Zatvori
  • 011info Belgrade guide English version
  • 011info Beogradski vodič

Pravopis: spojeno ili odvojeno?

Potrudili smo se da objasnimo najčešće nedoumice oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.

  • Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično.
    Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću...

  • Naprimer ili na primer?
    Piše se odvojeno – na primer.

  • Ćete videti ili videćete?
    Potpuno je svejedno.

  • Sve jedno ili svejedno?
    Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno

  • Dobro došli ili dobrodošli?
    Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”

  • Preda mnom ili predamnom?
    Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.

  • Zamalo ili za malo.
    Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).

  • Ponekad ili po nekad?
    Pravilno je ponekad.

  • Kad god ili kadgod?
    Oba su pravilna.

  • Nadalje ili na dalje?
    Pravilno je nadalje.

  • Ne dam ili nedam?
    Pravilno je odvojeno, ne dam.

  • Naći ću ili naćiću.
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

  • Idalje ili i dalje?
    Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.

  • Dosad ili do sad?
    Pravilno je i jedno i drugo.

  • Upravu ili u pravu?
    Pravilno je odvojeno, u pravu.

  • U redu ili uredu?
    Pravilno je odvojenu, u redu.

  • Ionako ili i onako?
    Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”

  • Da li ili dali?
    Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”

  • Samnom ili sa mnom?
    Pravilno je odvojeno, sa mnom.

  • Apropo ili a propo?
    Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

  • Ne mojte ili nemojte?
    Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.

  • Kamo li ili kamoli?
    Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”

  • Ne moj ili nemoj?
    Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”

  • Malo pre ili malopre?
    Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”

  • Uostalom ili u ostalom.
    Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”

  • Itekako ili i te kako?
    Pravilno je odvojeno, i te kako.

  • Vi bi ste ili vi biste?
    Pravilno je “vi biste”.

  • Neznajući ili ne znajući?
    Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”...

  • Ne efikasan ili neefikasan?
    Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo...

  • Zauzvrat ili za uzvrat?
    Zauzvrat je pravilno.

  • Do viđenja ili doviđenja.
    Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”

  • Ićiću ili ići ću?
    Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.

  • Nijedna ili ni jedna?
    Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.

  • Jel ili je l’?
    Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.

  • Posle podne ili poslepodne?
    Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”

  • Po malo ili pomalo?
    Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”

  • Dabogda ili da bog da?
    Pravilno je spojeno, dabogda.

  • Netreba ili ne treba.
    Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.

  • Napamet ili na pamet.
    Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”

  • Za sad ili zasad.
    Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”

  • Neradi ili ne radi.
    Pravilno je odvojeno, ne radi.

  • Ustvari ili u stvari.
    Piše se odvojeno, u stvari.

  • Za ništa, nizašta ili ni za šta?
    Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

  • Bezveze ili bez veze?
    Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”.

  • Godinu i po ili godinu ipo?
    Pravilno je godinu i po.

  • Zasigurno ili za sigurno.
    Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.

  • Veroučitelj ili vero učitelj?
    Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.

  • Malte ne ili maltene?
    Pravilno je maltene.

  • Malo prodaja ili maloprodaja.
    Pravilno je maloprodaja.

  • Maločas ili malo čas?
    Pravilno je maločas.

  • Malo pre ili malopre?
    Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.

  • Makro elementi ili makroelementi?
    Pravilno je makroelementi.

  • Makakvih ili ma kakvih?
    Pravilno je ma kakvih.

  • Laboratorija ili labaratorija?
    Pravilno je laboratorija.

  • Peva ćemo ili pevaćemo?
    Pravilno je pevaćemo.

  • Radio aktivnost ili radioaktivnost?
    Pravilno je radioaktivnost.

  • Radišli ili radiš li?
    Pravilno je radiš li.

  • Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko?
    Pravilno je koliko-toliko.

  • Kogod ili ko god?
    Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.

  • Ulevo ili u levo?
    Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”

  • Uoči ili u oči?
    Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”

  • Vegeterijanac ili vegetarijanac?
    Pravilno je vegetarijanac.

  • Ućutkivati ili ućutkavati?
    Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”

  • U susret ili ususret?
    Pravilno je odvojeno.

  • Bogzna ili bog zna?
    Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”

  • Do zla boga ili dozlaboga?
    Pravilno je spojeno, dozlaboga.

  • foto-sinteza ili fotosinteza?
    Pravilno je fotosinteza.

  • Moto-trke ili moto trke?
    Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.

  • Nazdravlje ili na zdravlje.
    Pravilno je nazdravlje.

  • Napola ili na pola?
    Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”

  • Nasamo ili na samo?
    Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”.

  • Ne važno ili nevažno?
    Pravilno je nevažno.

  • Neznam ili ne znam?
    Pravilno je ne znam.

  • Zajedno ili za jedno?
    Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”

  • Zadugo ili za dugo?
    Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”

  • Use ili u se?
    Pravilno je u se.

  • Umnogome ili u mnogome?
    Pravilno je umnogome.

  • Ubuduće ili u buduće?
    Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”

  • Trominutni, tro-minutni ili tro minutni?
    Pravilno je trominutni.

  • A priori ili apriori?
    Oba su pravilna.

  • A posteriori ili aposteriori?
    Oba su pravilna.

  • Alkotest, alko test ili alko-test?
    Pravilno je alko-test.

  • Bilo kakav ili bilokakav?
    Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada...

  • Budzašto ili bud zašto?
    Pravilno je spojeno, budzašto.

  • Daje ili da je?
    Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”

  • Lap top ili laptop?
    Pravilno je laptop.

  • Radio stanica ili radio-stanica?
    Pravilno je radio-stanica.

  • Za badava ili zabadava.
    Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).

  • Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan?
    Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).

  • Velikomučenik ili veliko mučenik?
    Pravilno je spojeno, velikomučenik.

  • Uzbrdo ili uz brdo?
    Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”

  • Uskoro ili u skoro?
    Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.

  • Transkontinentalna ili trans kontinentalna?
    Pravilno je spojeno, transkontinentalna.

  • Rent-a-kar ili rentakar?
    Pravilno je rentakar.

  • Od nikoga ili ni od koga?
    Pravilno je ni od koga.

  • O ničemu ili ni o čemu?
    Pravilno je ni o čemu.

  • Ni na šta ili na ništa?
    Pravilno je ni na šta.

  • Nemoram ili ne moram?
    Pravilno je ne moram.

  • Nedam ili ne dam?
    Pravilno je ne dam.

  • Nemoj ili ne moj?
    Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”

  • Ne nagađam ili nenagađam?
    Pravilno je ne nagađam.

  • Namrtvo ili na mrtvo?
    Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”

  • Nadomak ili na domak?
    Kao prilog piše se spojeno, nadomak.

  • Na izgled ili naizgled?
    Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.

  • Multimedijalna ili multi-medijalna?
    Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.

  • Zapadnoevropski ili zapadno evropski?
    Pravilno je zapadnoevropski.

  • Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav?
    Pravilno je ni za čiju ljubav.

  • Upravo ili u pravo?
    Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)

  • Unekoliko ili u nekoliko?
    Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”

  • Umesto ili u mesto?
    Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”

  • Tu sam ili tusam?
    Pravilno je tu sam.

  • Stoga ili s toga?
    Pravilno je stoga.

  • S čim ili sčim?
    Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).

  • Aeroklub ili aero-klub?
    Pravilno je aero-klub.

  • Agrobiologija ili agro-biologija?
    Pravilno je agrobiologija.

  • Akonto ili a konto?
    Pravilno je akonto.

  • Akobogda ili ako bog da?
    Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.

  • Cakum pakum ili cakum-pakum?
    Pravilno je cakum-pakum.

  • Celobrojan ili celo brojan?
    Pravilno je celobrojan.

  • Cap carap ili cap-carap?
    Pravilno je cap-carap.

  • Cikloturizam ili ciklo turizam?
    Pravilno je cikloturizam.

  • Citostatik ili cito statik?
    Pravilno je citostatik.

  • Budi bog s nama ili budiboksnama.
    Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”

  • Brzopotezna ili brzo potezna?
    Pravilno je brzopotezna.

  • Bubamara ili buba mara?
    Pravilno je bubamara.

  • Brodolom ili brodo lom?
    Pravilno je brodolom.

  • Čarter-let ili čarter let?
    Pravilno je čarter-let.

  • Čekajući ili čekaju ći?
    Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.

  • Zlosrećan ili zlo-srećan?
    Pravilno je zlosrećan.

  • Zauzvrat ili za uzvrat?
    Pravilno je zauzvrat.

  • Zauvek ili za uvek?
    Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.

  • Zašto ili za što?
    Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”

  • Zasad ili za sad?
    Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”

  • Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić?
    Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).

  • Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni?
    Pravilno je vojnoobaveštajni.

  • Višečasovni ili više časovni?
    Pravilno je višečasovni.

  • Videćemo ili vide ćemo?
    Pravilno je videćemo.

  • Videoklip ili video-klip?
    Pravilno je video-klip.

  • Zapravo ili za pravo?
    Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”

  • Zaredom ili za redom?
    Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo.

  • Zanavek ili za navek?
    Pravilno je zanavek.

  • Zaime boga ili za ime boga?
    Pravilno je za ime boga.

  • Za ništa ili ni za šta ili nizašta?
    Pravilno je ni za šta.

  • Začas ili za čas?
    Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)

  • Začudo ili za čudo?
    Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”

  • Alterego ili alter ego?
    Pravilno je alter ego.

  • Aminokiseline ili amino-kiseline?
    Pravilno je amino-kiseline.

  • Banja Luka ili Banjaluka?
    Koriste se oba.

  • Bar kod ili bar-kod?
    Pravilno je bar-kod.

  • Belo svetski ili belosvetski?
    Pravilno je belosvetski.

  • Beliji ili belji?
    Pravilno je belji.

  • Antropogeografija ili antropo geografija?
    Pravilno je antropogeografija.

  • Apolitičan ili a političan?
    Pravilno je apolitičan.

  • Arapsko-turski ili arapskoturski?
    Koriste se oba.

  • Arhiepiskop ili arhi episkop?
    Pravilno je arhiepiskop.

  • Astrofizika ili astro fizika?
    Pravilno je astrofizika.

  • Austro-ugarska ili Austrougarska?
    Oba su prihvatljiva.

  • Auto-put ili autoput?
    Pravilno je auto-put.

  • Autogol ili auto gol?
    Pravilno je autogol.

  • Antitalenat ili anti-talenat?
    Pravilno je antitalenat.

  • Audio-vizuelan ili audiovizuelan?
    Pravilno je audio-vizuelan.

  • Avio modelar ili avio-modelar?
    Pravilno je avio-modelar.

  • Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt?
    Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.

  • Bezvremeno ili bez vremeno?
    Pravilno je bezvremeno.

  • Bez uslovno ili bezuslovno?
    Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.

  • Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan?
    Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.

  • Bez veze ili bezveze.
    Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“

  • Bi ću ili biću?
    Pravilno je biću.

  • Bio ritam ili bioritam?
    Pravilno je bioritam.

  • Bledo plava ili bledoplava?
    Pravilno je spojeno, bledoplava.

  • Boga ti ili bogati?
    Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.

  • Blok-nastava ili blok nastava?
    Pravilno je blok-nastava.

  • Crno-žut ili crnožut?
    Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna...), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta...)

  • Dalekosežan ili daleko sežan.
    Pravilno je dalekosežan.

  • De fakto ili defakto?
    Pravilno je defakto.

  • Austro-Ugarska ili Austrougarska?
    Odgovor: Austrougarska

  • Hidroavion ili hidro avion?
    Pravilno je hidroavion.

  • Hipo koristik ili hipokoristik?
    Pravilno je hipokoristik.

  • Hiper produkcija ili hiperprodukcija?
    Pravilno je hiperprodukcija.

  • Ijedan ili i jedan?
    Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).

  • Ionako ili i onako?
    Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).

  • I sl. ili isl.
    Pravilno je i sl.

  • Iako ili i ako?
    Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)

  • Ići ćemo ili ićićemo?
    Pravilno je ići ćemo.

  • I dalje ili idalje?
    Pravilno je i dalje.

  • I kakav ili ikakav?
    Pravilno je ikakav.

  • I malo ili imalo?
    Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.

  • I-mejl ili imejl?
    Pravilno je imejl.

  • Inopartner ili ino partner?
    Pravilno je inopartner.

  • Đene đene ili đene-đene?
    Pravilno je đene-đene.

  • Fer plej ili fer-plej?
    Pravilno je fer-plej.

  • Gđa ili g-đa?
    Pravilno je gđa.

  • Gdekoji ili gde koji?
    Pravilno je gdekoji.

  • Gde si ili gdesi?
    Pravilno je gde si.

  • General-major ili generalmajor?
    Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.

  • Geo-strateški ili geostrateški?
    Pravilno je geostrateški.

  • Godinu ipo ili godinu i po?
    Pravilno je godinu i po.

  • Gluvo-nemi ili gluvonemi?
    Pravilno je gluvonemi.

  • Istočnoevropski ili istočno-evropski?
    Pravilno je istočnoevropski.

  • Isto vremeno ili istovremeno?
    Pravilno je spojeno, istovremeno.

  • I suviše ili isuviše?
    Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.

  • Izbaciću ili ja ću izbaciti.
    Koriste se oba.

  • Jasam ili ja sam?
    Pravilno je ja sam.

  • Javimi ili javi mi?
    Pravilno je javi mi.

  • Je l' ili jel?
    Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l'. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.

  • Jedno cifren ili jednocifren?
    Pravilno je jednocifren.

  • Kad god ili kadgod?
    Koriste se oba.

  • Kalijum-bromid ili kalijum bromid?
    Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.

  • Kara kondžula ili karakondžula.
    Pravilno je karakondžula.

  • Katkad ili kad-kad.
    Koriste se oba.

  • Naći ću ili naćiću.
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.

  • A kamoli ili akamoli ili a kamo li
    Pravilno je a kamoli. Reč kamoli je nastala spajanjem veznika kamo i rečce li u jednu reč. Uz nju se često nalazi veznik a, sa kojim čini izraz a kamoli.

  • Ako bi ste ili ako biste
    Pravilno je ako biste.

  • Auto škola ili autoškola ili auto-škola
    Ispravno je auto-škola.

  • Baci ću ili baciću
    Piše se baciću.

  • Bez i malo ili bez imalo
    Piše se i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Stoga, bez imalo.U svim ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Dakle, bez i malo.

  • Bez malo ili bezmalo
    Piše se i jedno i drugo.Bezmalo znači umalo i piše se spojeno. Stoga, bezmalo.Razdvojeno se piše u bukvalnom značenju. Dakle, bez malo.

  • Bez obzira ili bezobzira
    Tačno je bez obzira.

  • Bi će ili biće
    Pravilno je biće.

  • Bi ćemo ili bićemo
    Pravilno je bićemo.

  • Bi ću ili biću
    Pravilno je biću.

  • Bi li ili bili
    Piše se i jedno i drugo.Ako postavljate pitanje, piše se rastavljeno. Dakle, bi li.Kao radni glagolski pridev, piše se sastavljeno. Stoga, bili.

  • Bi smo ili bismo
    Ispravno je bismo.

  • Bi ste ili biste
    Ispravno je biste.

  • Bilo kad ili bilo kada
    Dopuštena su oba oblika.

  • Bilo koji ili bilokoji
    Piše se bilo koji.

  • Bilo šta ili bilošta
    Tačno je bilo šta.

  • Biti u pravu ili biti upravu
    Pravilno je biti u pravu.

  • Boga mi ili bogami
    Piše se i jedno i drugo.Zarad naglašavanja reči, piše se spojeno. Stoga, bogami!U doslovnom značenju, piše se odvojeno. Dakle, boga mi!

  • Budi te ili budite
    Tačno je budite.

  • Će mi ili ćemi
    Ispravno je će mi.

  • Će mo ili ćemo
    Ispravno je ćemo

  • Će mu ili ćemu
    Ispravno je će mu.

  • Će se ili ćese
    Ispravno je će se.

  • Će te ili ćete
    Ispravno je ćete.

  • Će ti ili ćeti
    Ispravno je će ti.

  • Čeka ćemo ili čekaćemo
    Tačno je čekaćemo.

  • Čeka ćeš ili čekaćeš
    Tačno je čekaćeš.

  • Čeka ću ili čekaću
    Tačno je čekaću.

  • Čeka te ili čekate
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čeka te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Izvinite, vi čekate u redu?

  • Čekaće te ili čekaćete
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čekaće te(be).Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Izvinite, čekaćete u redu.

  • Čekaj te ili čekajte
    Ispravno je čekajte.

  • Čestitaj te ili čestitajte
    Pravilno je čestitajte.

  • Čini mi se ili činimi se
    Tačno je čini mi se.

  • Čini ti ili činiti
    Tačno je činiti.

  • Čini ti se ili činiti se
    Tačno je čini ti se.

  • Ču ćemo se ili čućemo se
    Piše se čućemo se.

  • Ču ćeš ili čućeš
    Piše se čućeš.

  • Čudi me ili čudime
    Ispravno je čudi me.

  • Ćuta ćemo ili ćutaćemo
    Pravilno je čutaćemo.

  • Ćuta ću ili ćutaću
    Pravilno je čutaću.

  • Čuva ću ili čuvaću
    Tačno je čuvaću.

  • Čuvaj te ili čuvajte
    Tačno je čuvajte.

  • Da bi smo ili da bismo
    Piše se da bismo.

  • Da će ili daće
    Ispravno je daće.

  • Da će ili daće
    Ispravno je daće.

  • Da ćemo ili daćemo
    Ispravno je daćemo.

  • Da ćeš ili daćeš
    Ispravno je daćeš.

  • Da ćete ili daćete
    Ispravno je daćete.

  • Da ću ili daću
    Ispravno je daću.

  • Da l' ili dal'
    Tačno je da l'.

  • Da li bi ste ili da li biste
    Pravilno je da li biste.

  • Da li će te ili da li ćete
    Pravilno je da li ćete.

  • Da li je u redu ili da li je uredu
    Pravilno je da li je u redu.

  • Da mi ili dami
    Iliti dati meni. Ispravno je odvojeno.

  • Da ste ili daste
    Piše se da ste.

  • Da te ili date
    Piše se i jedno i drugo.Veznik da i lična zamenica te pišu se odvojeno. Dakle, da te.Drugo lice množine prezenta glagola dati piše se spojeno. Stoga, date.

  • Daje te ili dajete
    Ispravno je dajete.

  • Desi će ili desiće
    Tačno je desiće.

  • Do duše ili doduše
    Pravilno je i jedno i drugo.To je prilog koji znači uistinu i piše se zajedno. Na primer: Doduše, nisam stigao na vreme.Predlog do i imenica duša pišu razdvojeno. Na primer: Kažu da se srce nalazi do duše.

  • Do kad ili do kada
    Dopušteno su oba oblika.

  • Do nedavno ili donedavno
    Piše se donedavno.

  • Do sad ili do sada
    Dopušteno su oba oblika.

  • Do znanja ili doznanja
    Tačno je do znanja.

  • Dobi ćemo ili dobićemo
    Ispravno je dobićemo.

  • Dobi ćeš ili dobićeš
    Ispravno je dobićeš.

  • Dobi ću ili dobiću
    Ispravno je dobiću.

  • Dobro došla ili dobrodošla
    Piše se i jedno i drugo.Kao izraz dobrodošlice, piše se razdvojeno: Na primer: Dobro došli, dragi gosti!Kad nam je potreban pridev da iskažemo nešto korisno, piše se spojeno. Na primer: Sva pitanja su dobrodošla!

  • Dobro namerno ili dobronamerno
    Prefiks dobro se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, dobronamerno.

  • Dočeka ćemo ili dočekaćemo
    Pravilno je dočekaćemo.

  • Doći će te ili doćićete
    Ispravno je doći ćete.

  • Doći ćemo ili doćemo
    Ispravno je doći ćemo.

  • Doći ćemo ili doćićemo
    Ispravno je doći ćemo.

  • Doći ćeš ili doćićeš
    Ispravno je doći ćeš.

  • Dodaj te ili dodajte
    Tačno je dodajte.

  • Dođe te ili dođete
    Piše se dođete.

  • Dogovori ćemo ili dogovorićemo
    Pravilno je dogovorićemo.

  • Dogovori ćemo se ili dogovorićemo
    Pravilno je dogovorićemo se.

  • Dolazi će ili dolaziće
    Ispravno je dolaziće.

  • Dolazi te ili dolazite
    Ispravno je dolazite.

  • Dosadi će ili dosadiće
    Tačno je dosadiće.

  • Dostavi ćemo ili dostavićemo
    Piše se dostavićemo.

  • Druži ćemo ili družićemo
    Pravilno je družićemo.

  • Dugo očekivani ili dugočekivani ili dugoočekivani
    To je složenica. Pravilno je sa dva O, tj. dugoočekivani.

  • Dva i po ili dva ipo
    Ispravno je dva i po.

  • Gde ćemo ili gdećemo
    Tačno je gde ćemo.Gde ćete ili gdećete

  • Gde ćete ili gdećete
    Tačno je gde ćete.

  • Glasaj te ili glasajte
    Piše se glasajte.

  • Gleda ćeš ili gledaćeš
    Pravilno je gledaćeš.

  • Gleda ću ili gledaću
    Pravilno je gledaću.

  • Gleda ću ili gledaću
    Pravilno je gledaću.

  • Gleda te ili gledate
    Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, gleda te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Treba da gledate pravo.

  • Gospodski ili gospodcki
    Ispravno je gospodski.

  • Hoće mo ili hoćemo
    Tačno je hoćemo.

  • Hoće te ili hoćete
    Tačno je hoćete.

  • I pak ili ipak
    Pravilno je ipak.

  • Ide te ili idete
    Piše se idete.

  • Igra ćemo ili igraćemo
    Ispravno je igraćemo.

  • Ima ćemo ili imaćemo
    Tačno je imaćemo.

  • Ima ćeš ili imaćeš
    Tačno je imaćeš.

  • Ima ćete ili imaćete
    Tačno je imaćete.

  • Ima ću ili imaću
    Tačno je imaću.

  • Interesuje me ili interesujeme
    Pravilno je interesuje me.

  • Isključi ću ili isključiću
    Piše se isključiću.

  • Ispravi će ili ispraviće
    Ispravno je ispraviće.

  • Ispravi ću ili ispraviću
    Ispravno je ispraviću.

  • Iz viđenja ili izviđenja
    Tačno je iz viđenja.

  • Izaći će ili izaćiće
    Pravilno je izaći će.

  • Izaći ćemo ili izaćićemo
    Pravilno je izaći ćemo.

  • Izaći ćeš ili izaćićeš
    Pravilno je izaći ćeš.

  • Izaći ću ili izaćiću
    Pravilno je izaći ću.

  • Izaći ću ili izaću
    Pravilno je izaći ću.

  • Izbaci ću ili izbaciću
    Piše se izbaciću.

  • Izdrža ćeš ili izdržaćeš
    Ispravno je izdržaćeš.

  • Izkoristiti ili iskoristiti
    Tačno je iskoristiti.

  • Između ostalog ili izmeđuostalog
    Pravilno je između ostalog.

  • Izvinite ili izvini te
    Piše se izvinite.

  • Ja sam ili jasam
    Ispravno je ja sam.

  • Ja sam u pravu ili ja sam upravu
    Ispravno je ja sam u pravu.

  • Javi ću ti ili javiću ti
    Tačno je javiću ti.

  • Javljaj te ili javljate
    Tačno je javljajte.

  • Je l si ili jesi li
    Pravilno je jesi li.

  • Je li ili jeli
    Piše se i jedno i drugo, ali ima različito značenje.Radni pridev od glagola jesti se piše spojeno. Na primer: Jeli su hitro.Dok ako postavljate pitanje, pišete odvojeno. Na primer: Je li bitno šta su jeli?

  • Je sam ili jesam
    Ispravno je jesam.

  • Jedamput ili jedanput
    Tačno je jedanput.

  • Jedan i po ili jedan ipo
    Pravilno je jedan i po.

  • Jedan put ili jedanput
    Piše se jedanput.

  • Jel ste ili jeste
    Ispravno jeste.

  • Još uvek ili jošuvek
    Tačno je još uvek.

  • Kad će mo ili kad ćemo
    Pravilno je kad ćemo.

  • Kad će te ili kad ćete
    Pravilno je kad ćete.

  • Kada bi ste ili kada biste
    Pravilno je kada biste.

  • Kada će te ili kada ćete
    Pravilno je kada ćete.

  • Kako ste ili kakoste
    Piše se kako ste.

  • Kasni ću ili kasniću
    Ispravno je kasniću.

  • Katkad ili kadkad
    Tačno je katkad.

  • Kaži te ili kažite
    Pravilno je kažite.

  • Ko je ili koje
    Ispravno jedno i drugo, ali ima različito znanje.Ko je upitna zamenica, a je oblik trećeg lica jednine glagola jesam. Na primer: Ko je na vezi?Spojeno je upitno-odnosna zamenica. Na primer: Koje voće da kupim?

  • Koje kakve ili kojekakve
    To je složena zamenica i piše se zajedno. Dakle, kojekakve.

  • Kontra efekat ili kontraefekat
    To je složenica i piše spojeno. Stoga, kontraefekat.

  • Koristi ćemo ili koristićemo
    Pravilno je koristićemo.

  • Krenu ću ili krenuću
    Piše se krenuću.

  • Kupi ćemo ili kupićemo
    Tačno je kupićemo.

  • Kupi te ili kupite
    Tačno je kupite.

  • Lajkuj te ili lajkujte
    Ispravno je lajkujte.

  • Leći će ili lećiće
    Piše se leći će.

  • Ljubi ćeš ili ljubićeš
    Pravilno je ljubićeš.

  • Ma da ili mada
    Piše se i jedno i drugo, ali imaju različita značenja.Kao veznik, piše se spojeno. Na primer: Mada, on je visok.Rečca ma i veznik da se piše odvojeno. Na primer: Ma, da, kako da ne.

  • Ma nemoj ili manemoj
    Tačno je ma nemoj.

  • Menja ćemo ili menjaćemo
    Ispravno je menjaćemo.

  • Mi će mo ili mi ćemo
    Pravilno je mi ćemo.

  • Misli će ili misliće
    Piše se misliće.

  • Mnogo čemu ili mnogočemu
    Tačno je mnogo čemu.

  • Moći će ili moćiće
    Ispravno je moći će.

  • Moći ćemo ili moćićemo
    Ispravno je moći ćemo.

  • Moći ćeš ili moćićeš
    Ispravno je moći ćeš.

  • Mogu li ili moguli
    Rečca li se uvek piše odvojeno od glagola. Dakle, mogu li.

  • Molim te ili molimte
    Pravilno je molim te.

  • Može li ili moželi
    Piše se može li.

  • Može te ili možete
    Piše se možete.

  • Na bolje ili nabolje
    Piše se i jedno i drugo.Ako se misli na boljitak, prilog se piše spojeno. Na primer: Njegovo stanje ide nabolje.Ako je reč o doslovnom smisli, piše se odvojeno. Na primer: Otišao je na bolje radno mesto.

  • Na brzinu ili nabrzinu
    Ispravno je na brzinu.

  • Na mene ili namene
    Tačno je na mene.

  • Na niže ili naniže
    Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Spuštamo se naniže.Kada se misli u bukvalnom smislu, piše se odvojeno. Na primer: Pao je na niže grane.

  • Na redu ili naredu
    Piše se na redu.

  • Na šta ili našta
    Pravilno je i jedno i drugo.Ako se koristi kao prilog, piše spojeno. Na primer: Našta to si ljut?Kao predlog, piše se odvojeno. Na primer: Kakav svinjac! Na šta ovo liči?

  • Na više ili naviše
    Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Krećemo se naviše.Kad se misli bukvalno, piše se odvojeno. Na primer: Dobio je premeštaj na više mesto.

  • Na vreme ili navreme
    Tačno je na vreme.

  • Ne daj ili nedaj
    Ispravno je ne daj.

  • Ne dam ili nedam
    Ispravno je ne dam.

  • Na red ili nared
    Ispravno je odvojeno. Dakle, na red.

  • Na slepo ili naslepo
    Pravilno je spojeno. Stoga, naslepo.

  • Na spavala ili naspavala
    Ispravno je sastavljeno. Dakle, naspavala.

  • Na tenane ili natenane
    Pravilno je spojeno. Stoga, natenane.

  • Na više ili naviše
    Pravilno je i jedno i drugo.

    Piše spojeno kao prilog koji znači u pravcu kretanja.
    Odvojeno se piše kada se misli u bukvalnom smislu.

  • Na vreme ili navreme
    Piše se rastavljeno. Dakle, na vreme.

  • Na vući ili navući
    Ispravno je sastavljeno. Stoga, navući.

  • Na žalost ili nažalost
    Može i jedno i drugo.

    U slučaju priloga, piše se sastavljeno. Na primer: Nažalost, danas pada kiša.
    Ako iza sledi genitiv, piše se odvojeno. Na primer. Na žalost fudbalera jaka kiša je prekinula trening.

  • Nabavi ćemo ili nabavićemo
    Pravilno je spojeno. Dakle, nabavićemo.

  • Naći će ili naćiće
    Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Stoga, naći će.

  • Naći će se ili naćiće se
    Ispravno je rastavljeno. Dakle, naći će se.

  • Naći ćemo ili naćićemo
    Pravilno je odvojeno. Stoga, naći ćemo.

  • Naći ćeš ili naćićeš
    Piše se rastavljeno. Samim tim, naći ćeš.

  • Naći ćete ili naćićete
    Ispravno je odvojeno. Shodno tome, naći ćete.

  • Nadamo se ili nadajmo se
    Piše se i jedno i drugo.

  • Nadoknadi ćemo ili nadoknadićemo
    Tačno je sastavljeno. Shodno tome, nadoknadičemo.

  • Nadprosečan ili natprosečan
    Pravilno je natprosečan.

  • Nadprosečna ili natprosečna
    Pravilno je natprosečna.

  • Nadprosečno ili natprosečno
    Pravilno je natprosečno.

  • Naj bitnije ili najbitnije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbitnije.

  • Naj bolje ili najbolje
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolje.

  • Naj bolji ili najbolji
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolji.

  • Naj divinija ili najdivnija
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najdivnija.

  • Naj iskrenije ili najiskrenije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najiskrenije.

  • Naj kasnije ili najkasnije
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najkasnije.

  • Naj lepša ili najlepša
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepša.

  • Naj lepše ili najlepše
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepše.

  • Naj sretniji ili najsretniji
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najsretnije.

  • Naj verovatnije ili najverovatnije
    Superlativ priloga se uvek piše sastavljeno. Otuda, najverovatnije.

  • Naj više ili najviše
    Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najviše.

  • Naljuti ću ili naljutiću
    Ispravno je spojeno. Zato, naljutiću.

  • Naljuti ću se ili naljutiću se
    Piše se naljutiću se.

  • Napio ili napijo
    Tačno je napio.

  • Napisa ću ili napisaću
    Ako se infinitiv glagola završava na ti, uvek se piše sastavljeno. Stoga, napisaću.

  • Napiši te ili napišite
    Ispravno je napišite.

  • Napravi ćemo ili napravićemo
    Pravilno je napravićemo.

  • Napravi ću ili napraviću
    Pravilno je napraviču.

  • Naruči ćemo ili naručićemo
    Ispravno je naručićemo.

  • Naruči ću ili naručiću
    Ispravno je naručiću.

  • Nastavi ćemo ili nastavićemo
    Tačno je nastavićemo.

  • Nastavi ću ili nastaviću
    Tačno je nastaviću.

  • Nauči će ili naučiće
    Ispravno je naučiće.

  • Nauči ćemo ili naučićemo
    Ispravno je naučićemo.

  • Nauči ćeš ili naučićeš
    Ispravno je naučićeš.

  • Nauči ću ili naučiću
    Ispravno je naučiću.

  • Navići ćeš ili navićićeš
    Pravilno je navići ćeš.

  • Navrati ću ili navratiću
    Tačno je navratiću.

  • Nazovi te ili nazovite
    Ispravno je nazovite.

  • Ne bi ili nebi
    Pravilno je ne bi.

  • Ne bi li ili ne bili
    Rečca li se uvek piše odvojeno. Stoga, ne bi li.

  • Ne bi se ili nebi se
    Tačno je ne bi se.

  • Ne bi smo ili ne bismo
    Pravilno je ne bismo.

  • Ne bi ste ili ne biste
    Pravilno je ne biste.

  • Ne bitno ili nebitno
    Ispravno je nebitno.

  • Ne blagovremeno ili neblagovremeno
    Tačno je neblagovremeno.

  • Ne boj se ili nebojse
    Piše se rastavljeno. Dakle, ne boj se.

  • Ne boli ili neboli
    Pravilno je ne boli.

  • Ne brinite ili nebrinite
    Tačno je ne brinite.

  • Ne bude ili nebude
    Ispravno je ne bude.

  • Ne budem ili nebudem
    Ispravno je ne budem.

  • Ne budemo ili nebudemo
    Ispravno je ne budemo.

  • Ne budeš ili nebudeš
    Ispravno je ne budeš.

  • Ne budi ili nebudi
    Ispravno je ne budi.

  • Ne budite ili nebudite
    Ispravno je ne budite.

  • Ne ćemo ili nećemo
    Glagol neću je izuzetak, te rečca ne se piše sastavljeno. Dakle, nećemo.

  • Ne ćete ili nećete
    Pravilno je nećete.

  • Ne da ili neda
    Piše se odvojeno. Stoga, ne da.

  • Ne da mi se ili neda mi se
    Tačno je ne da mi se.

  • Ne daj bože ili nedaj bože
    Ispravno je ne daj bože.

  • Ne daj se ili nedaj se
    Pravilno je ne daj se.

  • Ne dajmo ili nedajmo
    Piše se ne dajmo.

  • Ne dajte ili nedajte
    Tačno je ne dajte.

  • Ne definisano ili nedefinisano
    Ispravno je nedefinisano.

  • Ne deluje ili nedeluje
    Piše se ne deluje.

  • Ne desi ili nedesi
    Tačno je ne desi.

  • Ne dolazak ili nedolazak
    Pravilno je nedolazak.

  • Ne dostavljanje ili nedostavljanje
    Ispravno je nedostavljanje.

  • Ne dozvoljava ili nedozvoljava
    Piše se ne dozvoljava.

  • Ne dugo ili nedugo
    Ispravno je nedugo.

  • Ne edukovan ili needukovan ili nedukovan
    Pravilno je needukovan.

  • Ne fer ili nefer
    Tačno je nefer.

  • Ne gleda ili negleda
    Ispravno je ne gleda.

  • Ne gledanje ili negledanje
    Pravilno je negledanje.

  • Ne ide ili neide
    Piše se ne ide.

  • Ne idem ili neidem
    Piše se ne idem.

  • Ne idete ili neidete
    Piše se ne idete.

  • Ne interesuje ili neinteresuje
    Tačno je ne interesuje.

  • Ne iskvaren ili neiskvaren
    Ispravno je neiskvaren.

  • Ne isporučeno ili neisporučeno
    Pravilno je neisporučeno.

  • Ne isporuka ili neisporuka
    Piše se neisporuka.

  • Ne izdržljivo ili neizdržljivo
    Tačno je neizdržljivo.

  • Ne jasan ili nejasan
    Ispravno je nejasan.

  • Ne javiš ili nejaviš
    Pravilno je ne javiš.

  • Ne kasni ili nekasni
    Piše se ne kasni.

  • Ne koristi ili nekoristi
    Tačno je ne koristi.

  • Ne krene ili nekrene
    Ispravno je ne krene.

  • Ne kulturan ili nekulturan
    Pravilno je nekulturan.

  • Ne ljudi ili neljudi
    Piše se neljudi.

  • Ne ljutim ili neljutim
    Tačno ne ne ljutim.

  • Ne manjka ili nemanjka
    Ispravno je nemanjka.

  • Ne mogu ili nemogu
    Pravilno je ne mogu.

  • Ne moguće ili nemoguće
    Piše se nemoguće.

  • Ne moj ili nemoj
    Ovaj glagol je jedan od izuzetaka, te piše se spojeno. Dakle, nemoj.

  • Ne mojte ili nemojte
    Tačno je nemojte.

  • Ne moram ili nemoram
    Ispravno je ne moram.

  • Ne moramo ili nemoramo
    Ispravno je ne moramo.

  • Ne moraš ili nemoraš
    Ispravno je ne moraš

  • Ne možemo ili nemožemo
    Pravilno je ne možemo.

  • Ne može se ili nemože se
    Pravilno je ne može se.

  • Ne mrdam ili nemrdam
    Piše se ne mrdam.

  • Ne nađeš ili nenađeš
    Tačno je ne nađeš.

  • Ne najavljen ili nenajavljen
    Ispravno je nenajavljen.

  • Ne namerno ili nenamerno
    Pravilno je nenamerno.

  • Ne naplaćeno ili nenaplaćeno
    Piše se neplaćeno.

  • Ne naspavan ili nenaspavan
    Tačno je nenaspavan.

  • Ne naučen ili nenaučen
    Ispravno je nenaučen.

  • Ne normalan ili nenormalan
    Pravilno je nenormalan.

  • Ne normalno ili nenormalno
    Pravilno je nenormalno.

  • Ne obećevam ili neobećavam
    Piše se ne obećavam.

  • Ne očekivano ili neočekivano
    Tačno je neočekivano.

  • Ne očekujem ili neočekujem
    Ispravno je ne očekujem.

  • Ne odgovara ili neodgovara
    Pravilno je ne odgovara.

  • Ne odgovaram ili neodgovaram
    Piše se ne odgovaram.

  • Ne odgovaranje ili neodgovaranje
    Tačno je neodgovaranje.

  • Ne određeno ili neodređeno
    Ispravno je neodređeno.

  • Ne opradvani ili neopravdani
    Pravilno je neopravdani.

  • Ne ošišan ili neošišan
    Piše se neošišan.

  • Ne ostavlja ili neostavlja
    Tačno je ne ostavlja.

  • Ne otpakovan ili neotpakovan
    Ispravno je neotpakovan.

  • Ne otpakovano ili neotpakovano
    Ispravno je neotpakovano.

  • Ne otvoreno ili neotvoreno
    Pravilno je neotvoreno.

  • Ne pada ili nepada
    Piše se ne pada.

  • Ne piše ili nepiše
    Tačno je ne piše.

  • Ne pismen ili nepismen
    Ispravno je nepismen.

  • Ne plaćeno ili neplaćeno
    Pravilno je neplaćeno.

  • Ne planiran ili neplaniran
    Piše se neplaniran.

  • Ne planirano ili neplanirano
    Piše se neplanirano.

  • Ne planski ili neplanski
    Piše se neplanski.

  • Ne podnosim ili nepodnosim
    Tačno je ne podnosim.

  • Ne podudara ili nepodudara
    Ispravno je nepodudara.

  • Ne poklapaju ili nepoklapaju
    Pravilno je nepoklapaju.

  • Ne pominji ili nepominji
    Piše se ne pominji.

  • Ne ponovilo ili neponovilo
    Tačno je ne ponovilo.

  • Ne ponovilo se ili neponovilo se
    Tačno je ne ponovilo se.

  • Ne poštovanje ili nepoštovanje
    Ispravno je nepoštovanje.

  • Ne poštuje ili nepoštuje
    Pravilno je ne poštuje.

  • Ne poštujem ili nepoštujem
    Pravilno je ne poštujem.

  • Ne poštuju ili nepoštuju
    Pravilno je ne poštuju.

  • Ne poštujući ili nepoštujući
    Pravilno je ne poštujući.

  • Ne potreban ili nepotreban
    Piše se nepotreban.

  • Ne potrebno ili nepotrebno
    Piše se nepotrebno.

  • Ne povezano ili nepovezano
    Tačno je nepovezano.

  • Ne prati ili neprati
    Ispravno je ne prati.

  • Ne pravim ili nepravim
    Pravilno je ne pravim.

  • Ne pregledan ili nepregledan
    Piše se nepregledan.

  • Ne prevaziđen ili neprevaziđen
    Tačno je neprevaziđen.

  • Ne pričam ili nepričam
    Ispravno je ne pričam.

  • Ne pričamo ili ne pričamo
    Ispravno je ne pričamo.

  • Ne pričaš ili nepričaš
    Ispravno je ne pričaš.

  • Ne pridržava ili nepridržava
    Pravilno je ne pridržava.

  • Ne pridržavanje ili nepridržavanje
    Pravilno je nepridržavanje.

  • Ne prihvaćen ili neprihvaćen
    Piše se neprihvaćen.

  • Ne prihvatljivo ili neprihvatljivo
    Piše se neprihvatljivo.

  • Ne prijatno ili neprijatno
    Tačno je neprijatno.

  • Ne primećujem ili neprimećujem
    Ispravno je ne primećujem.

  • Ne primerno ili neprimerno
    Pravilno je neprimerno.

  • Ne procenjivo ili neprocenjivo
    Piše se neprocenjivo.

  • Ne prođe ili neprođe
    Tačno je ne prođe.

  • Ne profesionalno ili neprofesionalno
    Ispravno je neprofesionalno.

  • Ne prolazim ili neprolazim
    Pravilno je ne prolazim.

  • Ne prolaznim ili neprolaznim
    Piše se neprolaznim.

  • Ne promenjeno ili nepromenjeno
    Tačno je nepromenjeno.

  • Ne propustite ili nepropustite
    Ispravno je ne propustite.

  • Ne punih ili nepunih
    Pravilno je nepunih.

  • Ne rad ili nerad
    Piše se nerad.

  • Ne radan ili neradan
    Piše se neradan.

  • Ne radi ili neradi
    Piše se ne radi.

  • Ne radim ili neradim
    Piše se ne radim.

  • Ne radni ili neradni
    Piše se neradni.

  • Ne raspoložen ili neraspoložen
    Tačno je neraspoložen.

  • Ne realno ili nerealno
    Ispravno je nerealno.

  • Ne redovno ili neredovno
    Pravilno je neredovno.

  • Ne rešeno ili nerešeno
    Piše se nerešeno.

  • Ne šaljem ili nešaljem
    Tačno je ne šaljem.

  • Ne sebično ili nesebično
    Ispravno je nesebično.

  • Ne seća ili neseća
    Pravilno je ne seća.

  • Ne sećaš ili nesećaš
    Pravilno je ne sećaš.

  • Ne smeju ili nesmeju
    Piše se ne smeju.

  • Ne smetano ili nesmetano
    Tačno je nesmetano.

  • Ne smijemo ili nesmijemo
    Ispravno je ne smijemo.

  • Ne spava ili nespava
    Pravilno je ne spava.

  • Ne spavanje ili nespavanje
    Piše se nespavanje.

  • Ne stane ili nestane
    Tačno je nestane.

  • Ne suđena ili nesuđena
    Ispravno je nesuđena.

  • Ne tačno ili netačno
    Pravilno je netačno.

  • Ne treba ili netreba
    Piše se ne treba.

  • Ne trebaju ili netrebaju
    Piše se ne trebaju.

  • Ne trebam ili netrebam
    Piše se ne trebam.

  • Ne uobraziš ili neuobraziš
    Tačno je ne uobraziš.

  • Ne urađen ili neurađen
    Ispravno je neurađen.

  • Ne urađeno ili neurađeno
    Ispravno je neurađeno.

  • Ne uspem ili neuspem
    Pravilno je ne uspem.

  • Ne uspeo ili neuspeo
    Pravilno je neuspeo.

  • Ne važno ili nevažno
    Piše se nevažno.

  • Ne verujem ili neverujem
    Tačno je ne verujem.

  • Ne vezano ili nevezano
    Ispravno je nevezano.

  • Ne vide ili nevide
    Pravilno je ne vide.

  • Ne viđeno ili neviđeno
    Piše se neviđeno.

  • Ne zaboravi ili nezaboravi
    Tačno je ne zaboravi.

  • Ne zaboravite ili nezaboravite
    Tačno je ne zaboravite.

  • Ne zaboravno ili nezaboravno
    Tačno je nezaboravno.

  • Ne zahvalan ili nezahvalan
    Ispravno je nezahvalan.

  • Ne zainteresovana ili nezainteresovana
    Pravilno je nezainteresovana.

  • Ne zajedno ili nezajedno
    Piše se ne zajedno.

  • Ne zaposlen ili nezaposlen
    Tačno je nezaposlen.

  • Ne zdravo ili nezdravo
    Ispravno je nezdravo.

  • Ne zna ili nezna
    Pravilno je ne zna.

  • Ne znače ili neznače
    Pravilno je ne znače.

  • Ne znači ili neznači
    Pravilno je ne znači.

  • Ne znalice ili neznalice
    Pravilno je neznalice.

  • Ne znanje ili neznanje
    Pravilno je neznanje.

  • Ne znanjem ili neznanjem
    Pravilno je neznanjem.

  • Ne žurimo ili nežurimo
    Piše se ne žurimo.

  • Nedostajaće te ili nedostajaćete
    Tačno je nedostajaćete.

  • Neki dan ili nekidan
    Ispravno je neki dan.

  • Nema te ili nemate
    Glagol nemati je jedan od izuzetak gde se rečca ne piše spojeno. Dakle, nemate.

  • Nema veze ili nemaveze
    Pravilno je nema veze.

  • Nemoj te ili nemojte
    Još jedan glagol izuzetak i piše sastavljeno. Stoga, nemojte.

  • Ni čemu ili ničemu
    Piše se ničemu.

  • Ni kakve ili nikakve
    Tačno je nikakav.

  • Ni na koga ili ninakoga
    Ispravno je ni na koga.

  • Ni na šta ili ninašta
    Pravilno je ni na šta.

  • Ni od koga ili niodkoga
    Piše se ni od koga.

  • Ni sa čim ili ni s čim
    Tačno su oba oblika.

  • Ni sa kim ili nisakim
    Ispravno je ni sa kim.

  • Ni slučajno ili nislučajno
    Pravilno je ni slučajno.

  • Ni u čemu ili u ničemu
    Piše se ni u čemu.

  • Ni za kakve ili nizakakve
    Tačno je ni za kakve.

  • Nije u redu ili nije uredu
    Ispravno je nije u redu.

  • Noći ću ili noćiću
    Pravilno je noći ću.

  • Obavesti ćemo ili obavestićemo
    Piše se obavestićemo.

  • Obići ćemo ili obićićemo
    Tačno je obići ćemo.

  • Objasni ću ili objasniću
    Ispravno je objasniću

  • Obrisa ću ili obrisaću
    Pravilno je obrisaću.

  • Obući ću ili obućiću
    Piše se obući ću.

  • Od davnina ili oddavnina ili odavnina
    Tačno je odavnina.

  • Od kad ili odkad
    Ispravno je od kad.

  • Od nekud ili odnekud
    Pravilno je odnekud.

  • Od pozadi ili otpozadi
    Piše se otpozadi.

  • Od skoro ili odskoro
    Tačno je odskoro.

  • Odgovori će ili odgovoriće
    Ispravno je odgovoriće.

  • Odgovori ću ili odgovoriću
    Ispravno je odgovoriću.

  • Odlepi ću ili odlepiću
    Pravilno je odlepiću.

  • Odmaraj te ili odmarajte
    Piše se odmarajte.

  • Odpratiti ili otpratiti
    Tačno je otpratiti.

  • Odsanjati ili otsanjati
    Ispravno je odsanjati

  • Odsutna ili otsutna
    Pravilno je odsutna.

  • Odziv ili odaziv
    Piše se i jedno i drugo.

  • Okači ću ili okačiću
    Tačno je okačiću.

  • Omogući će ili omogućiće
    Ispravno je omogućiće.

  • On line ili online
    Pravilno je online.

  • Oprosti ćemo ili oprostićemo
    Piše se oprostićemo.

  • Organizova ćemo ili organizovaćemo
    Tačno je organizovaćemo.

  • Oseća ćeš ili osećaćeš
    Ispravno je osećaćeš.

  • Oseća ću ili osećaću
    Ispravno je osećaću.

  • Ostareo ili ostario
    Pravilno su oba oblika.

  • Ostavi ćemo ili ostavićemo
    Piše se ostavićemo.

  • Ostavi ću ili ostaviću
    Piše se ostaviću.

  • Otići ćemo ili otićićemo
    Tačno je otići ćemo.

  • Otići ću ili otićiću
    Tačno je otići ću.

  • Pa će mo ili pa ćemo
    Ispravno je pa ćemo.

  • Pada će ili padaće
    Pravilno je padaće.

  • Pak ili ipak
    Piše se i jedno i drugo.

  • Pazi ću ili paziću
    Tačno je paziću.

  • Pazi te se ili pazite se
    Tačno je pazite se.

  • Peva ćemo ili pevaćemo
    Ispravno je pevaćemo.

  • Pisa ćemo ili pisaćemo
    Pravilno je pisaćemo.

  • Pita ću ili pitaću
    Piše se pitaću.

  • Pitaće te ili pitaćete
    Piše se pitaćete.

  • Plati ćemo ili platićemo
    Tačno je platićemo.

  • Po bogu ili pobogu
    Ispravno je pobogu.

  • Po nešto ili ponešto
    Pravilna su oba oblika.

    Ako je reč o deobnom značenju, onda se piše rastavljeno. Na primer: Svako dete je dobilo po nešto.
    Sastavljeno se piše u slučaju neodređene zamenice. Na primer: Kupite ponešto od voća.

  • Po podne ili popodne
    Dopušteno su oba oblika.

    Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje po podne idem u školu.
    Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Popodne je padao sneg.

  • Po redu ili poredu
    Piše se po redu.

  • Po sredi ili posredi
    Tačno je i jedno i drugo.

    Ukoliko hoćemo da kažemo da je u pitanju nešto, onda pišemo posredi.
    Ako hoćemo da kažemo da je nešto podeljeno po sredini, onda pišemo po sredi.

  • Poče će ili počeće
    Ispravno je počeće.

  • Poče ću ili počeću
    Ispravno je počeću.

  • Poći ću ili poćiću
    Pravilno je poći ću.

  • Pocrvene ću ili pocrveneću
    Piše se pocrveniću.

  • Pod hitno ili podhitno
    Tačno je pod hitno.

  • Podeli ćemo ili podelićemo
    Ispravno je podelićemo.

  • Podići ću ili podićiću
    Pravilno je podići ću.

  • Podkomisija ili potkomisija
    Piše se potkomisija.

  • Poen ili pojen
    Tačno je poen.

  • Pogleda ću ili pogledaću
    Ispravno je pogledaću.

  • Pogledaj te ili pogledajte
    Ispravno je pogledajte.

  • Pokuša ćemo ili pokušaćemo
    Pravilno je pokušaćemo.

  • Pokuša ću ili pokušaću
    Pravilno je pokušaću.

  • Položi ćeš ili položićeš
    Piše se položićeš.

  • Pomiri ćete se ili pomirićete se
    Tačno je pomirićete se.

  • Pomisli će ili pomisliće
    Ispravno je pomisliće.

  • Pomoći će ili pomoćiće
    Pravilno je pomoći će.

  • Pomoći ćemo ili pomoćićemo
    Pravilno je pomoći ćemo.

  • Pone ću ili poneću
    Piše se poneću.

  • Ponesi te ili ponesite
    Piše se ponesite.

  • Popi ću ili popiću
    Tačno je popiću.

  • Popravi ćemo ili popravićemo
    Ispravno je popravićemo.

  • Poruči ću ili poručiću
    Pravilno je poručiću.

  • Pošalji te ili pošaljite
    Piše se pošaljite.

  • Posla ćete ili poslaćete
    Piše se poslaćete.

  • Posla ću ili poslaću
    Piše se poslaću.

  • Poslaću ti ili poslaćuti
    Piše se poslaću ti.

  • Posvađa ćemo se ili posvađaćemo se
    Tačno je posvađaćemo se.

  • Potresen ili potrešen
    Ispravno je potresen.

  • Potrudi ćemo ili potrudićemo
    Pravilno je potrudićemo.

  • Povući će ili povućiće
    Piše se povući će.

  • Pozdravi te ili pozdravite
    Tačno je pozdravite.

  • Prati te ili pratite
    Piše i jedno i drugo.

    Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, prate te(be).
    Prezent i imperativ drugog lica množine se piše zajedno. Na primer: Pratite njega!

  • Pre dobar ili predobar
    Prefiks pre se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, predobar.

  • Pre dugo ili predugo
    Ispravno je predugo.

  • Pre podne ili prepodne
    Dopušteno su oba oblika.

    Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje pre podne idem u školu.
    Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Prepodne je padao sneg.

  • Pre slatka ili preslatka
    Pravilno je preslatka.

  • Pre ukusno ili preukusno
    Piše se preukusno.

  • Prebaci ću ili prebaciću
    Tačno je prebaciću.

  • Preda mnom ili predamnom
    Ispravno je pred mnom.

  • Predprošle ili pretprošle
    Pravilno je pretprošle.

  • Preko potreban ili prekopotreban
    Piše se preko potreban.

  • Preko potrebno ili prekopotrebno
    Piše se preko potrebno.

  • Prene ću ili preneću
    Tačno je preneću.

  • Preskoči ću ili preskočiću
    Ispravno je preskočiću.

  • Prežive ćemo ili preživećemo
    Pravilno je preživećemo.

  • Priča će ili pričaće
    Piše se pričaće.

  • Priča ćemo ili pričaćemo
    Piše se pričaćemo.

  • Priča ćeš ili pričaćeš
    Piše se pričaćeš.

  • Prihvati ću ili prihvatiću
    Tačno je prihvatiću.

  • Pripremi ću ili pripremiću
    Ispravno pripremiću.

  • Proba ćemo ili probaćemo
    Pravilno je probaćemo.

  • Promeni ću ili promeniću
    Piše se promeniću.

  • Pronaći ćete ili pronaćićete
    Tačno je pronaći ćete.

  • Pronaći ću ili pronaćiću
    Tačno je pronaći ću.

  • Proslavi ćemo ili proslavićemo
    Ispravno je proslavićemo.

  • Proveri ćemo ili proverićemo
    Pravilno je proverićemo.

  • Pući će ili pućiće
    Piše se pući će.

  • Pusti ćemo ili pustićemo
    Tačno je pustićemo.

  • Pusti ću ili pustiću
    Tačno je pustiću.

  • Radi će ili radiće
    Ispravno je radiće.

  • Radi ćemo ili radićemo
    Ispravno je radićemo.

  • Radi ću ili radiću
    Ispravno je radiću.

  • Razgovara ćemo ili razgovaraćemo
    Pravilno je razgovaraćemo.

  • Razmisli ćemo ili razmislićemo
    Piše se razmislićemo.

  • Razmisli ću ili razmisliću
    Piše se razmisliću.

  • Razume ćeš ili razumećeš
    Tačno je razumećeš.

  • Rečca ili rečica
    Piše se i jedno i drugo, ali sa različitim značenjima.
    Rečca je gramatički termin, dok je rečica deminutiv imenice reka.

  • Reći ćemo ili rećićemo
    Ispravno je reći ćemo.

  • Reći ćete ili rećićete
    Ispravno je reći ćete.

  • Reći ću ili rećiću
    Ispravno je reći ću.

  • Reci te mi ili recite mi
    Ispravno je recite mi.

  • Reši ćemo ili rešićemo
    Pravilno je rešićemo.

  • S njim ili sa njim
    Dopuštena su oba oblika.

  • S tim ili stim
    Piše se s tim.

  • Sa nama ili s nama
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sa posla ili s posla
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sa srećom ili sasrećom
    Tačno je sa srećom.

  • Sačeka ćemo ili sačekaćemo
    Ispravno je sačekaćemo.

  • Sad ću ili saću
    Pravilno je sad ću.

  • Sad ili sada
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sada ću ili sad ću
    Dopuštena su oba oblika.

  • šalji te ili šaljite
    Piše se šaljite.

  • Samim tim ili samim time
    Dopuštena su oba oblika.

  • Sat i po ili sat ipo
    Ispravno je sat i po.

  • Sazna ćemo ili saznaćemo
    Pravilno je saznaćemo.

  • Shvati će ili shvatiće
    Piše se shvatiće.

  • Shvati ću ili shvatiću
    Piše se shvatiću.

  • Sići ću ili sićiću
    Tačno je sići ću.

  • Slika ću ili slikaću
    Ispravno je slikaću.

  • Slušaj te ili slušajte
    Pravilno je slušajte.

  • Smisli ćemo ili smislićemo
    Piše se smislićemo.

  • Smisli ćeš ili smislićeš
    Piše se smislićeš.

  • Snaći ćemo ili snaćićemo
    Tačno je snaći ćemo.

  • Snaći ću ili snaćiću
    Tačno je snaći ću.

  • Spava ćemo ili spavaćemo
    Ispravno je spavaćemo.

  • Spavaj te ili spavajte
    Ispravno je spavajte.

  • Spremi ćemo ili spremićemo
    Pravilno je spremićemo.

  • Sredi ćeš ili sredićeš
    Piše se sredićeš.

  • šta bi ste ili štabiste
    Tačno je šta biste.

  • šta će mi ili štaće mi
    Ispravno je šta će mi.

  • šta će mo ili šta ćemo
    Ispravno je šta ćemo.

  • šta ćeš ili štaćeš
    Ispravno je šta ćeš.

  • šta ćete ili štaćete
    Ispravno je šta ćete.

  • šta više ili štaviše
    Pravilno je štaviše.

  • Stavi ću ili staviću
    Piše se staviću.

  • Stići će ili stićiće
    Tačno je stići će.

  • Stići ćemo ili stićićemo
    Tačno je stići ćemo.

  • Stići ćete ili stićićete
    Tačno je stići ćete.

  • što pre ili štopre
    Ispravno je što pre.

  • Svrati ćemo ili svratićemo
    Pravilno je svratićemo.

  • Tako je ili takoje
    Piše se tako je.

  • Tako reći ili takoreći
    Piše se takoreći.
    Ako želimo posebno da naglasimo, onda razdvajamo prilog i rečcu.

  • Trafo stanica ili trafostanica ili trafo-stanica
    To je složenica. Stoga, tačno je trafo-stanica.

  • Trča ću ili trčaću
    Ispravno je trčaću.

  • U jedno ili ujedno
    Piše se i jedno i drugo.

    Kao prilog, piše se sastavljeno. Dakle, ujedno.
    U doslovnom značenju, piše se rastavljeno. Stoga, u jedno.

  • U koliko ili ukoliko
    sPiše se i jedno i drugo.

    Kao veznik, u smislu ako, piše se spojeno. Dakle, ukoliko.
    U ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Stoga, u koliko.

  • U naokolo ili uonakolo
    Ispravno je uonakolo.

  • U ozbilji se ili uozbilji se
    Pravilno je uozbilji se.

  • U pitanju ili upitanju
    Piše se u pitanju.

  • U pravu ili upravu
    Tačno je u pravu.

  • U radi ili uradi
    Ispravno je uradi.

  • U suprotnom ili usprotnom
    Pravilno je u suprotnom.

  • Ubaci ćemo ili ubacićemo
    Piše se ubacićemo.

  • Ubaci ću ili ubaciću
    Piše se ubaciću.

  • Ući ćemo ili ućićemo
    Tačno je ući ćemo.

  • Uđi te ili uđite
    Ispravno je uđite.

  • Upozna ćemo ili upoznaćemo
    Pravilno je upoznaćemo.

  • Uradi ćemo ili uradićemo
    Piše se uradićemo.

  • Uradi ću ili uradiću
    Piše se uradiću.

  • Uživa ćemo ili uživaćemo
    Tačno je uživaćemo.

  • Uživaj te ili uživajte
    Tačno je uživajte.

  • Veruj te ili verujte
    Ispravno je verujte.

  • Vežba ću ili vežbaću
    Pravilno je vežbaću.

  • Vi ćete ili vi će te
    Piše se vi ćete.

  • Vide ćemo ili videćemo
    Tačno je videćemo.

  • Vide ćete ili videćete
    Tačno je videćete.

  • Videćeš ili vide ćeš
    Tačno je videćeš.

  • Vidi se ili vidise
    Tačno je vidi se.

  • Vole ćete ili volećete
    Ispravno je volećete.

  • Vozi ćemo ili vozićemo
    Pravilno je vozićemo.

  • Vrati ću ili vratiću
    Piše se vratiću.

  • Vrlo dobar ili vrlodobar
    Piše se i jedno i drugo.

    Ako se naglašavaju obe reči, piše se odvojeno. Dakle, vrlo dobar.
    Ako je složenica u pitanju, piše se spojeno. Stoga, vrlodobar.

  • Zaboravi ćemo ili zaboravićemo
    Tačno je zaboravićemo.

  • Zajedno ćemo ili zajednoćemo
    Ispravno je zajedno ćemo.

  • Zapamti ću ili zapamtiću
    Piše se zapamtiću.

  • Zaprati te ili zapratite
    Pravilno je zapratite.

  • Zezaj te ili zezajte
    Tačno je zezajte.

  • Zna ćeš ili znaćeš
    Ispravno je znaćeš.

  • Zna te ili znate
    Ispravno je znate.

  • Znači će ili značiće
    Piše se značiće.

  • Zovi te ili zovite
    Tačno je zovite.

  • Zvaće te ili zvaćete
    Piše i jedno i drugo.

    Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, zvaće te(be).
    Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Zvaćete i prijavićete kvar.