci ću ili ubaciću
Piše se ubaciću.

Ući ćemo ili ućićemo
Tačno je ući ćemo.

Uđi te ili uđite
Ispravno je uđite.

Upozna ćemo ili upoznaćemo
Pravilno je upoznaćemo.

Uradi ćemo ili uradićemo
Piše se uradićemo.

Uradi ću ili uradiću
Piše se uradiću.

Uživa ćemo ili uživaćemo
Tačno je uživaćemo.

Uživaj te ili uživajte
Tačno je uživajte.

Veruj te ili verujte
Ispravno je verujte.

Vežba ću ili vežbaću
Pravilno je vežbaću.

Vi ćete ili vi će te
Piše se vi ćete.

Vide ćemo ili videćemo
Tačno je videćemo.

Vide ćete ili videćete
Tačno je videćete.

Videćeš ili vide ćeš
Tačno je videćeš.

Vidi se ili vidise
Tačno je vidi se.

Vole ćete ili volećete
Ispravno je volećete.

Vozi ćemo ili vozićemo
Pravilno je vozićemo.

Vrati ću ili vratiću
Piše se vratiću.

Vrlo dobar ili vrlodobar
Piše se i jedno i drugo.

Ako se naglašavaju obe reči, piše se odvojeno. Dakle, vrlo dobar.
Ako je složenica u pitanju, piše se spojeno. Stoga, vrlodobar.

Zaboravi ćemo ili zaboravićemo
Tačno je zaboravićemo.

Zajedno ćemo ili zajednoćemo
Ispravno je zajedno ćemo.

Zapamti ću ili zapamtiću
Piše se zapamtiću.

Zaprati te ili zapratite
Pravilno je zapratite.

Zezaj te ili zezajte
Tačno je zezajte.

Zna ćeš ili znaćeš
Ispravno je znaćeš.

Zna te ili znate
Ispravno je znate.

Znači će ili značiće
Piše se značiće.

Zovi te ili zovite
Tačno je zovite.

Zvaće te ili zvaćete
Piše i jedno i drugo.

Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, zvaće te(be).
Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Zvaćete i prijavićete kvar.